Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Okt.2010, 19:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Avijatičar SAD svedočio da su ga spasili Dražini četnici

BEOGRAD -

Američki avijatičar Milton Frendman (88) posvedočio je danas na sudu da su ga u junu 1944. od nemačkih okupatorski trupa u Srbiji spasili četnici, na čelu sa komandantom Kraljevske vojske u otadžbini Dragoljubom Dražom Mihailovićem.

Američki vojnici savezničkih snaga su pre ovog događaja bili zastrašivani pričama da "četnici seku uši i kopaju oči svojim neprijateljima", rekao je Frendman i naglasio da se lično uverio da ništa od toga nije tačno.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Svedočeći pred većem Višeg suda u Beogradu, na predlog podnosilaca zahteva za rehabilitaciju Mihailovića, Frendman je ispričao da su četnici spasili celokupnu posadu njegovog aviona koji je pogodila nemačka vojska.

Pošto su uspeli da uz padobrane iskoče iz zapaljenog aviona, počeli su da viču "Amerikan, Amerikan", a pripadnici Mihajlovićevih trupa koji su ih pronašli, ponudili su im sklonište i odveli do štaba u Pranjanima gde ih je primio Mihailović.

U bazi u Pranjanima zatekao je i druge pripadnike savezničkih snaga iz Kanade, SAD i Velike Britanije koje su četnici, takođe, spasili od nemačkih protivavionskih napada.

"U Pranjanima sam prvi put video Mihailovića u uniformi bez vidljivih obeležja o svom činu. Bio je topao i ljubazan prema nama i sporazumevali smo se na francuskom", ispričao je Frendman.

On je naveo da su ga američki avijatičari obavestili da moraju da se vrate u bazu u Italiji, a Mihailović im je, prema svedočenju Frendmana, obećao da im obezbedi pratnju do obale ukoliko avion ne dođe po njih.

"Posle nekoliko dana avion je stigao i mi smo prebačeni u Italiju", naveo je Frindman.

Prema njegovim rečima, kada je 1946. u SAD saznao da je Tito uhapsio Mihailovića i da se protiv njega vodi postupak, oko 500 avijatičara koje su trupe kraljevskog generala spasile tokom rata požele su da dođu u Beograd i svedoče u njegovu korist.

Komunisti su odbili da prihvate njihovo svedočenje sa obrazloženjem da su krivična dela koja je on izvršio tokom rata toliko teška da svedočenje u njegovu korist ne može ništa da promeni.

"Posle ovoliko godina želeo sam da dođem iz SAD i da kažem istinu o tome šta se tada dogodilo", istakao je američki avijatičar navodeći da njegove kolege nisu bile u mogućnosti da dođu.

Sudija Aleksandar Ivanović je saopštio danas da je Vojni arhiv sudu dostavio tri presude, od 15. jula 1946, kojima je Mihailović oglašen krivim, a koje se međusobno razlikuju, jer jedna ima obrazloženje, druga ga ima delimično, dok je u trećoj presudi obrazloženje izostalo.

Sudija je, takođe, najavio je da će na sledećem ročištu, 9. decembra, saslušati penzionisanog funkcionera SUP-a i pripadnika NOB-a Rista Vukovića, koji osporava pomenuti predlog za rehabilitaciju, kako bi odlučio da li će ga prihvatiti kao "suprotnu stranu".

Zakonom o rehabilitaciji nije predviđeno učešće suprotne strane u postupku, već jednostranost postupka, uz utvrđivanje da li je neka presuda doneta iz političkih i ideoloških razloga.

Kako je, međutim, Vrhovni sud Srbije u sudskoj praksi zauzeo stav da sud može da sasluša zainteresovano lice, ukoliko oceni da ono ima pravni interes da učestvuje u postupku.

Poništenje presude od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava, zahtevom za rehabilitaciju zatražio je njegov unuk Vojislav Mihailović, a pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, s akademikom Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.

Sud bi na predstojećem ročištu trebalo da se izjasni i o zahtevu pripadnika NOB-a penzionisanog funkcionera SUP-a Rista Vukovića, koji osporava pomenuti predlog za rehabilitaciju.

Predlagači zahteva tvrde da Mihailović nije imao pravo na odbranu i nije video svog advokata do početka suđenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.

Zahtevom za rehabilitaciju zatraženo je poništenje presude, kojom je Draža Mihailović osuđen na smrt i kojom su mu prethodno oduzeta sva građanska prava.

Dva dana kasnije, 17. jula 1946. godine, streljan je kao državni neprijatelj "broj jedan", a do danas nije javno objavljeno gde je i kada sahranjen.

Propratnu dokumentaciju za odluku o tom slučaju sud je nabavio od Istorijskog arhiva u Beogradu, kao i Vojnog arhiva.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...