Izvor: Press, 25.Okt.2012, 23:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biće skoro propast sela
Najgore mi padaju razgovori sa decom, koja mi govore kako će otići od kuće čim završe školu, a roditelji to slušaju i ćute. Tačno vidite da niko nije smeo da otvori tu temu od straha. Znate unapred scenario, roditelji ostaju sami na selu, deca počinju sve ređe da dolaze, onda i da se javljaju. I još jedna porodica više ne postoji
Proročanstvo Tarabića da će doći vreme kada će svi Srbi stati pod jednu šljivu nažalost deluje da će se i obistiniti. Milan Popović, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << autor dokumentarnog serijala „Zadnja kuća, Srbija" na RTS-u, svedok je tužne sudbine srpskih sela i svojim reportažama pokušava da ukaže na opasnost od bele kuge. Za Press TV Popović otkriva šta nas još očekuje u novoj sezoni.
- Očekuje nas ono što je naša realnost. Mrtva sela na nekoliko kilometara od velikih centara. Gledaćemo kako se živi pokraj Loznice, Kruševca, Topole, Kraljeva, Sremske Mitrovice, Užica, Čačka. Ovo putovanje u prvih 10 epizoda biće dijagnoza našeg stanja, a u sledećih 20, kada budemo govorili o srpskim varošima, nudićemo lek.
Imate li ideju ili strategiju za iskorenjivanje bele kuge?
- Ako država ne zaustavi iseljavanje u varoši, stvar je gotova. Jedino rešenje je da narod iz sela živi u varošima, a da zadrži svoje seoske posede i uz subvencije i plasman robe ostane na poljoprivredi. To je kratkoročno rešenje, da se sve ne pogasi brzinom svetlosti. Drugi, ozbiljniji deo, jeste pokretanje industrijske proizvodnje, čemu ja ne vidim početak. Ne vidim kako to misli da uradi ovakav dužnik kakav je Srbija.
Obišli ste veliki broj sela koja umiru i u kojima se vodi borba za goli opstanak. Da li ste uspeli svojom emisijom da izazovete neke reakcije kod nadležnih?
- Vidim da niko ne reaguje, jer ako se prvi javi na ovu temu - preuzima odgovornost za to. Zato bolje ćuti, sedi, pij viski i prođe pola sata emisije nedeljno. Srpsko novinarstvo je saučesnik u srpskoj propasti. Zašto bi se svi mediji nakon emisije o Topoli, o centru Srbije, bavili time i nekoga ozbiljno opalili zbog svega što se tamo dešava. Nema potrebe, bolje da se uradi jedan dobar intervju sa „nezavisnim političkim analitičarem" na temu komešanja u DS-u ili podelama u Vladi. Mi govorimo jasno: „Gospodo, sve je propalo, šta ćemo sada?!" Nema odgovora.
Mislite li da bi više efekta imalo kada bi se emisija prikazivala u Skupštini Srbije?
- U Skupštini bi trebalo za početak da dođe jedan seljak iz okoline Arilja, recimo, i da im kaže ono što im niko nikada nije rekao. Ipak, nije problem samo u Skupštini, problem je u izvršnoj vlasti. Oduvek je bio. Poslanici su vidljivi u direktnom prenosu, pa deluju kao da nisu „celi u glavu", što bi seljaci rekli. Pa, kad novinari nemaju hrabrosti da pitaju ministre: „Gospodo, šta, bre, radite?!", oni udare po poslanicima. Ova emisija bi trebalo da se pusti svim bivšim i sadašnjim ministrima u poslednjih 25 godina i da ih čovek na kraju pita: „Imate li dušu?"
Koji prilog vam je ostao u najbolnijem sećanju?
- Najgore mi padaju razgovori sa decom, koja mi govore kako će otići iz kuće čim završe školu, a roditelji to slušaju i ćute. Tačno vidite da ta tema nije pokrenuta u kući, da niko nije smeo da otvori tu temu od straha i onda meni govori, onako bojažljivo: „Pa, da odem... Šta da radim ovde..." To je užas. Znate unapred scenario, roditelji ostaju sami na selu, deca počinju sve ređe da dolaze, onda i da se javljaju. I još jedna porodica više ne postoji.
U kojoj meri ste kroz posao upoznali Srbiju i koji deo je najlepši za vas?
- Srbija je fantastična. Nije najlepša, kao što se neki busaju u grudi, ali je prelepa. Najlepša će biti kada počnemo o njoj da vodimo računa. Za one koji vole da sednu u auto, pa da za manje para obiđu malu Srbiju savet je sledeći: obavezno potez od Topole do Rudnika, obavezno okolina Knjaževca, obavezno sela podno Stare planine. Selo Senokos kod Dimitrovgrada ko ne vidi nije postojao.
Što se ljudi tiče, za konak pitajte ljude iz okoline Pazara, rakiju pijte sa domaćinima u selima Kuršumlije, abrove vodite u selima Banata, humorističku turu napravite sa ljudima iz Knjaževca i Svrljiga, ne preskočite meze u Sremu, ručak u Čačku i Užicu, večeru u Pirotu. Ona se preskače - šalim se.
