Izvor: Politika, 30.Nov.2010, 01:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vikiliks teroristička organizacija?
Velika akcija „kontrole štete” u Vašingtonu, posle senzacionalne „provale” u arhiv Stejt departmenta
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Američka vlada i posebno njena diplomatija pojačali su akciju „kontrole štete”, posle provale u arhiv Stejt departmenta i Pentagona. Zbog toga su se juče javnosti obratili i predsednik Barak Obama i državna sekretarka Hilari Klinton.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Prvi zaključak, pošto je deo sadržaja diplomatske elektronske pošte do koje je došla organizacija „Vikiliks” u nedelju uveče prvo objavljen na sajtu „Njujork tajmsa”, a juče i u svim novinama i uveliko raspredan u televizijskim emisijama, jeste da su razmere poremećaja koje će ova „provala” uneti u američku diplomatiju za sada teško sagledive, kao i da je naneta ogromna šteta američkim interesima i njenoj bezbednosti.
„Bomba” je postavljena u same temelje diplomatije koja je kao delatnost javna samo na površini, dok se njena suština obavlja tajno i otkriva se tek kad se uobliči rezultat: postigne neki međunarodni sporazum ili dogovori neka akcija.
Sadržaji diplomatskih depeša, koje su danas u stvari šifrirana elektronska pošta, koja se šalje i prima preko specijalnih uređaja, po pravilu su dostupni tek posle nekoliko decenija, kada su akteri ili mrtvi ili odavno prestali da budu važni. Trenutno je dostupna arhiva Stejt departmenta tek iz 1972. godine. Depeše koje je stavio, ili tek namerava da stavi na uvid „Vikiliks”, uglavnom su od 2007. naovamo.
Ono što je upravo objavljeno samo je mali deo, ali, po svemu sudeći, najprovokativniji. Diplomatske depeše su inače ili instrukcije diplomatskim misijama (Amerika ih ima ukupno 270, ambasada, konzulata i drugih predstavništava) iz centrale ili povratni izveštaji o otvorenim razgovorima iza zatvorenih vrata, informacije svih vrsta i prateće analize.
Čak i kad iznose i ono što je uglavnom poznato, kao što je recimo dvoličnost glavnog američkog lokalnog saveznika u avganistanskom ratu, Pakistana, ili kad jemenski predsednik činjenicu da Amerikanci bombarduju skloništa terorista u njegovoj zemlji krije od sopstvenog naroda, depeše iznose važne detalje, koji ili nanose štetu američkim partnerima ili kompromituju same Amerikance.
Neposredni rezultat je diplomatski skandal, manjih ili većih razmera, praktično u svakoj američkoj ambasadi.
Glavne diskusije juče u Vašingtonu vođene su oko toga kako prvo sprečiti da „Vikiliks” objavi preostale tranše diplomatskog arhiva u čiji je posed došao, „nelegalno” kako se ovde tvrdi, i kako onemogućiti da se nešto slično dogodi ubuduće.
To kako je došlo do ovog curenja bez presedana, za Ameriku mnogo štetnijeg od prethodnih „podviga” organizacije „Vikiliks” (objavljivanje tajnih dokumenata o iračkom i avganistanskom ratu), uglavnom je poznato: za to se osnovano sumnjiči nezadovoljni mladi vojnik Bredli Maning (23), koji na svom radnom mestu u Bagdadu imao pristup poverljivoj i zaštićenoj mreži SIPRNET („Secret internet protocol router network”), namenjenoj vojnom i diplomatskom internet saobraćaju. Maning je veliki deo arhive iz te mreže kopirao i dostavio „Vikiliksu”.
Uhapšen je kad je štetu već napravio, pošto se pohvalio jednom hakeru da će „Hilari Klinton strefiti infarkt kad bude obelodanjeno ono što ima”. Haker je međutim shvatio da je reč o nečemu što je suviše važno i opasno, pa je svog „kolegu” prijavio vlastima.
