Izvor: Blic, 31.Avg.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li oni mogu da odgajaju decu?
Da li oni mogu da odgajaju decu?
- Moja su deca, ne dam ih... Neka mi pomognu da ih školujem... Ne mogu da izvadim novac koji nemam - priča Slađanka Gajić, majka dečaka M. (8) i B. (11), koji su 24. juna posle intervencije policije i Centra za socijalni rad iz porodičnog doma prebačeni u prihvatilište za decu. Dečaci su u garsonjeri od 23 kvadrata u Meštrovićevoj ulici zaključani proveli četiri godine. Protiv Gajića, Slađanke i njenog supruga Tomislava, podnete su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << krivične prijave za zanemarivanje dece i pokrenut je sudski postupak za lišavanje roditeljskog prava.
Gajiće smo sreli pred ulazom u zgradu, u trenutku dok im je poštar uručivao pozive iz Petog opštinskog suda.
- Nas tražite? Izvolite - pozvali su nas Slađanka i Tomislav.
Stan na drugom spratu, dva meseca nakon upada policije, izgleda primetno drugačije, očišćen i bez smrada koji ga je prošli put 'krasio'. Na zidovima i dalje Slađankini crteži i ikone svetaca. Struje već pet meseci nemaju, a i telefon 'ćuti' već šestu godinu.
- Tog dana, kad su upali u stan, spremala sam se da kupam decu. Neko je lupao na vrata i kada sam pitala ko je, rekli su da je Hitna pomoć. Tražili su da potpišem putni nalog. Posle su rekli da je policija i da otvorim vrata da ih ne bi razvalili - prepričava Slađanka 24. jun, nakon čega je 38 dana provela u psihijatrijskoj bolnici 'Laza Lazarević'.
- Kad sam otvorila vrata, njih 10-15 je upalo u stan. Rekli su da moram da se pregledam. Nisam pristala. Iznervirali su me. Pritisak mi je skočio na 180. Tražili su da pregledaju decu. Rekli su da imaju nešto na koži, mladeže, tako nešto... Rekla sam im: 'Muškarčine jedne, krenuli ste na jednu ženu sa dvoje dece, a muž mi nije kod kuće...'. I onda su odveli decu - opisuje Slađanka taj dan.
Tomislav se nadovezuje.
- Od tada video sam decu 5-6 puta, a Slađana nijednom. Dečaci su bili u prihvatilištu u Ulici braće Jerković, a sada više nisu tamo. Ne znamo gde su. Kad sam ih poslednji put video, bili su tužni i uplakani, a meni su u Domu poslednji put rekli da čak i ne pitaju za nas. Ne verujem im - priča Tomislav.
Slađanka i Tomislav tvrde da priče da deca četiri godine nisu izlazila napolje, nisu istinite.
- Izlazili su, igrala sam se lopte s njima pred zgradom - tvrdi Slađanka, a na naše pitanje može li komšiluk da potvrdi njenu priču, kaže da ne zna.
- Nemam ništa ni sa kim od komšija da bih kafenisala - opisuje Slađanka odnose sa susedima. Tomislav je u policiji podneo i prijavu protiv Centra za socijalni rad o određivanju nadzora nad vršenjem roditeljskog prava, kojim Gajići gube pravo na staranje o deci.
- U rešenju stoji da sam ja prijavio Slađanku da je zlostavljala i grubo zanemarivala decu. Pa gde je ta prijava - pita Tomislav koji je pisao žalbu i Centru za socijalni rad. Presudom Velikog crkvenog suda od 15. januara 1993. godine Tomislav je kažnjen raščinjenjem i ostao je bez posla.
Na pitanje kako komentarišu eventualno oduzimanje dece i krivične prijave protiv njih, Gajići uglas kažu:
- Neka ih podnose. Izgleda da iz njihovih ruku, bez suda, nećemo moći da istrgnemo decu.
Milan Prelić
.jpg)
