Izvor: Kurir, 14.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BANDA SA AUTOBUSKE
Novinara Vuka Jovanovića na beogradskoj autobuskoj stanici opljačkala organizovana grupa razbojnika koja tu već duže vreme teroriše građane
BEOGRAD - Da li neko može da stane na put dvadesetočlanoj bandi, poznatoj policiji, koja nekažnjeno pljačka putnike na beogradskoj autobuskoj stanici već dve godine?, pitanje je kojim novinar Vuk Jovanović počinje svoje otvoreno pismo v.d. gradonačelnika Beograda Zoranu Alimpiću i ministru srpske policije Draganu Jočiću. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<
Kolega Jovanović, i sam skorašnja žrtva drskih razbojnika, u razgovoru za Kurir prepričava nemili događaj, a samim tim i veći deo pisma upućen visokim zvaničnicima Srbije.
- Dok sam prošlog četvrtka čekao autobus za Rumu, pored mene je jedan čovek, u svojim tridesetim godinama, vrlo elokventan, preda mnom napravio performans sličan TV emisiji „Nemoguća misija“. Glumio je šofera autobusa telefonirajući nekome čije bi pakete navodno stavio u gepek autobusa koji samo što nije stigao. Zatim, ljubazno me je pozdravio i pitao: Vi i danas idete mojim autobusom za Rumu, zar ne? Odmah sam vas prepoznao, polazimo na vreme. Ubrzo, pojavljuje se taj „čovek sa paketima“ i on ga pita: „Imaš li sitno sto evra, treba da platim danas kortizaciju stanici, a autobus koji vozim za Rumu samo što nije stigao.
U tom momentu, prema Jovanovićevim rečima, prevaranti prelaze na konkretan deo prevare - navodni vozač obraća mu se rečima:
- „Gospodine, da li imate sitno sto evra, treba hitno da platim, biću vam vrlo zahvalan.“ Odgovaram potvrdno i mahinalno izvlačim novac iz džepa, a on mi „pomaže da izbrojimo“ i vrlo vešto mi istrže 9.000 dinara, ali i 100 evra! Trčeći prema izlazu sa perona, doviknuo mi je: „Odmah se vraćam, doneću vam vaš novac u autobus.“ Krenuo sam za njima shvativši da sam pokraden.
U šoku od spoznaje da je drsko pokraden, Jovanović se, kako nam priča, zaustavlja na izlaznim gvozdenim vratima, gde ga vratar koji kontroliše ubacivanje peronskih žetona upozorava:
- Na moje zaprepašćenje, reče mi: „Pazite se, gospodine, to su članovi opasne bande koja broji dvadeset ljudi i tu su non-stop, i vi ste im danas možda stota žrtva! Tako su organizovani da bi vas svi žestoko napali ako bi nekoga uhvatili. Pazite se, ni policija im ništa ne može.“ Nisam mogao da verujem da mi to govori.
Kolega Jovanović tada odlazi do stanične policije, ali njegovim iznenađenjima kao da nema kraja:
- Dva mlada policajca saopštavaju mi da je „žalosno gledati“ svakodnevno prevarene ljude kojima je to poslednji novac i agresivne bandite koji im se u lice smeju, jer im je zakonodavac „pomogao“ utoliko što je krađu do 15.000 dinara uveo u pravnu sferu privatne tužbe, a tek preko tog iznosa može se podneti krivična prijava. Stoga se pljačkaši trude, kako mi rekoše, da „ostanu u pravnom limitu“!
Tu od policajaca Jovanović saznaje da im za hapšenje pomenutih treba da ih uhvate na delu ili da vide kako mu otimaju novac.
- Onako zbunjenom objasniše mi i da će advokati tražiti za pisanje privatne tužbe više od stvarne štete, a radi se o N. N. licima, i da misle da je bolje da odustanem. E, to je ono što je lopovima poznato i zato su tako sigurni i organizovani. Savetovali su mi da odem u pripadajuću policijsku stanicu Savski venac i da tamo prevarante prepoznam na slikama, ali mi rekoše da nisu optimisti da će mi to pomoći?!
Već u prvom albumu fotografija sumnjivih lica Jovanović prepoznaje jednog od razbojnika i to policajci konstatuju u zapisniku. Po daljem postupku, tužilaštvo treba da usvoji ovu izjavu i odluči hoće li pokrenuti postupak ili ne.
- Javna je tajna da su kriminalci svoje vile i firme, kupljene na sumnjivim aukcijama, obezbedili najmodernijim kamerama i privatnom policijom. Sve se to može videti u velelepnim vilama na Dedinju. Kako je onda moguće da niko u Beogradu nije organizovao postavljanje kamera na stanicama, iako se za to plaća posebna peronska karta, kojom to treba da se finansira i da se pomogne putnicima. U Novom Sadu, koliko znam, autobuska stanica godišnje iz ovih fondova akumulira oko dva miliona evra. Beogradska stanica je po frekvenciji bar pet-šest puta veća i skupi bar deset miliona evra godišnje. Zar se iz tih fondova, uz tehničku superviziju policije, nije moglo organizovati pokrivanje kamerama, koje danas koštaju oko pedeset evra po komadu? - ogorčeno pita novinar Vuk Jovanović.[ antrfile ]
