Izvor: Politika, 25.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Carinski trezor kao muzej
U Carinarnici u Novom Sadu smeštena bogata postavka zaplenjenih dragocenosti neprocenjive vrednosti
Novi Sad – Prema upravo obelodanjenom izveštaju Carinarnice u Novom Sadu, u prvoj polovini ove godine ukupan broj prekršajnih predmeta na graničnim prelazima koje ona pokriva, u odnosu na isti lanjski period povećao se za oko 60 odsto. Za poznavaoce prilika, međutim, to može biti više "utešni" podatak, jer se poslednjih godina, po pravilu, broj carinskih prekršaja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << konstantno udvostručuje.
Teško je verovati da će ukupan ovogodišnji bilans biti povoljniji, utoliko pre što je kontrola na graničnim prelazima sve rigoroznija.
Po obimu posla, a samim tim i carinskim prekršajima (veliki broj slučajeva se procesuira i u krivičnom postupku) prednjači granični prelaz Batrovci na autoputu Beograd – Zagreb, gde je takav trend nastavljen i u ovoj godini.
U poslednje vreme, verovali ili ne, carinicima najviše problema zadaje nelegalna trgovina automobilima, pa čak 90 odsto vozila ulazi u našu zemlju sa neispravnom, odnosno falsifikovanom dokumentacijom, najviše iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Još veću glavobolju carinicima zadaje problem njihovog smeštaja do konačnog rešavanja postupka. U Novom Sadu samo za takve četvorotočkaše zakupljeno je više hiljada kvadrata skladišnog prostora, ali i on postaje pretesan.
Iako uz ne male troškove, ti slučajevi se nekako, ipak, rešavaju najčešće prodajom vozila na licitaciji. Doduše, dodatni problem je njihova znatno manja cena koja se postiže na tim licitacijama, ali, kažu carinici, bar se zna neka cena.
Najteže je sa starim predmetima i dragocenostima kojima se praktično ne zna cena. Njihovo veštačenje je složen i dugotrajan posao, pa najčešće ostaju u magacinu pod oznakom "neprocenljivo". U novosadskom skladištu starina koje više liči na neku atraktivnu i bogatu muzejsku postavku nego na carinski trezor naći ćete dobro očuvane primerke oružja, oruđa, posuđa i drugih predmeta koji datiraju iz perioda još pre nove ere pa do šlemova nekadašnjih vojnika Romelove fašističke armade koja se borila u Africi.
Tu je i svojevrsna zbirka izuzetno skupocenih starina kakva je violina iz 19. veka marke "Stefano Skarampelo", izrađena u školi čuvenih italijanskih majstora, ili originalni primerak Biblije iz 1899. godine, jedinstven po nekim svojim karakteristikama.
"Violinu smo zaplenili od jednog Nišlije u autobusu, pošto je 'zaboravio' da je prijavi, a naš carinik je pronašao iznad sedišta u vozilu. Navodno, njemu je instrument poverio neki Makedonac da je u Švajcarskoj proda za 12.000 evra, a ako uspe da za nju dobije više, zaradu je, po dogovoru, trebalo da zadrži za sebe. Ali, nije mu se posrećilo. Naravno, to su sve izgovori koje čujemo od putnika na graničnim prelazima, a prava istina je skoro uvek sasvim drugačija", objašnjava pomoćnik upravnika Carinarnice u Novom Sadu Srećko Mrganić.
On kaže da istorijske i umetničke dragocenosti, bar one najznačajnije, po svoj prilici neće ni biti izložene na licitaciji, već će, kako budu odlučili nadležni državni organi, biti ustupljene muzejskim ustanovama.
Mrganić i njegov saradnik Darko Fot, referent prodaje u Carinarnici Novi Sad, imali su već spreman odgovor na naše pitanje otkud toliko "hrabrosti" nekim putnicima, kojima, inače, nisu svojstvene kriminalne radnje, da se odluče za takav rizik. Jer, novčane kazne su u vrednosti otkrivene i zaplenjene robe, a najčešće pri tome ostanu i bez same robe.
"Svi koji to pokušaju su, po pravilu, naravno, ubeđeni da neće biti otkriveni. Inače, ne bi verovatno rizikovali toliko, posebno imajući u vidu carinsku stopu od 20 odsto. Naši carinici, kao što je poznato, pohađaju i specijalnu nastavu iz psihologije i obučeni su da sumnjive prepoznaju po mnogu čemu, a naročito prema ponašanju. Tehnika jeste 'čudo', ali bez kvalitetnih kadrova ne može mnogo toga", kaže Srećko Mrganić.
Kada je reč o opremi, carinici ne samo u Novom Sadu već u celoj Srbiji očekuju da se što pre opremi najsavremenijim uređajima jedna od tri laboratorije u republici (sada ih ima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu) kako bi i u ispitivanju krijumčarene robe dostigli evropske standarde.
Slavoljub Živković
[objavljeno: 25.07.2007.]
.jpg)
