Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Feb.2019, 09:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deset evropskih zemalja priznalo Gvaida kao predsednika
Deset evropskih zemalja priznalo je opozicionog lidera Huana Gvaida za privremenog predsednika Venecuele i pozvale ga da raspiše nove predsedničke izbore.
Nemačka, Španija, Francuska, Švedska, Velika Britanija, Danska, Litvanija, Holandija, Austrija i Portugalija odlučile su se na taj potez pošto je istekao rok od osam dana koji su evropske zemlje dale predsedniku Nikolasu Maduru da raspiše nove predsedničke izbore, što je on odbio.
Kremlj: Pokušaj legitimizacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << uzurpacije vlasti u Venecueli
Moskva smatra da pokušaji pojedinih država da "legitimizuju uzurpciju vlasti u Venecueli" predstavljaju mešanje u unutrašnje poslove u te zemlje, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
On je dodao da političku krizu u Venecueli mogu da reše samo Venecuelanci, prenosi TAS S.
"Nametanje bilo kakvih rešenja ili nastojanje da se legitimizuje pokušaj uzurpacije vlasti je, s naše tačke gledišta, direktno i indirektno mešanje u unutrašnje poslove Venecuele", rekao je Peskov.
Nemačka kancelarka Angela Merkel nazvala je danas Gvaida, tokom posete Japanu, "legitimnim privremenih predsednikom", navodi AP.
Francuski predsednik Emanuel Makron saopštio je na Tviteru da Francuska priznaje predsednika parlamenta Huana Gvaida kao privremenog predsednika dok se ne održe novi izbori.
"Venecuelanci imaju pravo da se slobodno i demokratski izraze. Francuska priznaje Gvaida kao privremenog predsednika da sprovede izborni proces", naveo je Makron.
Prethodno je šef francuske diplomatije Žan-Iv le Drijan rekao da Gvaido ima legitimno pravo da organizuje nove izbore.
On je dodao da će se Francuska konsultovati sa svojim evropskim partnerima oko Venecuele, ističući da je najvažnije da se sukob u zemlji reši na miran način i izbegne građanski rat, preneo je Rojters.
Danski ministar spoljnih poslova Anders Samuelson naveo je na Tviteru da i njegova zemlja priznaje Gvaida kao privremenog predsednika dok se ne održe slobodni i demokratski izbori.
On je, uoči sastanka sa šefovima diplomatija EU u Briselu, istakao da pozdravlja slične izjave ključnih EU partnera, najavivši da "sledi važno saopštenje EU", prenosi Rojters.
Švedska ministrka spoljnih poslova Margot Valstrom rekla je da Evropska unija vidi Gvaida kao legitimnog privremenog predsednika Venecuele.
"U aktuelnoj situaciji, mi podržavamo i smatramo Gvaida legitimnom privremenim predsednikom", rekla je Valstrom za švedski radio.
Valstrom je rekla da je EU, koja bi trebalo da kasnije danas objavi saopštenje, ujedinjena u odbacivanju rezultata prošlogodišnjih izbora i uvođenju novih sankcija, kada to bude bilo prikladno.
Šef britanske diplomatije Džeremi Hant istakao je da Maduro nije raspisao predsedničke izbore u roku od osam dana, koji je određen.
"Tako da Britanija, zajedno sa evropskim saveznicima, priznaje Gvaida kao privremenog ustavnog predsednika dok ne budu održani verodostojni izbori", naveo je Hant na Tviteru.
Gvaida kao privremenog predsednika Venecuele priznao je i španski premijer Pedro Sančez, navodeći da su tooj zemlji potrebni slobodni i fer izbori "što je pre moguće".
"Priznajem predsednika venecuelanske skupštine, gospodina Huana Gvaida, kao privremenog predsednika Venecuele", rekao je Sančez.
Evropske zemlje, među kojima su Nemačka, Francuska, Španija i Britanija, postavile su vladi predsednika Venecuele Nikolasa Madura osmodnevni ultimatum da raspiše nove predsedničke izbore, saopštivši da će u suprotnom, kao i SAD i druge zemlje, priznati Gvaida za predsednika.
Ultimatum Maduru istakao je sinoć.
