Izvor: Politika, 12.Jan.2014, 13:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spremni za Hilari
Tajna kampanja bivše državne sekretarke za povratak u Belu kuću, ovoga puta u ulozi domaćina, a ne domaćice
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Bila je ”neizbežni kandidat” 2008, a isti status će, kako stvari sada stoje, imati i osam godina kasnije, 2016.
Hilari Klinton, koja je tačno pre >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godinu dana napustila položaj državne sekretarke u vladi Baraka Obame, nije uspela u prvom pokušaju da se u Belu kuću, u kojoj je nekada, kao prva dama bila domaćica – vrati u ulozi domaćina. Račune u tome neočekivano joj je pokvario partijski rival u liku mladog afroameričkog senatora iu Ilinoisa.
Oni koji su, kad je izgubila partijsku utakmicu za nominaciju pomislili da je to označilo i kraj ambicija da se uspostavi politička ”dinastija Klinton”, prevarili su se. Klintonova (66) danas je daleko od toga da je politička penzionerka, mada zvanično to jeste.
Aktivna penzionerka, doduše. Ima ugovor sa agencijom „Hari Voker”, vodećom koja poznate ličnosti zastupa u njihovoj glavnoj poslekarijernoj aktivnosti: držanju govora. Tarifa joj je 200.000 dolara po nastupu, uglavnom pred poslovnim udruženjima i lobističkim organizacijama.
Sem toga, partner je u porodičnoj fondaciji „Bil, Hilari i Čelsi Klinton” koja se bavi rešavanjem globalnih problema.
Zvanično, nije kandidat za kandidata: još se ne izjašnjava da li će se opet boriti za predsedničku nominaciju Demokratske partije, ali od kako je prestala da bude šefica diplomatije, o tome se govori kad god se pomene.
Ime joj je u stalnom opticaju, ali i više od toga. Već su osnovana dva „političko akciona komiteta” (PAK), organizacije koje su ovde, od kako je Vrhovni sud korporacijama omogućio da bez ograničenja troše za izbor (ili neizbor) nekog kandidata, pomoćna tela pretendenata na neki izborni položaj, a pre svega predsednički. Po zakonu, kandidati ne smeju da budu u zvaničnoj vezi sa tim komitetima, ali niko ovde nije naivan: neka vrsta političke koordinacije svakako postoji.
Glavni posao PAK je da „postroje” donatore, obezbedi imejl adresare za kampanjsku propagandu, vrše istraživanja javnog mnjenja... To za Klintonovu već obavljaju komiteti „Spremni za Hilari” i „Prioriteti SAD”, koji su bili toliko prilježni, da je ona ona morala da preko svojih izaslanika interveniše i obezbedi da se ne „sudaraju”.
Izbor predsednika u Americi je jedan izuzetno dug i komplikovan proces koji kulminira prvog utorka u novembru u godini „velikih izbora”, kada se pored članova Kongresa, delegata skupština saveznih država, guvernera i drugih izbornih funkcionera, glasa i za ličnost koja će biti stanar Bele kuće.
To je svojevrsni politički maraton, koji formalno počinje internim partijskim („prajmaris”) izborima u Nju Hempširu i Ajovi u proleće izborne godina, a nezvanično čak i tri godine pre izbornog dana. „Nevidljivi prajmaris” za 2016. počeli su u stvari pre nekoliko meseci: to je utakmica izvan očiju javnosti, da se obezbedi podrška ključnih ličnosti u partiji, interesnih grupa koje su uz nju, kampanjskih profesionalaca – i partiji naklonjenih medija.
U ovoj složenoj igri nije sve kako izgleda na prvi pogled: u analizi agencije „Blumberg” navodi se da se na vagu stavljaju ideologija, pozicija potencijalnog kandidata u partiji, ali pre svega njegova (ili njena) „izbornost” – šanse u glavnoj trci.
