Izvor: Blic, 09.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DB nema veze sa foto-robotom
DB nema veze sa foto-robotom
BEOGRAD - Resor državne bezbednosti nema nikakve veze sa foto-robotom ubice Slavka Ćuruvije. Crtež Ćuruvijinog ubice video sam dan pre objavljivanja na konferenciji za novinare i to govori koliko je to delo Državne bezbednosti - kaže za 'Blic' Goran Petrović, načelnik RDB-a, povodom izjave Jove Ćuruvije, brata ubijenog Slavka Ćuruvije, da je foto-robot lakrdija Državne bezbednosti.
- Mora da postoji odgovornost za izgovorenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i napisanu reč i tu odgovornost moraju da imaju državni funkcioneri, javne ličnosti i svi građani. Građani su na kraju tog lanca i ja nemam nikakvu primedbu na izjavu Jove Ćuruvije koji kao građanin može da da izjavu kakvu god hoće. Potpuno razumem njegov bol, povređenost i ozlojeđenost i ne želim da polemišem s njim. Mogu samo da mu kažem da je RDB maksimalno angažovan i da aktivno pomaže ovu istragu, a nikako ne odmaže i ne pokušava da sakrije neke izvršioce. Moja primedba se odnosi na glavnog i odgovornog urednika 'Blica'. U izveštaju od prethodnog dana sa konferencije za novinare u MUP-u vidi se da nisam pominjao ni ukradene slike_arhiva, ni Ćuruviju, već sam dao saopštenje da je RDB uhapsio grupu koja je prošvercovala 25 kilograma droge. Saopštenje o foto-robotu Ćuruvijinog ubice dali su kapetan Dragan Karleuša i general Sreten Lukić. Dan kasnije, u izjavi Jove Ćuruvije kaže se da je 'priča sa foto-robotom još jedna lakrdija KOS-a i RDB-a. Zašto u naslovu na prvoj strani nema KOS-a zajedno sa RDB-om? Izjava Jove Ćuruvije i postupak urednika 'Blica' nikako ne pomažu nalaženju ubica Slavka Ćuruvije i ne vode rešavanju svih drugih sličnih slučajeva - rekao je Petrović.
On navodi da nema potrebe da se poziva na zakon o štampi i da zahteva neku posebnu odgovornost urednika, već je potrebno da građani budu informisani da vest nije tačna.Na pitanje kako je moguće da je video foto-robot Ćuruvijinog ubice samo dan pre objavljivanja u javnosti s obzirom da je RDB aktivno učestvovao u istrazi, Petrović kaže:
- Jednostavno, moguće je. Odgovor nije u RDB-u, već treba pitati Resor javne bezbednosti, Upravu kriminalističke policije, gospodina Karleušu i druge koji su pravili foto-robot. Istina je da sam ga ja video dan pre objavljivanja. Možda je to i sticaj okolnosti jer, radeći svoj posao, imam malo vremena da ulazim u detalje. Nije naš posao da vodimo kompletnu istragu, već da damo svoj doprinos. Sve što je bitno za ovaj slučaj, RDB je dostavio tužilaštvu. Mi smo jedna epizodna institucija u ovoj priči.
Prema Petrovićevim rečima, kriminalistička policija i istražni sudija bi trebalo da odgovore da li je to pravi foto-robot, zašto ga nije bilo ranije i zašto je tek sada objavljen. U RDB-u, kako navodi Petrović, nema nikoga pojedinačno zaduženog da istražuje ubistvo Ćuruvije, Badže ili bilo koga. Samo kada od tužilaštva i istražnog sudije dobije zahtev, RDB odgovara i dostavlja tražene podatke.
- Ne mogu da iznesem neki konačan stav da li je taj foto-robot blizu istine. To nije moj posao i ne želim da dajem procene za nešto za šta nisam kompetentan i za šta ne raspolažem s dovoljno informacija. Ne želim ni da afirmišem, ni da diskvalifikujem taj foto-robot - kaže Petrović.
