Izvor: Politika, 22.Avg.2015, 22:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Što priliči Jupiteru ne priliči volu
Kao rimski bog iz latinske sentence, Hilari Klinton se ponaša onako kako je drugima najstrože zabranjeno. Da je neki niži službenik uradio isto što i ona – odneo iz Stejt departmenta ili neke druge ustanove poverljivu diplomatsku prepisku, uključujući državne tajne – dosad bi već bio osuđen za špijunažu i u javnosti oblaćen kao izdajica. Sećate se Čelsi Mening, zar ne? Za razliku od nekadašnje vojne analitičarke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja je osuđena zbog doturanja diplomatskih i vojnih depeša „Vikiliksu”, Klintonova dalje gradi karijeru u trci za predsednika. Ne samo da nikada nije priznala da je pogrešila što je kao državna sekretarka koristila lični nalog i privatni server, već se podsmeva novinarima koji je propituju o ugrožavanju nacionalne bezbednosti budući da je FBI među njenim mejlovima pronašao državne tajne. Istu nesposobnost empatije i izvinjenja pokazuje i njen rival iz druge političke dinastije Džeb Buš. U trenutku kada hiljade iračkih izbeglica u čamcima stiže na grčku obalu, moćni brat Džordža Buša cinično izjavljuje da je rat u Iraku bio „prilično dobar posao”.
NIKOME SE JA NE PRAVDAM: U utorak, istog dana kada je Meningova osuđena na pooštrene uslove zatvora zbog držanja nedozvoljenih predmeta – paste za zube kojoj je istekao rok trajanja i primerka „Veniti fera”, izveštači su pitali Klintonovu da li je očistila privatni server pre nego što ga je predala vlastima. „Mislite nekom krpom?”, uzvratila je. Ona „ne zna” kako se čisti server, kao što nije znala da nije u redu da sama odluči koja će pisma vratiti državi, a koja će proglasiti privatnom prepiskom. „Niko me o tome ne pita izuzev vas”, dodala je. Njena sklonost ka tajnom vođenju državnih poslova potvrđena je i jasna, ali nije jasno kako jedna vlada tako revnosna u pogledu progona uzbunjivača kao što je Obamina, ne pokazuje nikakvu želju da istraži zašto je bivša sekretarka dve godine skrivala prepisku i da li je time ugrozila nacionalnu bezbednost. U kakvoj je to samo suprotnosti sa ponašanjem vlade prema Edvardu Snoudenu koji je i bez suđenja proglašen za izdajnika i špijuna. Ne samo da je Obamina vlada progonila više uzbunjivača nego sve prethodne zajedno, već se okomila i na medije pa je novinar „Njujork tajmsa” Džejms Rajzen godinama povlačen po sudovima i primoravan da otkrije izvor dok Džulijan Asanž ne sme da proviri iz ekvadorske ambasade u Londonu.
NIKAD IZVINI: Zbog iste samouverenosti koja dolazi sa prezimenom Buš ili Klinton, Džeb Buš ne da nije hteo da se jasno ogradi od rata svog brata, već je pre nekoliko dana izjavio da je svrgavanje Sadama Huseina bio „prilično dobar posao”. Šta li bi reklo 200.000 poginulih iračkih civila i nekoliko hiljada nastradalih američkih vojnika? Da li se slažu poreski obveznici SAD koji su na avanture u Iraku i Avganistanu potrošili dva biliona dolara, a trošiće još i više, možda čak šest biliona, jer treba da vraćaju zajmove za finansiranje ratova i plaćaju lečenje i doživotne beneficije veterana. Sa Bušom se, ipak, slažu industrija naoružanja i privatne vojske, iz čijih redova ovom republikancu stižu predizborne donacije. Od 11. septembra do danas, deonice velikih proizvođača oružja skočile su za 67 odsto. Privatne kompanije poput „Blekvotera” zaradile su u Iraku između šest i deset milijardi dolara.
BLATO I OKOVI: Kazne su samo za plebs, za Meningovu i Snoudena, kao što su izvinjenja samo za ljude poput Džeremija Korbina koji nisu toliko moćni da nikada nikome ne moraju da se ni zbog čega izvinjavaju. On je u petak saopštio da će se, u slučaju da sledećeg meseca dođe na čelo britanskih laburista, zvanično izviniti u ime stranke zbog učešća Londona u invaziji na Irak. Smatra da Laburistička stranka mora da zatraži oproštaj od Britanaca i Iračana jer je pod vođstvom Tonija Blera prve prevarila da Sadam ima oružje za masovno uništenje, dok je drugima nanela bol i patnju. Obećao je da laburisti pod njegovom upravom neće olako slati britanske trupe u strane vojne intervencije niti da će zbog takvih ratova kršiti međunarodne zakone i pravila UN.
Tako nešto nikada nije prešlo preko Blerovih usana. I danas tvrdi da je to bila sjajna ideja, kao da ga Islamska država (ID) i raspad Iraka ni najmanje ne demantuju. Javnost je tako dugo želela da neki političar izgovori stvari koje establišment izbegava ili glorifikuje, kao što je sada Korbin kazao da ne zna šta je više svrha NATO-a, da Zapad ne treba da zaoštrava odnose sa Rusijom i da su zločini ID „brutalni i užasni kao što je užasno ono što je vojska SAD uradila u Faludži i na drugim mestima”. Jupiteri s obe strane Atlantika mogu i dalje da se sprdaju sa svojim zločinima, dok će ostali plaćati svoje „greške”. Meningova robija kaznu od 35 godina, a Korbin je, baš pred stranačke izbore, etiketiran kao „koristan Putinov idiot”.
