Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Dec.2015, 05:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

FT: Jeftina nafta, skupe posledice

Zašto su pale cene nafte? Je li to prolazna pojava ili ona odražava strukturnu promenu globalnog tržišta nafte? Ako jeste tako, njene posledice po svetsku privredu, geopolitiku i našu sposobnost da upravljamo klimatskim promenama biće ogromne.

Uzimajući kao deflator (pokazatelj inflacije) američki rast cene potrošačke korpe, stvarne cene su pale za više od pola od juna 2014. do oktobra 2015. U oktobru su stvarne cene nafte bile za sedamnaest odsto niže od prosečne cene >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nafte, koja se meri od 1970. godine, iako su bile znatno više od nivoa zabeleženog početkom sedamdesetih godina prošlog veka i od 1986. do početka 2000. godine.

Govor Spensera Dejla, glavnog ekonomiste Britiš petroleuma (i nekadašnjeg glavnog ekonomiste Centralne banke Engleske), kazuje šta sve utiče na cenu nafte. On tvrdi da ljudi teže da veruju kako je nafta iscrpivo prirodno dobro čija će cena s vremenom rasti, te da krive na grafikonu ponude i tražnje za naftom jesu strme (tehnički rečeno neelastične); kako nafta pretežno teče ka zapadnim zemljama; i kako je OPEK voljan da stabilizuje tržište. Veliki deo tih konvencionalnih shvatanja u vezi s naftom, tvrdi Dejl, pogrešan je.

Ta shvatanja delimično podriva i revolucija u eksploataciji naftnog škriljca u SAD. Američka proizvodnja naftnog škriljca skočila je sa skoro nulte tačke 2010. godine na četiri i po miliona barela na dan. Naftni škriljac je profitabilan kad mu se cena kreće od 50 do 60 američkih dolara po barelu, kaže Dejl. Štaviše, produktivnost u proizvodnji naftnog škriljca (merena kao početna proizvodnja po naftnoj platformi) rasla je za po trideset odsto godišnje od 2007. do 2014. Povrh toga, brzi rast proizvodnje naftnog škriljca bio je odlučujući činilac za prošlogodišnji krah cene nafte: proizvodnja nafte u SAD skoro dvostruko je povećala tražnju. Sve je u ponudi, gluperdo.

Šta bi to moglo da znači?

Prva posledica jeste to da je kratkoročna elastičnost ponude nafte veća no što je bila. Relativno velik udeo troškova u proizvodnji naftnog škriljca jeste promenljiv jer je ulaganje brzo i donosi brz povraćaj. Rezultat toga jeste da je ponuda mnogo osetljivija na cenu no što je to slučaj kod konvencionalne nafte, čija eksploatacija nosi veće fiksne troškove i relativno niže promenljive troškove. Ta relativno velika elastičnost ponude znači da tržište treba da stabilizuje cene na delotvorniji način nego ranije. Ali proizvodnja naftnog škriljca mnogo više zavisi od raspoloživog kredita nego što je slučaj s konvencionalnom naftom. Njime se obezbeđuje neposredan finansijski kanal za ponudu nafte.

Druga posledica jeste veliki pomak u smeru trgovanja. Kina i Indija će verovatno postati mnogo važnije neto uvoznice nafte, dok će se američki neto uvoz smanjiti. Vrlo je moguće da će tokom naredne dve decenije šezdeset odsto globalnog povećanja tražnje za naftom poticati od ta dva azijska giganta. Do 2035. godine Kina će verovatno uvoziti tri četvrtine potrebne nafte, a Indija skoro devedeset odsto. Naravno, pretpostavka je da će sistem transporta u tom dugom periodu i dalje zavisiti od nafte. Ako je tako, nije potrebna posebna pamet da se zaključi kako će se interesi SAD da stabiluzuje Bliski istok smanjiti, a interesi Kine i Indije povećati. Geopolitičke posledice mogu biti duboke.

Sledeća posledica jeste veliki izazov za OPEK da stabilizuje cene. U svojoj projekciji globalne tražnje za naftom iz 2015. godine Međunarodna agencija za energiju (IEA) predviđa da će 2020. godine barel nafte koštati 80 dolara jer će rastuća tražnja apsorbovati, kako kažu, privremenu prekomernu ponudu. U obzir su uzeta i predviđanja niže cene nafte jer će se cene cele decenije kretati oko 50 dolara za barel. Ova druga prognoza zasnovana je na dvema pretpostavkama: na snažnoj američkoj ponudi i odluci Organizacije zemalja izvoznica nafte, posebno Saudijske Arabije, da brane obim proizvodnje nafte (i samo tržište nafte). Ali strategija niskih cena će, na duži rok, proizvođačima nanositi štetu kako javna potrošnja bude premašivala prihode od nafte. Koliko ta pat pozicija može trajati?

Poslednja posledica tiče se klimatske politike. Pojava naftnog škriljca potvrdila je ono što je i ranije bilo jasno: mogućnosti globalne ponude ne samo da su ogromne već i dalje rastu. Zaboravite na vrhunac proizvodnje nafte. Dejl navodi: „U vrlo grubim okvirima, proteklih 35 godina, svet je potrošio oko trilion barela nafte. U istom tom periodu dokazane rezerve nafte porasle su za više od trilion barela". Problem nije u tome da svet ostaje bez nafte. Problem je u tome što je ima više no što svet može da je sagori, ako se ikako nada da ograniči rast globalne srednje temperature na dva stepena Celzijusa u odnosu na period pre industrijalizacije. Trošenjem postojećih rezervi nafte i gasa trostruko bi bio prekoračen globalni budžet ugljenika (GCB). Dakle, ekonomija fosilnih goriva i klimatske promene jesu sučeljene. Jedno mora popustiti. Suštinska promena tehnologije mogla bi podriti ekonomiju fosilnih goriva. Ako to ne uradi promena tehnologije, moraće političari.

To je cela suština izazova s kojim se sučeljavaju političari na konferenciji o klimatskim promenama u Parizu. Ali reakcija na pad cena nafte pokazuje koliko beznađe osećaju tvorci politike. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, subvencije na ponudu i korišćenje fosilnih goriva i dalje su 2014. godine iznosile 493 milijarde dolara. Da od 2009. godine nije bilo reformi, subvencije bi i dalje iznosile 610 milijardi dolara. Dakle, ima napretka. Ali niske cene nafte danas opravdavaju ukidanje subvencija. U bogatim državama prilika u vidu postojanja niskih cena mogla je ‒ i trebalo je ‒ da bude iskorišćena za nametanje poreza radi uravnoteženja potrošnje, čime bi se održala inicijativa da se štedljivo koriste fosilna goriva, povećao budžetski prihod i omogućilo smanjenje drugih poreza, posebno onih u oblasti zapošljavanja. Ali ta važna prilika skoro je u potpunosti propuštena. Čovek mora da se zapita hoće li se u Parizu pojaviti i najmanja prilika za delotvornu akciju ili će sve biti samo vešta obmana. Ja se nadam da će se pokazati kako ja grešim. Ipak, vrlo sam skeptičan.

Prevela Jelena Milojković

Copyright The Financial Times Limited 2015

(c) 2015 The Financial Times Limited

Ovaj tekst objavljujemo u okviru saradnje Radio televizije Vojvodine i londonskog Financial Timesa

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...