Tramp: Moguće slanje vojske u Venecuelu; Karakas osuđuje
Karakas osuđuje izjavu američkog predsednika Donalda Trampa o mogućnosti slanja vojske u Venecuelu, izjavila je venecuelanska potpredsednica Delsi Rodriges.
Maduro: SAD žele da vrate vreme marionetskih vlada
Predsednik Venecuele Nikolas Maduro ostaje nepokolebljiv pred pritiscima Evropske Unije i optužuje SAD da pripremaju puč u njegovoj zemlji.
Maduro je povodom zahteva nekih evropskih zemalja da prepusti vlast lideru opozicije Huanu Gvaidu u intervjuu za španski TV kanal La Seksta (La Sexta), koje je emitovan u nedelju uveče, izjavio da "ne prihvata ultimatume ni od koga", javlja AP.
"Ne prihvatamo ovakve izjave američkog predsednika. Iza njih stoji skriveni motiv, a to je želja da se domognu bogatih resursa Venecuele", rekla je Rodrigesova sinoć ruskim novinarima.
Ona je izrazila uverenost da je vlada njene zemlje u stanju da reši političku krizu bez mešanja sa strane, mirnim sredstvima i u skladu sa ustavom, prenela je agencija TAS S.
"Suverenitet nije predmet rasprave, suverenitet je ono što se mora braniti", poručila je Delsi Rodriges.
Tramp je ranije juče rekao da postoji mogućnost slanja vojske u Venecuelu i da je odbio zahtev venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura za sastanak.
"To je svakako opcija", rekao je Tramp u intervjuu televiziji Si-Bi-Es, govoreći o slanju vojske u Venecuelu.
Prema Trampovim rečima, Maduro je tražio sastanak s njim, ali ga je on odbio jer su "daleko odmakli u tom procesu".
Italija blokirala saopštenje EU o priznanju Gvaida
Italija je danas blokirala nacrt saopštenja Evropske unije u kojem se navodi da će članice EU priznati Huana Gvaidu, predsednika skupštine Venecuele, za privremenog predsednika te države, javlja Rojters pozivajući se na diplomatske izvore.
Države EU su već danima spore povodom situacije u Venecueli. Za sada je deset zemalja priznalo Gvaida pošto je istekao njihov rok predsedniku Nikolasu Maduru da raspiše predsedničke izbore, javlja Rojters.
Protivljenje Italije je, međutim, sprečilo donošenje jedinstvenog stava Evropske unije.
Kako je ranije preneo Rojters, nacrt saopštenja EU stoga je više odluka pojedinih država, a ne Evropske unije. Postaće zvanični stav EU u slučaju da nijedna od 28 članica ne podnese zvanični prigovor.
"Pojedinačne članice EU priznaće Huana Gvaida, predsednika Nacionalne skupštine Venecuele, za privremenog predsednika Venecuele", navodi se u nacrtu, u kojem se poziva na "slobodne, poštene i demokratske predsedničke izbore."
Maduro pisao papi, traži pomoć za dijalog
Predsednik Venecuele Nikolas Maduro izjavio je da je pisao papi Franji zatraživši od njega pomoć u podsticanju dijaloga.
U intervjuu za italijansku televiziju "Skah TG24", Maduro je rekao da se nada da je pismo "na putu ili je već stiglo u Vatikan".
Maduro je sebe opisao kao čoveka koji je u službi Hristove ideje i da je u tom duhu zatražio od papa Franje da "olakša i ojača" dijalog.
Istakao je da se nada "pozitivnom odgovoru", prenela je agencija AP.
Predsednik Venecuele je apelovao na Evropu da "ne bude uvučena u ludost" američkog predsednika Donalda Trampa koji je nagovestio mogućnost strane intervencije.
Tramp je juče rekao da postoji mogućnost slanja vojske u Venecuelu i da je odbio zahtev venecuelanskog predsednika za sastanak.
"To je svakako opcija", rekao je Tramp u intervjuu televiziji Si-Bi-Es, govoreći o slanju vojske u Venecuelu.
Pre dva dana je predsednik venecuelanskog parlamenta, opozicioni lider Huan Gvaido, koji se proglasio za privremenog predsednika zemlje, izjavio je da se nada da će papa Franja uskoro da se preciznije odredi prema krizi u Venecueli.
