Izvor: Blic, 13.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca stradaju, država i dalje ćuti
Deca stradaju, država i dalje ćuti
BEOGRAD - Sve je više čedomorstava u Srbiji, a roditelji 'vaspitavaju' mališane bacanjem u vrelu vodu, stavljanjem na roštilj, udaranjem o zid... Ni seksualna zlostavljana nisu retkost. Nezvanični podaci govore da su naša deca najugroženija u Evropi, ali je to donedavno bila tabu-tema, pre svega zbog uverenja da 'smo mi najbolji prema svojoj deci'.
Trend povećanja porodičnog nasilja i zlostavljanja dece, o kojem je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'Blic' pisao u nekoliko navrata, nastavljen je krajem prošle nedelje u Novom Beogradu, gde je majka Sanja Stevanović (40) zadavila i pretukla svoje trogodišnje blizance Jelisavetu i Mihajla Stevanovića. Sanja Stevanović je na saslušanju kod istražnog sudije priznala ubistvo svoje dece i rekla da je to učinila 'u nesrećnom stanju'. Prema priči poznanika porodice Stevanović, Sanja je i ranije imala psihičke probleme i često je maltretirala blizance Jelisavetu i Mihajla. A pre zločina je popila lekove protiv depresije i pola litra rakije.
Serija nasilja u kojem su deca teže povređena ili smrtno stradala, eskalirala je u drugoj polovini prošle godine. Poznato je da je osmomesečna beba Danica Jovanović preminula usled teških povreda koje joj je naneo otac Srđan Jovanović (33), a slično je bilo nedavno u Kruševcu, gde je Danijela Janković (27) osumnjičena da je tukla svog četvorogodišnjeg sina Stefana sve dok nije izdahnuo. U knjaževačkom selu Minićevu još se čude kako je živ ostao 23-mesečni M. J. koga je očuh Srđan Omerović (25) kačio na čiviluk, bacao s visine na pod i sipao mu kiselinu u usta.
- Mnogi roditelji smatraju da su deca njihovo lično vlasništvo i da s njima mogu da rade što hoće. Posebno je neverovatan poslednji slučaj ubistva trogodišnjih blizanaca u Novom Beogradu. Šokantno je odsustvo bilo kakve brige okoline i društva za tu ženu i decu koju je ubila. Gde su bili porodica, lekari i socijalni radnici, ako je svima poznato da je od ranije imala psihičke probleme i da je maltretirala decu? Svi su oni ostavili trogodišnju decu sa bolesnom majkom - kaže za 'Blic' Vesna Stanojević, koordinator Savetovališta protiv nasilja u porodici.
Ona upozorava na to da ne postoji domaća institucija koja je sprovela istraživanje na temu nasilja nad decom. Nijedna institucija ne pohranjuje podatke o tome, a Vesna Stanojević tvrdi da se niko ne bavi ni prevencijom.
- Zlostavljanje i zloupotreba dece nisu karakteristični samo za naše društvo, već postoje svuda u svetu. Ali, razvijene zemlje mnogo više pažnje poklanjaju socijalnim službama koje onemogućavaju nasilnicima da budu blizu dece. Takve osobe se mnogo ranije otkrivaju, a mališani se stavljaju pod zaštitu. To što je ubica deteta bio psihički bolestan, narkoman ili je izmešao tablete i alkohol, nije opravdanje za porodicu, okolinu i društvo u celini. Obaveza svih je da uoče takvu osobu i zaštite decu - kaže Vesna Stanojević. Ona smatra da bi mogla da pomogne kampanja u kojoj bi se javnost upozorila na povećanje nasilja nad decom, ali da je mnogo važnije da ova oblast bude regulisana nekim propisima. Prema rečima Vesne Stanojević, potrebno je jasno odrediti ko je odgovoran za zaštitu dece od siledžija.
