Izvor: Politika, 13.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Carinici ne prepoznaju koren žute lincure
Upućeni tvrde da je cena žute lincure veća od cene heroina, a berači na Staroj planini kažu da se na njoj ne može zaraditi
Upućeni u šverc žute lincure kažu da je masovno kopanje ove lekovite biljke u Srbiji započelo početkom devedesetih godina prošlog veka, kada je jedan bračni par sticaj okolnosti naterao da počnu da se bave ovim poslom. Naš pouzdan sagovornik, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da se taj bračni par izbeglica iz Bosne i Hercegovine, bavio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u početku švercovanjem nafte. Kako nisu imali zaštitu, kao ostali krijumčari, jednom im je oduzeta cisterna puna nafte. Nisu imali odakle da pokriju dugove, pa su otišli na Staru planinu, da bi se sakrili i smislili šta dalje da rade. Ubrzo su preko poznanika saznali za lincuru i za njenu dobru otkupnu cenu. Kasnije su razgranali posao i u njega uključili grupe krijumčara koje se i danas time bave.
Žuta lincura se iz Srbije u Bugarsku prebacuje razrađenim kanalima koji se koriste i za trgovinu drogom, oružjem i ljudima. Obe grupe iz Srbije koriste krijumčarske kanale, ali i regularne granične prelaze. Veće količine se prebacuju ilegalnim putevima, dok manje idu preko carinskih prelaza. Poznavaoci prilika kažu da srpski, ali i bugarski carinici ne umeju da prepoznaju koren žute lincure koji se švercuje, pa zato ne mogu ni da otkriju ovaj prekršaj. To kaže i Danko Jović iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Ovaj biolog naglašava da bi zbog toga valjalo carinicima podeliti brošuru o lincuri kako bi je lakše prepoznavali i sprečavali njen nelegalan izvoz u inostranstvo.
Mitko Panić, stručnjak pirotskog Šumskog gazdinstva, rekao je da je ovde reč o pravom ekološkom kriminalu jer do januara ove godine nisu imali krađu lincure ovolikih razmera. Najčešće su to bile sitne krađe od jednog do dva kilograma ili nekoliko korena koji su najčešće stavljani u rakiju radi arome.
– Prava cena lincure se ne može odrediti, ali se može porediti sa cenom jakih droga – kaže Mitko Panić.
Tačnu cenu lincure teško je utvrditi. Upućeni u crno tržište lekovitih biljaka kažu da je cena lincure veća od cene heroina, dok nepoverljivi skupljači biljaka na Staroj planini govore suprotno. Nikola Rančić, dugogodišnji sakupljač šumskih plodova i lekovitog bilja, kaže da lincura nije skupa i da se na njoj ne može zaraditi.
– Cena je izuzetno niska, pa se samim tim nikome ne isplati da dolazi čak ovde da je bere – kaže Rančić.
Droga se može nabaviti, ali do lincure se, kako se čini, sve teže dolazi, zbog toga što je to endemska biljka kojoj preti izumiranje i uspeva samo na planinama na nadmorskoj visini pretežno iznad 1.000 metara. U Srbiji se lincura može sporadično i retko sresti na nekoliko planinskih masiva, na Šar planini, Prokletijama, Kopaoniku, Staroj planini, Suvoj planini i još nekoliko lokaliteta.
Koren lincure je i u prošlosti imao veliku otkupnu cenu, a nalazišta lincure su obično bila u osiromašenim planinskim krajevima. Jedna porodica od pet do sedam članova mogla je da iskopa i do 500 kilograma korena lincure. Stariji meštani sela na Staroj planini prepričavaju da su od 1938. do 1940. čitava sela odlazila u potragu za lincurom. Oni kažu da lincura nikad nije stradala tako kao za vreme Drugog svetskog rata.
Ali, lincura se nelegalno kopa vekovima i ta krađa kao da je postala deo srpskog folklora. O tome svedoči i knjiga čuvenog srpskog narodnog lekara Vase Pelagića iz 1893. godine, koji je naveo da se žuta lincura koristi protiv bolova u stomaku, donjem trbuhu, protiv malaksalosti, groznice, anemije i mnogih drugih bolesti, pa čak i za pravljenje vina.
– Nekada je lincure bilo mnogo na našim planinama. Sada je retko možemo naći jer su planine opustošene. Zato je i stavljena pod zakonsku zaštitu – zapisao je Pelagić.
Izgleda da se stanje od Pelagića do danas nije nimalo promenilo. Kako se čini, neće se ni menjati. Ukoliko se svi organi aktivnije i ozbiljnije ne uključe u zaštitu, opstanak ove biljke biće doveden u pitanje.
U biznisu sa žutom lincurom ima elemenata krivičnih dela krijumčarenja i nedozvoljene trgovine, a sakupljači i šverceri mogli bi da odgovaraju za delo iz člana 265. Krivičnog zakonika – uništenje, oštećenje i iznošenje u inostranstvo zaštićenog prirodnog dobra. "Ko protivno propisima izveze ili iznese u inostranstvo prirodnu retkost ili posebno zaštićenu biljku ili životinju, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine", kaže Zakonik.
(Kraj)
Dušan Telesković
[objavljeno: 13.08.2007.]
.jpg)
