Izvor: Politika, 17.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blage kazne za narkodilere
Vesti o presudama ne stižu do javnosti kao vesti o zaplenama droge
Sudski epilozi spektakularnih policijskih akcija, u kojima su uhapšeni krijumčari droge, nikada nisu poznati javnosti, a vesti o zaplenama droge i hapšenju narkodilera često su u medijima. Policija izdaje zvanična saopštenja posle svake uspešne akcije, ali sudovi ne informišu javnost o krivičnim postupcima i konačnim presudama protiv optuženih za trgovinu drogom.
Nekoliko vesti iz poslednjih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << meseci govori o tome da je narkobiznis u Srbiji veoma dobro organizovan, dok istovremeno iz vrha države stižu žestoke kritike zbog blage kaznene politike sudova prema narkodilerima.
Balkanska ruta
Najnovija je vest o zapleni 20 kilograma heroina i hapšenju petorice pripadnika međunarodne organizovane narko-grupe, kojom su rukovodili Srbin i Albanac. U sedmomesečnoj istrazi učestvovalo je 170 policajaca i carinika iz Srbije, Češke, Nemačke i Mađarske. U saopštenju srpske policije navodi se da je droga, poreklom iz skladišta u Mađarskoj i Srbiji, „balkanskom rutom” prebacivana u Nemačku, a potom vađena iz posebnih skrovišta u vozilima, mešana i prosleđivana dalje na područje Nemačke i skandinavskih zemalja, dok je logističko sedište narko-biznisa bilo u Regenzburgu.
Na konferenciji za novinare u Minhenu saopšten je detalj da je došlo do svađe prodavaca i kupaca u Srbiji i Mađarskoj, zbog čega su prestale isporuke iz jugoistočne Evrope.
Druga vest objavljena je istovremeno kad i prva – beogradska policija identifikovala je ugljenisano telo pronađeno u kontejneru u naselju Livadice na Smederevskom putu i reč je o Darku Deliću (21), mladiću koji ima dosije u policiji zbog trgovine narkoticima. Nezvanične informacije govore da je pripadao grupi s Karaburme koja je dilovala drogu, kao i da je nestao još jedan mladić iz te grupe.
Samo tri nedelje ranije, na Paliću se odigravala prava drama – kuća policajca R. V. bila je dva puta poprište pucnjave krajem decembra. On je na Horgošu otkrio švercere šest kilograma droge, a samo nekoliko dana posle toga, u dvorištu njegove porodične kuće na Paliću, napale su ga dve nepoznate osobe. Dopisnik „Politike” izvestio je da su uperili pištolje u policajca i zahtevali da im kaže ko ih je izdao i da li u njihovima redovima imaju cinkaroša. Policajac je pobegao u kuću i iz svog pištolja ispalio nekoliko metaka, na šta su napadači uzvratili paljbom a onda pobegli. Tek posle drugog napada, policija je organizovala stražu ispred kuće policajca R. V.
Samo nekoliko nedelja pre toga, na graničnom prelazu Horgoš, uhapšena je nemačka državljanka sa 11 kilograma heroina, a agencije su u novembru prošle godine izveštavale da u Subotici prodaju drogu čak i deca u osnovnim školama, mlađa od 14 godina. Iz policije je prošlog leta saopšteno da je droga kao motiv prisutna u 90 odsto ubistava u Srbiji.
Kaznena politika
Predsednik Srbije Boris Tadić nedavno je žestoko kritikovao kaznenu politiku srpskih sudova kada je reč o trgovini drogom. U pravosuđu se posle komentarisalo da podaci nisu tačni, ali demantija nije bilo.
„Blaga kaznena politika u proizvodnji i prometu opojnih droga sistematski širi i pospešuje narkomaniju. Od 8.658 osuđenih za trgovinu drogom u poslednjih pet godina, uslovnu kaznu dobilo je 6.141 lice. Zatvorska kazna je izrečena za 2.397 i to kazna od jedne do tri godine zatvora u 98 odsto slučajeva, a zakonom je zaprećeno od 2 do 12 godina. Takva kaznena politika ugrožava same temelje ovog društva. Skoro 70 procenata kazni je uslovnih za ovo izuzetno teško krivično delo koje ugrožava bezbednost ove zemlje. Dobit od šverca narkotika kudikamo je veća od rizika s kojim će se šverceri narkotika suočiti u našoj kaznenoj politici”, rekao je jesenas predsednik Srbije.
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je nešto kasnije za „Politiku” da je 96 odsto zatvorskih kazni izrečenih narkodilerima na granici zakonskog minimuma ili ispod njega. Za kaznu ispod minimuma potrebne su „izuzetno olakšavajuće okolnosti”, a teško je zamisliti koje su to okolnosti za trgovce drogom.
Jedini koji je iz pravosuđa javno ukazao na problem Srbije s drogom, i to pre političara, jeste sudija Vrhovnog suda Janko Lazarević. Prošlog leta, na seminaru krivičara na Paliću, sudija je izneo podatak da se 65 odsto svih krivičnih predmeta u Srbiji odnose na proizvodnju, prodaju i posedovanje droga.
„Ovo javno saopštavam i upozoravam sve one koji se bave zakonodavstvom i pravosuđem da to imaju u vidu. Mislim da je to alarmantan podatak. Nikada se nije dogodilo da jedno krivično delo zauzima toliki procenat krivičnih predmeta. Stoji činjenica da najveći deo tih predmeta čine slučajevi držanja droge, gde su optuženi sitni narkodileri ili konzumenti, ali to situaciju zapravo čini još gorom i taj podatak govori koliko je ogroman broj ljudi koji su u dodiru s drogom”, naglasio je u junu prošle godine sudija Lazarević, a objavila „Politika”.
To je sve što je iz pravosuđa rečeno o problemu droge u Srbiji. Kazne bi trebalo da posluže prevenciji svake vrste kriminala. Bilo bi, zato, dobro da sudovi uvedu praksu informisanja medija o presudama i kaznama za pojedine vrste krivičnih dela, a naročito za trgovinu drogom.
Aleksandra Petrović
[objavljeno: 18/01/2009]
.jpg)
