Izvor: RTS, 24.Maj.2023, 12:27
Фридом хаус: Општи пад демократије од централне Европе до Централне Азије у 2022
Демократија је забележила општи пад у региону који се протеже од Централне Европе до Централне Азије током 2022. године, за шта је делимично одговоран рат који се води у Украјини, навела је организација "Фридом хаус" у данас објављеном годишњем извештају "Државе у >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << транзицији 2023" .
Према извештају ове невладине организације, са седиштем у Вашингтону, опадање демократије забележено је у 11 од 29 земаља, док је седам држава забележило побољшања у том погледу. Као један од главних закључака наводи се да су током рата у Украјини аутократски режими истрајавали у свом нападу на институционалну независност у медијима, локалној управи, а посебно цивилном друштву.
У извештају се наводи да Русија бележи највећи једногодишњи пад у оцени стања демократије, за 19 година колико се овај извештај објављује, са резултатом од 1,11 у односу на претходни 1,32, на скали "Фридром хауса" од 1 до 7. Као један од главних закључака извештаја наводи се да су руске власти интензивирале репресију против неслагања у земљи, а да су украјинска влада и народ потврдили посвећеност либералној демократији "суочени са незамисливим насиљем".
Од осам земаља које су класификоване као консолидовани ауторитарни режими, шест, где су уз Русију и Белорусију, Казахстан, Таџикистан, Узбекистан и Киргистан бележи даљи пад, наводи се у извештају. У овој категорији налазе се још Туркменистан и Азербејџан. Мађарска, која је сврстана у категорију хибридних режима, према наводима Фридом хаус, такође је забележила значајан пад у односу на 2021. и уз Пољску је сврстана у највеће изазове за демократске стандарде у Европској унији.
Већина земаља у нашем региону налази се у категорији влада у транзицији или хибридних режима, а у извештају се констатује да натегнути процеси придруживања ЕУ на Западном Балкану појачавају разочарање Унијом и слабе њену моћ да подстакне реформе.
Према извештају, изазови повезани са приступањем само су се повец́али са проглашавањем формалних кандидатура Босне и Херцеговине, Молдавије и Украјине за чланство у ЕУ. Србија је остала на истој оцени као прошле године, 3,79 на скали од 1 до 7, а у извештају се наводи да је 2022. године учињен важан корак ка повратку политичком плурализму учешц́ем опозиције на изборима на свим нивоима након бојкота избора 2020.
Такође је наведено да се опозиција укључила у рад Народне скупштине, први пут од почетка 2019. године, али је то описано као промена стратегије опозиционих странака, а не последица промена изборних услова или стања у медијима, где се тврди да је ситуација непромењена у односу на прошлу годину. У извештају од прошле године оцењујено је да, када је реч о слободи медија, постоји негативан развој ситуације.
Наводи се да су годину обележиле и појачане тензије на Косову и Метохији, између приштинских власти и Срба на КиМ, око питања као што су регистарске таблице, личне карте и хапшења српских полицајаца, што је довело до неколико криза на ивици сукоба и назадовања у нормализацији односа.
У извештају се наводи и да је политичким дискурсом доминирала тема руског рата у Украјини, као и захтеви ЕУ да се Србија придружи увођењу санкција Русији и истиче да Србија није увела санкције Русији, али да је гласала у Генералној скупштини УН за осуду руске инвазије и суспензију руског учешћа у Савету УН за људска права. Када је реч о борби против организованог криминала и корупције, "Фридом хаус" подсећа на суђење клану Вељка Беливука. У региону, према извештају, најбоље је рангирана Хрватска са оценом 4,25, а најслабије Босна и Херцеговина са 3,21. Албанија и Црна Гора оцењене са 3,79 исто као Србија, а Северна Македонија је добила оцену 3,86 у годишњем извештају Фридом Хауса.
.jpg)
