Izvor: Politika, 06.Mar.2015, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sanduče Klintonovih samo za odabrane
Domen clintonemail.com bio je stvar prestiža za saradnike političke dinastije
Hilari Klinton je kao šefica američke diplomatije komunicirala sa predsednicima i premijerima isključivo putem svog privatnog mejla sa domenom koji je postao statusni simbol jer ga je dodeljivala uskom krugu saradnika, od kojih su neki istovremeno radili za državu i privatni sektor.
Ovo su nova saznanja o skandalu koji svakodnevno raste otkako je „ >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Njujork tajms” početkom ove sedmice javio da je Klintonova državne poslove vodila samo sa svoje lične elektronske adrese. Umesto da koristi nalog vlade, kako nalažu pravila, bivša državna sekretarka instalirala je privatni server u svom domu i otvorila domen clintonemail.com kojim su se, kako saznaje njujorški dnevnik, služili i njena kćerka Čelsi i nekoliko pomoćnika.
Mejl sa ovim domenom bio je stvar prestiža – dokazivao je da vlasnik naloga uživa poverenje moćne političke dinastije. Klintonova je prekršila naredbu da svaki zvaničnik koristi vladin nalog da bi svi mejlovi bili automatski sačuvani i, osim ako ne nose oznaku državne tajne, dostupni Kongresu i javnosti. To što je imala privatno elektronsko sanduče značilo je da ona, a ne Stejt department, odlučuje šta će od njene korespondencije biti otvoreno za javnost, podseća „Vašington post”. Odlazeći iz sedišta američke diplomatije, Klintonova je ponela svoju elektronsku prepisku, ne prebacivši je pre toga na server vlade.
Na prozivke da je nešto sigurno krila čim je sklonila mejlove, nekadašnja prva dama je na „Tviteru” odgovorila da traži od Vašingtona da odmah obelodani mejlove koje su mu međuvremenu poslali njeni saradnici. Međutim, njen tim je sam birao pisma koja je poslao vladi ne navodeći koliko je mejlova ostalo van dometa vlade i javnosti.
Da je Klintonova koristila adresu sa oznakom američke vlade njena korespondencija postala bi dostupna javnosti na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Ovako Stejt department ne može novinarima da preda podatke koje ni sam nema. Ona se verovatno oglušila i na bezbednosne protokole vlade jer nije jasno da li su njeni mejlovi bili šifrovani (vladini imaju neki vid enkripcije).
Vašington je potvrdio da je sekretarka prekršila pravila administracije, ali nije objasnio zašto joj je to dozvolio. Putem tog mejla je pregovarala sa predsednicima i premijerima, planirala venčanje svoje kćerke i ugovarala donacije za svoj porodičnu fondaciju. Za fond Klintonovih nedavno se saznalo da je primao novčane priloge stranih vlada u vreme dok je Klintonova bila na čelu američke diplomatije i u vreme kada su države darodavci pokušavale da poboljšaju odnose sa SAD.
Klintonova nije poslala mejlove vladi sve dok to od nje nije zatražio Stejt department, suočen sa velikim brojem zahteva o informacijama u njenom mandatu.
AP je saopštio da će verovatno tužiti vladu jer mu od 2010. uskraćuje podatke na koje, kao i svi mediji, ima pravo na osnovu Zakona o dostupnosti informacija. Redakcija je tražila na uvid status koji je uživala bliska sekretarkina saradnica Huma Abedin, za koju se izgleda ispostavilo da je istovremeno radila za državu i za privatnu firmu „Teneo”. Konsultanti ove kuće klijentima pružaju strateške informacije, pa nije ni čudo da su Abedinovu držali na platnom spisku jer je ona za vreme mandata Klintonove bila na izvoru događanja.„Teneo” je osnovao jedan od saradnika nekadašnjeg predsednika Bila Klintona.
Među zahtevima Stejt departmentu je i zahtev da se obelodane detalji službenih putovanja Klintonove zbog sumnje da su sa njom van granica SAD putovali donatori njene fondacije kojima je pomagala da sklope unose poslove sa stranim vladama.
J. Stevanović
objavljeno: 06.03.2015.
Pogledaj vesti o: Hilari Klinton
