Izvor: Politika, 09.Jul.2015, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Braća Bitići – 16 godina bez pravde
Nerasvetljeno ubistvo Amerikanaca albanskog porekla Mehmeta, Agrona i Ilija Bitićija u Petrovom Selu kod Kladova kamen je spoticanja u odnosima Srbije i SAD
Navršilo se 16 godina od ubistva tri američka državljanina albanskog porekla – braće Bitići u Petrovom Selu, a do danas nema pomaka u istrazi, iako je ovaj slučaj jedno od najtežih bilateralnih pitanja i kamen spoticanja u odnosima između Srbije i SAD. Nedavno je u američkom Kongresu inicirana i nova rezolucija u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kojoj se navodi da je ostvarivanje pravde u slučaju Bitići glavni faktor poboljšanja odnosa između dve zemlje i da rešavanje ovog slučaja za institucije Srbije, uključujući Tužilaštvo za ratne zločine, mora da predstavlja prioritet.
Rezoluciji je predstavljena pre nedavne prve zvanične posete premijera Aleksandra Vučića Vašingtonu.
Premijer je tražio, pre odlaska u posetu SAD, krajem maja, od šefa Komisije za istraživanje ubistava novinara, Verana Matića, da se uključi i pomogne u istrazi ubistva braće Bitići.
Veran Matić je za naš list juče rekao da je voljan da pomogne.
„Nisam još uključen u rešavanje ovog slučaja. Ne znam dokle se stiglo u istrazi”, kazao je Matić.
Tužilaštvo za ratne zločine juče nije želelo da se oglašava povodom ovog slučaja, ali navode da je predmet i dalje otvoren, da ima pomaka i da se na tome radi.
Ministar policije Nebojša Stefanović nedavno je izjavio da je u slučaju Bitići napravljen znatan napredak.
„Imamo nove dokaze koji su proistekli iz baza mobilne telefonije i listinga koji ukazuju da su postojale još neke osobe na mestu gde je izvršen zločin”, rekao je tada ministar unutrašnjih poslova i dodao da je policija našla naoružanje iz 1999. godine na kojem se tek sad rade veštačenja.
U ime porodice Bitići, brat ubijenih Fatos Bitići nezadovoljan je jer veruje da vlast u Srbiji štiti Gorana Radosavljevića Gurija, koga smatra odgovornim za zločin.
Tela Mehmeta (21), Agrona (23) i Ilija Bitićija (25) nađena su 2001. godine na površini masovne grobnice u Petrovom Selu kod Kladova. Oni su se prethodno borili u sastavu „Atlantske brigade” Oslobodilačke vojske Kosova. U SR Jugoslaviju na Kosovo, ušli su nelegalno iz Albanije.
Zaustavila ih je policija na administrativnoj granici Srbije i Kosova, odvela ih u Kuršumliju, gde im je sudija za prekršaje odredio petnaestodnevnu kaznu zatvora. Na zahtev za uslovno puštanje, oslobođeni su iz zatvora u Prokuplju i pušteni su kući tri dana ranije, ali su po njih došla dvojica muškaraca u civilu, u belom automobilu bez registarskih oznaka. Odvezeni su u Petrovo Selo, u bazu Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije gde su, nakon dva dana, ubijeni mecima u potiljak, a potom pokopani u masovnu grobnicu.
Od trenutka nestanka svoje braće Fatos i cela porodica Bitići, koja sada živi u Njujorku, sprovodi privatnu istragu. Istovremeno, istragu vodi i FBI, dok ambasada SAD u Beogradu pažljivo prati ovaj slučaj.
Državni tužilac zahtevao je da se sasluša i Goran Radosavljević Guri, u to vreme komandant Žandarmerije i poligona u Petrovom Selu, ali je i pored očekivanja porodice, Radosavljević u ovom slučaju samo svedok.
Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu dva puta je oslobodilo optužbi dvojicu srpskih policajaca Sretena Popovića i Miloša Stojanovića da su pomagali u ubistvu braće Bitići 1999. godine u Petrovom Selu.
Prema navodima ove nedokazane optužnice, Sreten Popović Pop iz Niša u toku 1999. godine kao komandir izviđačko-diverzantskog voda Operativno poternih grupa koje su formacijski pripadale 124. interventnoj brigadi PJP, naredio je 8. jula 1999. Stojanoviću da uhapsi braću Bitići. On ih je priveo i sproveo u Petrovo Selo. Sutradan, 9. jula, u kasnim večernjim satima predao ih je pripadnicima MUP-a Srbije koji su ih ubili.