Ironija je da je SIPRNET kao mreža sa relativno velikim brojem korisnika (između 500.000 i 600.000) ustrojena baš da bi povećala javnost i omogućila da poverljive informacije koristi što više vladinih agencija, odnosno ljudi u njima sa odgovarajućim ovlašćenjima za pristup.
Ta javnost, u ime koje je i „Vikiliks” objavio veliki broj američkih tajni, sada će biti prva žrtva. Najavljuje se već reorganizacija procedura i priroda ove mreže, ugradnja sistema koji će onemogućiti da se sa nje kopiraju sadržaji i slične restrikcije.
Što se tiče „Vikiliksa”, izgleda da je najveća dilema da li ga proglasiti „terorističkom organizacijom”, što je formalno predložio novoizabrani republikanski kongresmen i budući predsednik Kongresnog komiteta za domovinsku bezbednost Piter King.
Iako formalno „Vikiliks” za to ispunjava kriterijume, jer je, prvo strana organizacija, a svojim aktivnostima zaista ugrožava bezbednost američkih državljana i nacionalnu bezbednost SAD, odluka će biti veoma delikatna, jer bi to značilo da se tenkovima ide na miša. To bi Džulijana Asandžea, koji se stavio u ulogu „novinarskog Džems Bonda”, stavilo u isti rang sa Osamom bin Ladenom.
Što se drugih sredstava tiče, ovdašnji sajtovi koji se bave informatičkim tehnologijama iznose pretpostavku da je Amerika izvršila sajber napad na servere „Vikiliksa”, koji su u nedelju bili blokirani starom hakerskom tehnikom „bombardovanja” serijom uzastopnih zahteva za odgovorima.
Glavni problem je međutim kako da američka diplomatija povrati poverenje svojih stranih sabesednika: da li će oni ubuduće uopšte biti spremni da sa američkim diplomatama, bilo kog ranga, uopšte otvoreno razgovaraju, imajući u svesti mogućnost da to jednoga dana negde bude objavljeno.
Na američke diplomate će se ionako ubuduće gledati i drugim očima, posle obelodanjivanja instrukcije koju je potpisala Hilari Klinton, o prikupljanju ličnih podataka o relevantnim stranim ličnostima: brojevima njihovih kreditnih kartica, bankovnih računa, kompjuterskih programa koje koriste, pa čak i biometrijskih činjenica, kao što je to posebno traženo da se pribavi o generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu i njegovom okruženju.
Malo će u tom pogledu pomoći izjava Filipa Kroulija, spoksmena Stejt departmenta, da američki diplomati nisu špijuni, već samo ono što im ime kaže – diplomate, koji rade iste poslove „koje su radili stotinama godina”.
Linija između diplomatije i špijunaže koja je oduvek bila tanka – špijuni su često imali diplomatsko pokriće, a diplomate špijunirale – čini se da je posle obelodanjivanja poverljivih depeša sasvim nestala.
Milan Mišić
---------------------------------------------------
Njujork tajms: Dokumenti od javnog interesa
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Prvi nastavak svog dosijea o „Depešagejtu”, kako se afera sa objavljivanjem američke diplomatske arhive već ponegde naziva, „Njujork tajms” je juče objavio na pet strana, na pola naslovne i četiri cele unutra. Objaviće još osam nastavaka, pri čemu je redakcija smatrala za neophodno da čitaocima obrazloži zašto je, kao jedina u Americi, prihvatila uslove „Vikiliksa” da bi materijal, zajedno sa „Gardijanom”, „Mondom”, „Paisom” i „Špiglom” dobila i pripremila unapred.
Spoksmen „Dou Džonsa”, izdavača „Volstrit džornala”, inače u sastavu „Njuz korporacije” Ruperta Mardoka, saopštio je da za njih nisu bili prihvatljivi uslovi „Vikiliksa”. Ponudu je, bez javnog obrazloženja, odbio i Si-En-En.
„Verujemo da su dokumenti od javnog interesa, jer osvetljavaju ciljeve, uspehe, kompromise i frustracije američke diplomatije na način koji ne može da se meri sa drugim svedočanstvima”, kaže se na početku „Napomena čitaocima” uredništva „Njujork tajmsa” koje predočava da je dokumente dobilo od posrednika, od izvora koji je insistirao na anonimnosti, a naglašava da je jedini uslov bio tajming njihovog korišćenja.