Šef RDB-a napominje da su svi pripadnici Državne bezbednosti koji su učestvovali u praćenju Slavka Ćuruvije dali izjave tužilaštvu, kao i da su se svi odazvali pozivu istražnog sudije u istražnom postupku.- Radi se o ljudima koji su samo radili svoj posao. Zlonamerna je svaka priča da su to ubice ili kriminalci i da su svesno i aktivno u tome učestvovali. Građani moraju da shvate da neko leči ljude, neko prodaje u prodavnici, neko vozi autobus, a nekome je posao da prati ljude. To je jedan segment rada svake službe bezbednosti i svake obaveštajne službe. O tome da li je neko od njih ubica najbolje govori činjenica da je među njima bilo ljudi koji su imali po nekoliko meseci staža, tek su se snalazili u tome i nisu ni znali ko je Ćuruvija. Krajnje je neodgovorno i neodmereno imputirati njima da su aktivni učesnici ubistva. Ako postoji manipulacija, ona postoji samo na najvišem nivou. Na osnovu svega što sam video i pročitao vezano za taj slučaj, sumnjam da je bilo ko od radnika niže u hijerarhiji od Milana Radonjića i Radomira Markovića znao za to. Svi ostali su po sistemu subordinacije radili svoj posao. Ako postoji zloupotreba kod Radonjića i Markovića, to će utvrditi sud - kazao je Petrović.
Na konstataciju da RDB u javnosti često prozivaju pojedinci koji su na neki način oštećeni od strane prethodnog režima, da ovu službu optužuju za ubistva, praćenje i razna podmetanja, Petrović kaže:
- To je psihološki fenomen. Reč je o nastavcima razmišljanja iz prethodnog perioda. Ljudi po inerciji misle da je Državna bezbednost nešto mračno, kriminalno, a postoje i sporadični napori nekih pojedinaca i grupa da se takva klima svesno stvori. Činjenica je da je sadašnja Državna bezbednost nešto novo u odnosu na sve ono što je ranije bila. Nema ubistava iza kojih stoji DB i ne pratimo nikoga, već se trudimo da budemo stručna, profesionalna, specifična državna institucija koja poštuje zakone. Postoji inercija i želja ljudi da ta služba bude kakva je bila, jer ne mogu da prihvate da nije više tako. Svi su navikli na taj stereotip pa im je sada neobično. Pitajte Velju Ilića zašto je nekoliko puta izjavio da ga ljudi iz DB-a prate i da će ih išutirati do Beograda. Ako analizirate novine, videćete ko takve priče pušta, a ja tvrdim da se RDB više ne bavi takvim poslovima.
Prema njegovom objašnjenju, u ranijem sistemu je postojala 'fama o službi koja prati i ubija ljude' i sada, u nedostatku informacija, ima mnogo priča, spekulacija, neistina, poluistina i tračeva o tome. Petrović ocenjuje da je sada teško reći koliko je od toga zaista tačno.
- Moguće je da je ranije sporadično bilo takvih ekscesa, ali u većini i u svojoj biti Služba državne bezbednosti Srbije se nije sistematski i organizovano bavila ubistvima, kriminalom i sličnim stvarima koje joj se pripisuju - tvrdi Petrović i precizira da je Treća uprava RDB-a promenila u januaru svoju namenu i umesto unutrašnjim neprijateljima počela da se bavi pitanjem organizovanog kriminala.
- Svrha ove uprave je promenjena i pokušali smo da joj nađemo neki smisao i posao koji će biti koristan za ovu državu i narod. U prvim početnim akcijama imali smo više presecanja kanala za preprodaju naoružanja i droge. Teško je sada, posle nekoliko meseci rada, dati globalnu procenu o stanju organizovanog kriminala. To će biti moguće tek možda za godinu dana. Podatke o pojedinim segmentima organizovanog kriminala ima Javna bezbednost, jer se ona time bave duže vreme. I na nivou Vlade Srbije ustrojena je međuministarska koordinacija za borbu protiv korupcije i kriminala koju pored MUP-a čine i ministarstva trgovine i finansija i Republička uprava javnih prihoda, a uskoro bi trebalo da se uključe i Savezna uprava carina i pravosudni organi. To je jedini način na koji borba protiv kriminala može uspešno da funkcioniše. Ne može nijedan segment pojedinačno da odradi posao kako bi trebalo. Organizovanom kriminalu se i država mora organizovano suprotstaviti i zato je ovo telo i formirano - kazao je Petrović. Z. Dojić
.jpg)
