Izvor: Politika, 06.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan žalosti u Vrbasu
U stravičnom prekjučerašnjem udesu u jednom trenu život su izgubili Aleksandar Hornjak (26), Saša Latinović (26), Dejan Kovačević (21), Rade Marčeta (16) – svi iz obližnjeg sela Kucure, i Aleksandra Glazer (22) iz Vrbasa
Vrbas – Povodom tragične pogibije petoro mladih ljudi – jedne devojke i četvorice mladića u saobraćajnoj nesreći, koja se dogodila u subotuveče u Vrbasu, lokalna samouprava današnji dan je proglasila danom žalosti. Ujedno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je na sednici najužeg opštinskog rukovodstva odlučeno da se porodicama nastradalih dodeli jednokratna novčana pomoć u iznosu od po pedeset hiljada dinara, a predstavnici lokalne samouprave svima su uputili i najiskrenije telegrame saučešća.
U stravičnom udesu kakav se ne pamti na ovim prostorima u jednom trenu život su izgubili Aleksandar Hornjak (26), Saša Latinović (26), Dejan Kovačević (21), Rade Marčeta (16) – svi iz obližnjeg sela Kucure, i Aleksandra Glazer (22) iz Vrbasa. Oni su stradali kada je „opel suza", kojim je upravljao Hornjak, pod za sada neutvrđenim okolnostima podleteo pod autobus JP „Vrbas", a pošto je njihovo vozilo prethodno „očešalo" jedan automobila parkiran na ivici desne strane druma kojim su se kretali u ulici Svetozara Markovića, iz pravca susednog Bačkog Dobrog Polja.
Od trenutka kada se desila ova tragedija, u Kucuri nadomak Vrbasa, zavladao je muk. Žitelji ovog mesta su šokirani saznanjem da su zauvek izgubili četvoricu svojih mlađanih meštana, koji su u selu slovili za vredne, poštene i časne momke. U domovima ožalošćenih familija plač i lelek... Rodbina, komšije i prijatelji u nemoj tuzi izjavljuju saučešća unesrećenim roditeljima, braći i sestrama poginulih mladića. Opšta žalost od subotnjeg predvečerja vlada u ovom selu sa oko četiri hiljade stanovnika.
Skrušeni i bolom ophrvani Radmila i Rajko Marčeta, roditelji šesnaestogodišnjeg Rada, kao i njegov brat Goran i sestra Višnja, jedva uspevaju da prozbore koju reč. Skamenjeni su od bola i tuge, suza suzu stiže na njihovim umornim obrazima, jecajima nema kraja... Okupljeni narod u njihovom domu, takođe, zanemeo – od tuge, od nesreće.
– Nesretnik je pošao u Novi Sad po platu, radovao se svakom dinaru koji zarađuje kao pomoćni radnik u građevinarstvu, štedeo je, pokušavao i nas da pomaže...Nije stigao ni crkavicu od kukavne mu dnevnice da potroši...A, eto, šta ga je zadesilo, i njega i nas – isprekidano kroz jecaje govori ožalošćeni otac Rajko, inače teča Dejana Kovačevića, mladića koji se družio i život skončao zajedno sa njegovim sinom Radom.
A u čitavoj ovoj tužnoj priči sudbina Dejanova je gotovo neverovatna. Samo nekoliko minuta pre zlokobnog udesa on je sa svojom prijateljicom Aleksandrom Glazer seo u automobil koji ih je, sve petoro, odveo u smrt. Njegov brat od strica Dalibor, ispričao je za naš list, kako je Dejan sa Aleksandrom, čekao u Vrbasu, u kući kod svog ujaka, drugare – Hornjaka, Latinovića i Marčetu – da mu donesu platu iz novosadske firme „Komar gradnja", gde su bili zaposleni da bi, tužnom ironijom sudbine, zajedno s njima otišao u nepovrat.
I u unesrećenom domu porodice Hornjak sve je zanemelo od bola. Aleksandrovi roditelji, brat, uža rodbina i susedi okupljeni oko odra poginulog mladića razmenjuju izgubljene i očajničke poglede, još ne verujući da se mogla dogoditi ovakva tragedija. Čujemo da je pokojnik bio primeran, marljiv i dobrodušan momak. I kao vozač, kažu, bio je vešt, snalažljiv, otresit, pa nikome nije jasno kako mu se moglo desiti da se sa „opel suzom", kojom je u kobnom trenutku upravljao, nađe pod teškom karoserijom autobusa.
Istovetna slika i u kući Dragana Latinovića, brata poginulog Saše. Sjatio se komšiluk, došli i roditelji – majka Anka i Milorad, koji od 1995. godine kao prognanici žive u Janji kod Bijeljine. Tuga, bol, jad, suze, jecaji... Ova familija izbegla iz sela Gornji Petrovići, kod Bosanske Krupe, sada je dotučena još jednim neizlečivim bremenom...Zauvek je usnuo njihov miljenik Saša. Skrušeni otac Milorad veli da se nadao da će do jeseni doći u Kucuru sinu na svadbu. Pečalbario je, kaže, Saša ne bi li prištedeo nešto novca da zasnuje porodicu, da se skući, a želeo je povrh svega da temelje svog doma podigne u rodnom selu podno Grmeča...Sve je to sada, reče nam pokojnikov brat Dragan, otišlo u nepovrat.
Posmrtni ostaci četvorice mladića biće sahranjeni danas na seoskom groblju u Kucuri, dok će se sahrana njihove drugarice Aleksandre Glazer obaviti u rodnom mestu njenih roditelja, u Feketiću kod Vrbasa.
Petko Koprivica
[objavljeno: 07/04/2008]
