Izvor: Vesti-online.com, 01.Nov.2012, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U potrazi za srpskim Dvoržakom

Da se radi o Srbiji 19. veka možda bi važio Milošev zakon - da kada narod psuje i nešto se kao buni, onda kaiš treba još stezati, ali kada ćuti i samo strelja očima, onda je došlo do duvara i pametnom vladaru, za kakvog istorija drži da je bio knjaz, jasno je da dizgine autoritativne vlasti treba popuštati.

 

Tako je bilo pre dva veka kada se Srbija umiriti nije mogla, danas je Srbija mrtvaja koju uz državne počasti pohode njeni egzekutori.

Šaka >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << radikala jedina se okupila u znak protesta što Hilari Klinton pred kraj svog mandata drugog čoveka SAD dolazi na mesto zločina. Neki mediji su imali prilog o tome, a neki, uz opravdanje da ga je organizovala neparlamentarna stranka, čak ni vest bez slike. (I ima neke logike, jer da je narod hteo radikale oni bi nas i danas razveseljavali iz skupštinskih klupa. A narod se vazda pita.)

 

Tako je gospođa Klinton imala priliku da usred Beograda, uz veselog domaćina Dačića i novinare koji su poslužili kao statisti bez prava glasa, saopšti da je "Kosovo nezavisno i da se granice u Evropi neće menjati".

 

Da je kojim slučajem neko od pripadnika "sedme sile" želeo da opravda ovaj sve više pežorativni naziv profesije i, recimo priupita gazdaricu Stejt departmenta, tek da joj bar malo bude nelagodno - kako može SAD da predstavlja prijateljem Srbije kada su nas pre 13 godina bombardovali i otcepili deo teritorije (?), verovatno bi veću neprijatnost doživeo od kolega nego od upitane.

 

Pogledi - ko je ovaj paćenik i u kom vremenu živi - dovoljno bi mu rekli da je zalutao. I u državu, i u vreme, i u profesiju ove države ovog vremena. Visokim gošćama, kojima je Dačić mogao da parira jedino u centimetrima, ne možemo zameriti na mimikriji ili lažima, jer one ne samo što su bile iskrene i što nam se nisu dodvoravale, već je nešto južnije, u Prištini, Klintonova otvorila i dušu, priznajući da je projekat nezavisnog Kosova njena lična, priča njenog supruga i njene porodice.

 

Dobila je inspiraciju da pokaže svoju emotivnu stranu baš tamo jer Priština i može nekog da inspiriše. Ako ničim drugim onda borbenošću i verom u ideju da je sada vreme da se albanski narod zaokruži u jednoj državi.

 

Jer, kada pripadnici Samoopredeljenja dobiju propisne batine od dobre opremljene Tačijeve policije, to daje duh demokratičnosti albanskog društva na Kosmetu više nego bilo šta drugo. Tu nije bitno da li su kurtijevci veći ekstremisti sa stanovišta srpskih interesa, već to što su to ljudi od vizije u kojoj njihova albanska nacija zauzima centralno mesto.

 

Beograd je, pak, posle dolaska Dačića sa "istorijskog" rukovanja u Briselu izgledao kao politički Pjongjang. Nezainteresovan, ućutan i sa aplauzima dirigovanih analitičara. Sve u svemu, opšta apatija u narodu koji se donedavno hvalio svojim drčnim junaštvom. Tolika malodušnost među Srbima ne samo što od naroda i države stvara amorfnu masu koju svako malo moćan može oblikovati prema svom ćefu, već srpsko društvo čini retrogradnim.

 

Danas, čini se, teško se može naći neko ko bi bio u stanju da satima stoji u redu čekajući da mu Klintonova potpiše knjigu da bi onda, kao politički protest, pred šeficu američke diplomatije podmetnuo plakat sa slikama porušenog Beograda i u lice joj skresao kako bi kao nekadašnja aktivna prva lejdi trebalo da stavi paraf ispod ove panorame svog porodičnog nedela?

 

Može li zaista neko da se seti ko bi mogao da učini nešto poput Vaclava Dvoržaka, člana češkog udruženja Prijatelji Srba sa Kosova koji je uspeo onako dobro da iznervira Madlen Olbrajt?

 

Takva su vremena došla, da Česi ispadoše veći Srbi od Srba, a Ivica, taj đak generacije, tek od - baronese Ketrin.
Pogledaj vesti o: Hilari Klinton

Nastavak na Vesti-online.com...