Dušica Popadić, koordinator Incest trauma centra, kaže za 'Blic' da je kod nas primetna eskalacija svih vrsta nasilja. Pod tim se podrazumeva fizičko premlaćivanje žena i dece, ali i seksualno zlostavljanje dece.
- Roditelji često ne prepoznaju emocionalno zlostavljanje, a fizičko nasilje je ono što sledi. Njemu se pribegava kada drugi vidovi nasilja ne omogućavaju kontrolu nad detetom na način na koji roditelj želi. Koren i cilj nasilja je kontrola nad žrtvom - kaže Dušica Popadić.
Ono o čemu su u Incest trauma centru spremnu da govori, a spada u domen tabu-tema, jeste i seksualno zlostavljanje. Svake nedelje na njihova vrata zakuca pet osoba koje su pretrpele ovakvo nasilje.
- Nama se prijavljuje oko 40 odsto seksualno zlostavljanih. Javljaju nam se oni koji su zlostavljani u detinjstvu, a sada su uzrasta starijih adolescenata, ili su to majke sa decom mlađeg uzrasta - kaže Dušica Popadić.
Ona kaže da počinioci nisu osobe sa dijagnozom, niti iz sfere psihopatologije, i imaju ponašanje koje je potpuno socijalno prihvatljivo.
- Izgledaju kao vi ili ja. Njihove poremećaje u strukturi ličnosti nećemo prepoznati - kaže Dušica Popadić. Prema iskustvima stručnjaka koji se bave slučajevima zlostavljane dece, moguće je razlikovati dva načina povređivanja, odnosno dve grupe dece koja su fizički zlostavljana. Prva grupa su deca stara do tri godine. Njihove povrede su ozbiljne i teške, a često je moguća i smrt. Obično se radi o povredama glave, mozga i trbuha, nastale namernim udarcima. Veoma čest je i sindrom protresanja deteta, zato što beba nekoga nervira. Druga grupa su deca starija od tri godine i ona imaju prelome, povrede iz tuča ili su seksualno zlostavljana, a smrtnost je manje izražena.
Povrede kod male dece najčešće nanose roditelji ili osobe iz bliskog okruženja. Karakteristično je da u 25 do 30 odsto slučajeva deca budu ponovo povređena, a stručnjaci procenjuju da pet odsto mališana ima velike šanse da bude ubijeno usled zlostavljanja. Roditelji su uglavnom mladi ljudi, često nezaposleni, venčani pod pritiskom i sami često zlostavljani kao deca.
Tanja Nikolić Đaković
Zoran Dojić
Plan za zaštitu mališana
Ona deca koja dospeju u zdravstvene centre zbog posledica maltretiranja samo su vrh ledenog brega. Veoma često se ustanovi da ta deca nisu samo fizički zlostavljana, već i seksualno. Zato je grupa građana prikupila 30.000 potpisa i podstakla izradu nacionalnog plana za zaštitu dece od zlostavljanja. U nevladinoj organizaciji 'Beosuport' kažu da između ostalog postoji pravni osnov da zakonodavstvo 'pozitivno diskriminiše' dete žrtvu seksualnog iskorišćavanja i preduzme sve mere za poboljšanje njegovog položaja. Predlog nacionalnog plana predat je Skupštini Srbije i predstavnicima Vlade. Očekuje se potez države. Pojačati nadzor
U našoj javnosti su veoma popularne izjave da žene moraju mnogo više da rađaju. Prema mojim iskustvima, najviše rađaju žene koje nemaju ni psihofizičkih ni socijalnih uslova da normalno odgajaju decu. Posle porođaja te žene i njihova deca su prepušteni sami sebi i svašta se dešava. Potrebno je jasno regulisati ko sve mora da prati njihovo stanje. Na primer, ginekolozi ili dečiji lekari ne treba da vode računa samo o fizičkom zdravlju majke i bebe, već moraju to da prijave socijalnim službama i ako primete da nešto nije u redu sa psihičkim zdravljem. Pojačani nadzor moraju da vrše svi, od porodice do lekara - kaže Vesna Stanojević.
