Izvor: Glas javnosti, 05.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama za predsednika!
Dileme više nema - Barak Obama kandidat je Demokratske partije za predsednika SAD. NJegova protivnica, njujorška senatorka Hilari Klinton, još uvek nije priznala poraz, ali njeni izgledi za nominaciju praktično ne postoje. Signali koji dolaze iz redova uglednih demokrata ukazuju na to da se, u interesu stranke, već pravi strategija ujedinjavanja dojučerašnjih protivnika Obame i Klintonove kako bi zajednički nastupili >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << protiv republikanca Džona Mekejna - Obama kao predsednički kandidat i Hilari Klinton kao kandidat za potpredsednika.
„Danas mogu da stanem pred vas i da vam saopštim da ću ja biti kandidat Demokratske partije protiv Džona Mekejna“, rekao je posle istorijske pobede tamnoputi senator Obama u Sent Polu, u Minesoti, pred 30.000 svojih pristalica i time ozvaničio početak kampanje protiv republikanskog kandidata. „Večeras beležimo kraj jednog istorijskog poglavlja i početak drugog“, poručio je Obama, čije je predizborno geslo „Promena“.
Stranka prioritet
Afroamerikanac je u samom finišu predizbora, koji se odvijao u dvema saveznim državama, trijumfovao u Montani, dok je njegova protivnica odnela pobedu u Južnoj Dakoti. Klintonova je u konačnom skoru osvojila ukupno 1.933 glasa, dok Obama ima 2.156 delegatskih glasova za konvenciju Demokratske stranke koja će krajem avgusta formalizovati njegovu kandidaturu. Broj potrebnih glasova za nominaciju Demokratske stranke bio je 2.118.
MEKEJN: OBAMA OPASAN PROTIVNIK
I Džon Mekejn, kandidat republikanaca za predsednika SAD, na skupu u NJu Orleansu, u Lujzijani potvrdio je vest o demokratskom kandidatu koju prenose svi svetski mediji.
„Eksperti i rukovodstvo Republikanske stranke objavili su da će moj opasan protivnik na izborima za predsednika SAD biti senator Barak Obama“, saopštio je Mekejn.
Hilari Klinton je izjavila da još neće donositi nikakvu odluku o svojim daljim akcijama u predsedničkoj trci:
„Sledećih dana ću se konsultovati da svojim pristalicama i liderima partije kakvu odluku da donesem u najboljem interesu stranke“.
Kako prenosi AP, Klintonova je izjavila - u razgovoru sa grupom kongresmena demokrata - da je „otvorena da razmotri mogućnost da bude potpredsednik SAD ako bi to bilo neophodno da se obezbedi pobeda demokrata na izborima u novembru“, ali se na svom javnom istupanju u NJujorku tog pitanja uopšte nije dotakla.
Teška borba
Obama je neverovatnom brzinom prešao put od široj javnosti nepoznatog političara do prvog Afroamerikanca koga je jedna od dve ključne stranke nominovala za predsednika države. Kada je u februaru 2007. objavio kandidaturu, suočio se sa visokofavorizovanim protivnikom - bivšom prvom damom SAD, sa 35-godišnjim političkim iskustvom i podrškom najbogatijih ljudi Amerike. Jedanaest meseci kasnije, na prvim izborima u Ajovi, odneo je pobedu koja je imala i simboliku. Kako je započeo, u istom maniru je i završio - konačnom pobedom nad moćnim protivnikom - što njegovom trijumfu daje još veću težinu.
Do pobede Baraka Obame, sina Kenijca i belkinje iz Kanzasa, došlo je 45 godina posle vrhunca pokreta za građanska prava američkih crnaca. Pobeda je usledila posle jedne od najdužih i najtežih borbi za nominaciju u skorijoj američkoj istoriji, a Klintonova, koja je mogla da bude prva žena koja je osvojila predsedničku nominaciju u političkoj istoriji SAD, ostvarila je veliki uspeh osvojivši više od 1.900 delegatskih glasova.
Priznanje Klintonovoj
Obama je posle pobede bio pun hvale za svoju 60-godišnju rivalku, rekavši da će je istorija pamtiti po tome što je učinila što nijedna žena pre nje nije uspela, i nazvao je liderkom koja je „inspirisala milione“.
„Naša stranka i naša zemlja bolji su zbog nje i ja sam bolji kandidat zbog toga što sam imao čast da se takmičim sa Hilari Rodam-Klinton“, istakao je Obama, koji se sa svojom rivalkom susreo na 20 javnih debata tokom predizbora.
Budući da je kampanja za predsedničku nominaciju podelila Demokratsku stranku, Barak Obama počinje da radi na svom veoma važnom sledećem zadatku - ujedinjuje snage u okviru svoje partije za petomesečnu trku za Belu kuću protiv Mekejna.
Kako je ishod predizborne trke među demokratama bivao sve izvesniji, Obama i 71-godišnji Mekejn su poslednjih nedelja u kampanjama već krenuli u međusobnu bitku. Mekejn je istakao neiskustvo kao glavni Obamin nedostatak, dok je demokratski kandidat kao kontraargument naveo da jedino što Mekejn može da donese Americi jeste - „još četiri godine pogrešne politike Džordža Buša“.
Svakako, ulazeći u istoriju kao prvi obojeni predsednički kandidat Sjedinjenih Država, 46-godišnji senator iz Ilinoisa Barak Obama srušio je rasne barijere i celom svetu poslao poruku jedinstva i nade da će do promena stvarno i doći, pogotovo u spoljnoj politici SAD.
Ko god da se nada da ce se nesto promeniti on je naivan i ne pozna amerikance. Amerikanci ne mogu da zive ako nekoga ne ubijaju, pa to su dokazali celo vreme poslje drugog svetskog rata. Vodili su preko 200 ratova, pa nije moguce da su ih svi napadali a oni se samo branili. Oni u svom genu imaju zapisano nasilje i tu se nista ne moze napraviti, osim vojno pobediti i poslati kuci da vidaju rane.
