Izvor: Politika, 26.Jan.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prijateljsko preslišavanje Džona Kerija
Spoljna politika je više nego ikad i ekonomska politika, kaže kandidat za novog šefa američke diplomatije
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Senator Džon Keri (69) iz Masačusetsa izuzetno je dobro prošao na četvorosatnom preslišavanju u Spoljnopolitičkom komitetu Senata, gde je, kao kandidat Baraka Obame da na mestu državnog sekretara zameni Hilari Klinton, odgovarao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na pitanja o svojim pogledima na svet i načinu na koji će šefovati američkom diplomatijom.
Pokazao je pri tome zavidno poznavanje i sveta i diplomatije, što nije iznenađenje s obzirom na njegov 29-godišnji senatorski staž, od čega je prethodne četiri godine proveo upravo na čelu komiteta koji treba da odobri njegovo imenovanje. Sem toga, iz ove oblasti 2004. je polagao ispit pred celom nacijom, kao predsednički kandidat demokrata – koga je porazio republikanac Džordž Buš.
Keri nije izneo novu viziju spoljnopolitičke strategije, jer to i nije u njegovoj nadležnosti, već Obaminoj, ali je ukazao na neke finese koje nisu bile toliko vidljive u nastupima njegove prethodnice, koja ga je inače predstavila i preporučila. Klintonova je, samo dan pre, pred istim komitetom takođe ceo dan objašnjavala svoju ulogu i ulogu Stejt departmenta u američkoj tragediji u Bengaziju, gde su prošlog septembra ubijena četvorica američkih diplomata, uključujući i ambasadora.
Jedna od Kerijevih ključnih poruka bila je stara politička istina da „ne možemo da budemo jaki u inostranstvu, ako nismo jaki kod kuće”, što je bilo adresirano pre svega Kongresu u kome su međupartijska razmimoilaženja počesto izazivala blokade sistema.
Keri je izneo i svoje uverenje da je „više nego ikad spoljna politika i ekonomska politika”, naglašavajući da „SAD mora da učini više u globalnoj utakmici za resurse i tržišta, gde je sad nadmašuju okretnije ili agresivnije nacije”. Koje su to nacije, izneo je već u sledećoj rečenici: „Kina je sve prisutnija u Africi”.
Po njegovom mišljenju, sirijski predsednik Bašar el Asad, sa kojim je nekad imao lične veze, „nikad neće postati politički reformator”, ali nije nagovestio šta će kao državni sekretar preduzeti da se okonča agonija tamošnjeg građanskog rata, pravdajući se da mu treba više vremena da se „upozna sa situacijom”.
Keri je generalno prijateljski primljen „među svojima”.
„Preporučujem njegovu nominaciju bez ikakvih rezervacija”, izjavio je republikanski lider u Spoljnopolitičkom komitetu, senator Džon Mekejn, takođe bivši predsednički kandidat.
U propitivanju o drugim vrućim temama američke spoljne politike, Keri je uglavnom bio „na liniji” – priliku je iskoristio da Palestince upozori da Izrael ne tuže Međunarodnom krivičnom sudu zbog protivpravnog naseljavanja okupiranih teritorija. Govoreći o Avganistanu, poslao je poruku u Kabul da sledeći predsednički izbori (2014) „moraju da budu legitimni”, čime je zvanično priznao ono što se nezvanično odavno zna – da je Hamidu Karzaiju 2010. progledano kroz prste zbog izbornih nameštaljki.
Što se tiče Rusije, Keri je potvrdio da su odnosi „u poslednjih nekoliko godina skliznuli unazad”, ali je rekao da će nastojati da ih popravi.
Spoljnopolitički komitet će o Kerijevoj nominaciji glasati već u utorak, da bi njegovo imenovanje potom formalno potvrdio i ceo Senat. Potom predstoji mnogo teži posao saslušavanja kandidata za novog ministra odbrane, bivšeg senatora Čaka Hegela, koji će, iako je republikanac, morati da obrazlaže i opravdava neka svoja politička uverenja zbog kojih ga partijski drugovi smatraju nepodobnim za ulogu šefa Pentagona.
M. Mišić
objavljeno: 26.01.2013.
.jpg)