Gvaido je u intervjuu za italijansku "Stampu" na pitanje šta Vatikan ili papa mogu da učine da bi se izbeglo pogoršanje političke krize u Venecueli, odgovorio:"Nadamo se da ćemo uskoro čuti šta papa ima da kaže".
Papa Franja je nedavno rekao da je "prestravljen zbog krvoprolića" u Venecueli, ali da ne želi da bira strane u političkoj krizi jer to, istakao je, nije njegova uloga kao sveštenika.
Papa je rekao da podržava celokupan venecuelanski narod.
"Ako bih došao i rekao "uradite ovo" tim zemljama, ili drugim zemljama, stavio bih sebe u ulogu koju ne znam da obavljam. To bi, s moje strane, bila sveštenička nepromišljenost i to bi nanelo štetu", naveo je papa Franja.
On je pozvao na "pravedno i mirno" rešenje krize u Venecueli, kojim bi se poštovala ljudska prava i izbegle patnje naroda.
Upozorenje Trampu: Rizik da se ponovi Vijetnam
Dok su Francuska, Nemačka, Španija i druge članice EU priznale Huana Gvaida za privremenog predsednika Venecuele, Rusija i Grčka podržale su Nikolasa Madura.
Nakon što je predsednik Maduro odbio zahtev EU da raspiše nove izbore, Gvaido se proglasio za privremenog predsednika Venecuele, uz podršku SAD.
Rusija, koja podržava Madura, optužila je EU da se meša u unutrašnju politiku Venecuele, prenosi BBC.
Maduro je usled pritiska da siđe s vlasti izjavio da ne odbacuje mogućnost građanskog rata.
Gvaido kaže da mu, kao predsedniku Nacionalne skupštine Venecuele, ustav dopušta da privremeno preuzme vlast ako se predsednik smatra nezakonitim.
Rok za raspisivanje prevremenih izbora koji su UK, Španija, Francuska i Nemačka postavile Maduru istekao je u nedelju. Zajedno sa još nekoliko članica EU te zemlje su danas priznale Gvaida za privremenog predsednika.
Grčka podržalala Madura
Druge članice EU, poput Grčke, podržale su Madura. Vladajuća levičarska partija Siriza u saopštenju navodi da podržava "zakonitog predsednika Venecuele, Nikolasa Madura".
Italijanska vlada sastavljena od Pokreta pet zvezdica i desničarske Lige podeljena je povodom ovog pitanja.
Rusija je optužila zemlje EU da se mešaju u unutrašnju politiku Venecuele i pokušavaju da "legitimizuju uzurpaciju moći".
Maduro je odgovarajući na rok koji mu je EU postavila izjavio "Mi ne prihvatamo ultimatume ni od koga. To je kao da sam ja rekao Evropskoj uniji 'Dajem vam nedelju dana da priznate Republiku Kataloniju, a ako to ne uradite, preduzećemo mere'. Ne, međunarodna politika se ne može bazirati na ultmatumima. To je bilo u doba imperija i kolonija."
Upitan da li bi kriza u Venecueli mogla da pređe u građanski rat, izjavio je da niko ne može sa sigurnošću odgovoriti na to pitanje i da "sve zavisi od severnog carstva (SAD) i njihovih zapadnih saveznika".
Predsednik Tramp izjavio je da upotreba sile ostaje opcija, nakon čega ga je Maduro upozorio da rizikuje da se ponovi Vijetnam.
U tu zemlju su između 1965. i 1973. godine stotine hiljada američkih vojnika poslate da se bore protiv komunista u skupom i neuspešnom vojnom poduhvatu, koji je rezultirao unutrašnjim nemirima i međunarodnom sramotom, navodi se u tekstu koji je objavio BBC.
Madura, koji je na vlast došao 2013. nakon smrti Uga Čaveza, u njegovoj zemlji optužuju za kršenje ljudskih prava i loše vođenje ekonomije.
U Venecueli je nestašica hrane i lekova, a procenjuje se da je oko tri miliona ljudi napustilo zemlju od 2014. kada je počela ekonomska kriza.
Prema istraživanju Nacionalne skupštine, godišnja stopa inflacije dostigla je 1.300.00% za 12 meseci. Do kraja 2018. cene su svakih 19 dana skakale duplo, prenosi BBC.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
