Izvor: Politika, 02.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Albanka" stiže iz Crne Gore
U glavnom gradu danas ima pet hiljada zavisnika od narkotika
U prethodnih deset godina broj registrovanih novoobolelih zavisnika od narkotika u Beogradu je utrostručen. Po podacima Ministarstva zdravlja, u glavnom gradu danas od narkomanije boluje oko 5.000 osoba. U Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja ukazuju na to da su se pre deset godina lekaru javljali punoletni zavisnici, a da sada ovakvu pomoć traže deca već od 13 i 14 godina.
Brojke su svakako veoma >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zabrinjavajuće, a zastrašujuće je to da ovo nije realno "stanje stvari". Naime, statistika pokazuje broj registrovanih narkomana, a postavlja se pitanje koliko se njih nikada nigde nije prijavilo da zatraži pomoć. Samim tim je nemoguće proceniti ni koliko se droge zaista nalazi na beogradskim ulicama.
Dragan Rakić, načelnik Odeljenja za suzbijanje narkotika u Policijskoj upravi Beograda, kaže za "Politiku" da je u prvih osam meseci ove godine bilo oko 1.900 zaplena svih vrsta droge u glavnom gradu. Prema njegovim rečima, već godinama je na beogradskom ilegalnom tržištu opijata najzastupljenija marihuana. Poznata kao "albanka", ova droga u Beograd dolazi uglavnom iz Crne Gore, a u bivšu republiku stiže preko Skadarskog jezera iz Albanije.
– Pored marihuane u Beogradu je prisutan heroin, kokain i sintetičke droge, kao što su "ekstazi", amfetamin – sulfat i LSD. Kada je reč o heroinu, naša zemlja je pre svega tranzitna, jer kod nas ostaje svega oko 20 odsto, dok oko 80 odsto heroina pređe granicu. Poznato je da se Srbija nalazi na "balkanskom putu heroina" koji ide od Irana, Pakistana, Turske, Bugarske, pa preko naše zemlje dalje u Evropu. To je jedan od najjačih svetskih puteva heroina – objasnio je Rakić.
Kokain, kako kaže naš sagovornik, u Beograd stiže uglavnom iz Crne Gore, a u nju se dovozi brodovima iz zemalja Južne i Latinske Amerike. Sintetičke droge, tabletice "ekstazija" koje su poslednjih godina sve "popularnije" među mladima i na "rejv" žurkama, dolaze u Srbiju iz zemalja Beneluksa.
Da nema pravila kada je reč o kanalima kojima droga stiže u Beograd govori i poslednja velika akcija beogradske policije u kojoj je zaplenjeni heroin dovezen iz Crne Gore.
– U akciji od 23. septembra ove godine zaplenjeno je oko 13 kilograma heroina, 51,5 kilograma marihuane, 50 grama hašiša, dva pištolja i oko 2.500 evra. Sva droga je bila namenjena beogradskim uživaocima. Njena vrednost "na veliko" iznosi oko 300.000 do 400.000 evra. Kada bi "izašla" na ulicu, izmiksovana i upakovana u paketiće, droga bi dostigla vrednost i do milion evra. Ovom prilikom uhapšeno je šest osoba i niko nije imao prijavljeno boravište u Beogradu. Njih petoro je iz Crne Gore, a jedan je iz Kragujevca – kaže Rakić.
Prema rečima našeg sagovornika, ova grupa je razgranala mrežu za prodaju heroina i marihuane na beogradskom tržištu.
– U "poslu" je svako imao svoju ulogu, neko da prenosi, neko da vozi, drugi da plaća, treći da diluje... Marihuanu i heroin su iz Crne Gore u Beograd dovezli u kamionu registracije BG 458-72. "Bunkeri" su bili napravljeni u tovarnom prostoru kamiona, ispod metalnog poda. Tu je bio "štek" obe droge. Kada su stigli u Beograd, odšrafili su taj metalni deo, izvadili i marihuanu i heroin. Marihuanu su prevezli u iznajmljeni stan u Malom Mokrom Lugu, dok je izvađeni heroin ostao u kamionu. Jedino što su ga iz "bunkera" prebacili u kabinu gde je i nađen. Kod jednog od uhapšenih u džepu smo našli šrafove. Njegova uloga je bila da odšrafi metalni podni deo kamiona – objasnio je Rakić.
Način na koji je radila ova grupa uhapšenih narkodilera, između ostalog, pokazuje da je droga osnovno delo organizovanog kriminala. Ovaj "posao" jednostavno ne može da radi samo jedan čovek, ali, kako kaže Rakić, od kada je razbijen takozvani zemunski klan ne postoji nijedna tako jaka i organizovana grupa narkodilera.
– I dalje su tu novobeogradska i voždovačka grupa, odnosno na teritoriji svake beogradske opštine ovaj problem postoji. Ti takozvani klanovi, nisu ni približno jaki kao nekada "zemunci". Sumnjam da će ikada i postojati takva grupa koja će kao što su oni imali veze u sudstvu, u policiji i politici – objašnjava Rakić.
Na naše pitanje da li u Beogradu postoji takozvani rat bandi narkodilera, budući da su nedavno na beogradskim ulicama u dva odvojena događaja ubijene četiri osobe i da postoje spekulacije da je jedan od motiva droga, Rakić kaže da ima sitnih incidenata.
– Postoji borba za teritoriju, jer svaka narkogrupa želi da sačuva svoj prostor. Njima je lako da nabave drogu, problem im je da je prodaju. Tako da svako na svoj način štiti svoju teritoriju. Ne može da se kaže da postoji rat bandi, ali sitnih incidenata ima – kaže Rakić.
Droga je uvek bila, a biće i dalje ukoliko se ovom problemu ozbiljno ne stane na put, generator sveukupnog kriminala i uzrok propasti osnovne ćelije društva – porodice. Politika i ekonomija, to je ono čemu smo kao mlada država u tranziciji okrenuti, a posledice krijumčarenja opojnih droga kao i sve većeg broja uživalaca opijata na našim prostorima tek će kasnije u velikoj meri biti vidljive.
Danijela Vukosavljević
[objavljeno: 02.10.2006.]
.jpg)