U slučaju Hilari Klinton, utisak je da je ova faza već završena. „Politiko”, portal koji pomno prati zbivanja u vašingtonskoj eliti, u dobro istraženoj analizi tvrdi čak da ona (i njen štab) već uveliko vode „tajnu kampanju”, čiji je cilj da se reši glavni problem: da se oko nje okupi ista koalicija koju je 2008. za sabe obezbedio Obama: mladih, manjina, gej i lezbejske populacije i onih koji su partijski neopredeljeni, ali se svrstavaju uz kandidata koji uspe da ih za to motiviše.
„Politko” za to iznosi više dokaza, ali glavni je uprkos tajanstvenosti pomenute kampanje, vidljiv golim okom: ime Hilari Klinton je stalno u medijima, iako svi događaji u kojima učestvuje nisu javni. U njenoj orbiti je već više od 30 iskusnih političkih profesionalaca, bivših njenih i saradnika supruga Bila Klintona, a prema njoj se okreću i oni koji bi da na vreme stanu u red za podelu funkcija u njenom „režimu”.
Među demokratama, zasad je samo potpredsednik Džo Bajden (71), najavio da će učestvovati u predsedničkoj trci, a kao mogući kandidat pominje se i guverner Merilenda Martin Omejli.
Istraživanje koje je sproveo novinski sajt „Meklači” sa svojim marketinšim partnerom, pokazuje međutim da Klintonova ima petostruku prednost u odnosu na svakog potencijalno rivala iz redova demokrata.
Za nju je, prema aktuelnim procenama, i partijski establišment.
„Ovo što se događa u vezi sa Hilari, kad je reč o ranom tajmingu i obuhvatu, bez presedana je i pokazuje koliko je Demokratska stranka ujedinjena iza njene potencijalne kandidature”, citirao je „Vašington post” neimenovanog insajdera.
Ostaje još samo da se ona izjasni. Da to učini u ovako ranoj fazi, nije izgledno, a nije ni politički pristojno: time bi pokazala neku vrstu pohlepe za vlašću. A sem toga, politički je profitabilnije da to od nje zatraže drugi.
Ali pošto je na neki način ipak „krunisana”, pažnja se okreće prema tome šta to znači za republikance: da li se time njihove šanse da 2016. preotmu Belu kuću smanjuju? U njihovim redovima nema tako istaknute ličnosti koja bi i približno imala status koji kod demokrata ima Klintonova. Dosad je najčešće pominjan guverner Nju Džersija Kris Kristi, ali njegova karijera je, posle afere sa blokadom mosta za Menhetn da bi se kaznio gradonačelnik malog grada koji ga nije podržao, sasvim neizvesna.
Među konzervativcima se, pored politički umerenog Kristija, kao mogući pretendenti pominju uglavnom ne baš preterano iskusni predstavnici mlađe garde koji imaju podršku ultraradikalne „Čajanke”: sanator iz Kentakija Rend Pol koji je prvi put izabran tek 2010, kao i senator iz Teksasa Ted Kruz koji je u Kongres ušao 2012 – dakle ličnosti koje bi na nacionalnoj sceni bile u dubokoj senci Hilari Klinton.
Sem toga, opet se očekuje iscrpljujuća unutarpartijska bitka za nominaciju među republikancima, u kojoj će, kao što je to bio slučaj 2012, kada je kao pobednik izašao Mit Romni, oni pred javnošću provetraviti sopstveni prljav veš.
To, međutim, ne znači da Hilari Klinton nema slabosti: nepobedivom se činila i 2008, pa je ipak izgubila još u polufinalu. Štaviše, pojedini republikanski lideri, poput predsednika Republikanskog nacionalnog komiteta (nominalno šef partije) Rajns Pribusa, misle da bi bilo dobro ako bi ona bila kandidat demokrata, jer je njen politički prtljag „pun skandala”.
Pribus nije objasnio na koje skandale je mislio: onaj oko pogibije četvorice amerikih diplomata, uključujući i ambasadora, u Bengaziju, zato što Stejt department s njom na čelu nije organizovao adekvatno obezbeđenje, već je potrošen i u medijima i u Kongresu.
Ili to znači da republikanci neku municiju drže u rezervi.
Milan Mišić
objavljeno: 12/01/2014