„Njujork tajms”, međutim, nije, niti će objaviti sve što je dobio. „Vodili smo računa da isključimo dokumente koji bi ugrozili poverljive informatore ili naškodili nacionalnoj bezbednosti. Te intervencije smo predočili i drugim redakcijama kao i ’Vikiliksu’ u nadi da će na sličan način redigovati to što nameravaju da objave”, kaže se dalje u „Napomenama čitaocima”.
Redigovana verzije je pokazana i Obaminoj administraciji i od nje zatraženo da oceni da li će ono što je ostalo ugroziti nacionalne interese i bezbednost. Uz generalno protivljenje objavljivanju tajnih materijala, nadležne službe su sugerirale dodatne izmene, od kojih je redakcija, kako se iznosi, prihvatila samo neke, i prosledila ih i drugim redakcijama.
U obraćanju čitaocima uredništvo potom konstatuje da postupanje sa tajnim informacijama do kojih se dođe „nikad nije lako”, jer treba „izbalansirati važnost materijala za javnost i potencijalne opasnosti za javni interes”. „Po pravilu, ne objavljujemo ono što bi moglo da koristi protivnicima u ratu, ono što bi teroriste moglo da odvede do neobezbeđenog materijala za oružje i ono što bi moglo da ugrozi obaveštajni rad u neprijateljskim zemljama ili otkrije mogućnosti američkog oružja”, obrazložilo je potom svoju uređivačku politiku uredništvo ovog lista.
Pošto bi „Vikiliks” većinu materijala ionako stavio onlajn, njihovo ignorisanje od strane „Tajmsa” bilo bi uskraćivanje sopstvenim čitaocima „pažljivog izveštavanja i promišljenih analiza koje se u ovakvim situacijama od lista očekuju”.
Najvažniji razlog za objavljivanje je, međutim, to što pomenute diplomatske depeše „bez lakiranja pokazuju kako vlada donosi svoje najvažnije odluke koje zemlju koštaju u ljudskim životima i novcu... Amerikanci imaju pravo da znaju šta se čini u njihovo ime”, zaključuje uredništvo „Njujork tajmsa”.
M. M.
---------------------------------------------------
Kremlj: Ništa zanimljivo što treba komentarisati
Moskva – Kremlj ne smatra potrebnim da komentariše objavljivanje prepiske američkih diplomata na sajtu „Vikiliksa”, saopštila je Natalija Timakova, pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva.
„Izmišljeni holivudski junaci teško da zahtevaju zvaničan komentar”, rekla je Timakova, a preneo je Itar-Tas, dok agencija RIA Novosti prenosi reči Timakove da „nema ničeg interesantnog što zaslužuje komentare u tim publikacijama sa sajta ’Vikiliksa’ u novinama”.
Agencija RIA Novosti prenela je izjavu izvora iz diplomatskih krugova Rusije u kojoj se izražava nada da u materijalima „Vikiliksa” nema ničega što bi moglo Moskvu da „zaista začudi” i „stavi u pitanje” postojeće ruske ocene političkih procesa.
Tanjug
----------------------------------------------------
Berlin zabrinut
Berlin – Nemačka vlada je juče izrazila veliku zabrinutost zbog objavljivanja poverljivih dokumenata američke diplomatije na Internet portalu „Vikiliks”, jer to može ometati važne političke procese u svetu. Vlada je, istovremeno, ukazala da nema potrebe za zabrinutost kada je reč o nemačko-američkim odnosima. Nemačka vlada, prema rečima njenog portparola, međutim, veoma žali zbog objavljivanja tih dokumenata.
„Diplomatiji je potrebno poverenje”, rekao je on, naglasivši da Vlada Nemačke neće krenuti u traženje mogućih izvora američkih informacija u nemačkim krugovima.
