Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Dec.2017, 13:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Banja u Zmajevu postojala pre 100 godina

U Zmajevu je pre više od stotinu godina postojalo javno kupalište sa termalnom, sumpornom vodom.

Zmajevčani sa ponosom ističu da se njihovo naselje nalazi na izvorištu lekovite sumporne termalne vode. Na česmi u centru sela neprestano teče voda sa dubine od 370 metara i ima temperaturu 20 stepeni Celzijusovih, ima visok sadržaj sumpora i prema tvrdnjama mnogih koji je piju – lekovita svojstva.

Prvi bunar u Zmajevu iskopan je 1914. godine, a 17 godina kasnije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pokrenuta je inicijativa da se u Zmajevu izgradi banja.

Laslo Kiš, autor studije o banjskim potencijalima Zmajeva godinama istražuje istorijat narodnog kupatila koje je postojalo nekada u Zmajevu.

"1931. godine srez Novi Sad je dao odobrenje da se u Zmajevu izgradi narodno kupatilo, odnosno jedna vrsta manje banje i od tada su se Zmajevčani, ali i ne samo Zmajevčani, nego i ljudi iz drugih krajeva Vojvodine, pa i inostranstva, banjali u Zmajevu, odnosno, lečili sa tom žutom vodom", rekao je Laslo Kiš.

Da su u Narodno kupatilo u Zmajevo dolazili posetioci iz cele Vojvodine svedoče i neki od najstarijih Zmajevčana. Stevan Botić seća se da je njegova baka početkom pedesetih godina izdavala dve sobe za prenoćište, kao i da je termine ugovarala preko dopisnica.

"Sećam se da su komunicirali preko dopisnica. Na njima je moja baka upisivala šta treba da ponesu, najčešće je to bila posteljina ili ogrev ili kad ko dolazi. U okolnim ulicama u centru Zmajeva nalazili su se vezani konji i kola kojima su ljudi iz drugih mesta dolazili ovde da se kupaju i posle kupanja su odlazili kući. Ovde gde je sada samoposluga nalazilo se letnje kupatilo sa tri bazena: ženski, muški i dečiji, a ovde na mestu sadašnje česme, nalazila se banja, odnosno, kupatilo, kako smo ga mi zvali", priseća se Botić.

Iako je na osnovu studije iz 60-ih godina Zmajevo ispunjavalo sve uslove za dobijanje statusa banjskog lečilišta, selo nikada nije zvanično dobilo taj status, a od narodnog kupatila ostala je samo česma u centru sela. Zmajevčani već decenijama priželjkuju da se u selu ponovo otvori lečilište za šta postoji i projekat stručnjaka sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Rođeni Zmajevčanin, arhitekta Aleksandar Miljković naglašava da su se za projekat izgradnje termalne banje, odnosno spa centra, u Zmajevu interesuju inostrani investitori.

"Došli smo do zaključka da je vrlo verovatno i velika mogućnost da bi ovakav jedan projekat koji bi se ostvario bio po svim parametrima veoma isplativ i onaj ko bi uložio, po fizibiliti studijama koje smo uradili, mogao bi u roku od tri do pet godina da vrati ulaganja,što je po svim standardima Evrope i sveta veoma isplativ projekat", kaže Miljković.

Ukoliko bi se ovaj projekat ostvario Zmajevo bi u budućnosti moglo da postane jedan od centara banjskog turizma u ovom delu Vojvodine, posebno zbog blizine auto-puta, železničke pruge Beograd-Budimpešta, kao i vodotoka reke Jegričke koja je zaštićeno prirodno dobro.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...