Tanjug
------------------------------------------------------
Vanakere: Otkriveno malo šokantnih stvari
Brisel – Šef belgijske diplomatije Steven Vanakere izjavio je juče da dokumenta koja je objavio sajt „Vikiliks” „otkrivaju malo šokantnih stvari” o Belgiji i izrazio zabrinutost zbog načina na koji funkcioniše američka diplomatija.
Vanakere je rekao da ga „zabrinjava” činjenica da SAD od svojih diplomata traže da više igraju ulogu špijuna, nego diplomata, i dolaze u posed informacija kao što su brojevi kreditnih kartica stranih zvaničnika u UN, šifre i tajni kodovi. „Ovim se ide predaleko. Moramo dobro da proučimo balans između interesa koje treba štititi i sredstava koja se za to koriste”, rekao je on ukazujući da postoji „konfuzija” između toga šta je diplomatski rad, a šta špijunaža.
Tanjug
--------------------------------------------------------
Palestinska uprava demantuje saradnju sa Izraelcima
Tel Aviv – Palestinski pregovarač Saeb Erekat porekao je juče da je bilo konsultacija između Palestinske uprave i Izraelaca pre izraelske vojne ofanzive na pojas Gaze krajem 2008. godine, koje je razotkrio „Vikiliks”. U jednoj od preko 250.000 diplomatskih depeša, koje su procurile u javnost u nedelju, navodi se da je Izrael pokušao da koordiniše tronedeljnu operaciju „Čvrsto olovo” sa Fatahom palestinskog predsednika Mahmuda Abasa i s Egiptom. Na sastanku s američkom kongresnom delegacijom, juna prošle godine, izraelski ministar odbrane Ehud Barak je rekao da se izraelska vlada „konsultovala s Egiptom i Fatahom pre te operacije, upitavši da li su voljni da preuzmu kontrolu nad Gazom kada Izrael pobedi Hamas”. Odgovor je bio negativan, što nije predstavljalo nikakvo iznenađenje, kazao je Barak. Erekat je, međutim, porekao da je Izrael obavestio PU unapred o ratu. „Mi smo znali za rat jer su Izraelci rekli da će biti rata”, rekao je on.
Portparol islamističkog Hamasa, rivala Abasovom Fatahu, Sami Abu Zuhri kazao je da nije bio iznenađen saznanjem o saradnji Fataha i Izraela. „Rekli smo nekoliko puta da je Fatah umešan u taj rat i da oni žele da se vrate u Gazu na izraelskim tenkovima”, rekao je Abu Zuhri, naglasivši ipak da je došlo vreme za pomirenje.
Tanjug
----------------------------------------------------
Pretnja demokratskoj suverenosti
Pariz, Rim – Francuska je juče saopštila da stoji uz Sjedinjene Američke Države i nazvala objavljivanje poverljivih dokumenata na „Vikiliksu” pretnjom demokratskoj suverenosti. Portparol francuske vlade Fransoa Baruen izjavio je da je Francuska doznala za ova dokumenta pre njihovog objavljivanja i založio se za pružanje podrške SAD-u u odbrani diplomatske tajnosti, prenosi Rojters.
Kada su ga obavestili da su na „Vikiliksu” objavljeni poverljivi dokumenti o njegovim žurkama, nesposobnosti i bliskom odnosu sa ruskim premijerom Vladimirom Putinom, italijanski premijer Silvio Berluskoni se „nasmejao”, prenosi italijanska agencija Ansa.
Ministar spoljnih poslova Franko Fratini izjavio je da se Berluskoni „ne oseća ni napadnuto ni uvređeno”. Fratini je, takođe, optužio osnivača „Vikiliksa”, Džulijana Asanža, da želi da „uništi svet”. Fratini je prekjuče izjavio da objavljivanje američkih poverljivih dokumenata na internet sajtu „Vikiliks” koji se odnose na osetljivu diplomatsku prepisku predstavlja „11. septembar svetske diplomatije” i upozorio da to može narušiti odnose poverenja između država.
Tanjug
objavljeno: 30.11.2010.
Pogledaj vesti o: Barak Obama
