Izvor: Politika, 29.Maj.2015, 08:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klintonova odobravala prodaju oružja donatorima svoje fondacije
Strane vlade i američki biznismeni izdašnim uplatama kupovali uticaj kod bivše prve dame i moguće prve predsednice SAD
Zemlje za koje je Amerika verovala da su represivne, a koje su fondaciji Klinton uplaćivale više desetina miliona dolara dobile su od Stejt departmenta pod vođstvom bivše prve dame zeleno svetlo da kupuju američko oružje.
Američki proizvođači oružja koji su dobijali dozvole da izvoze u zemlje koje ne poštuju ljudska prava takođe su bili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << finansijeri dobrotvorne organizacije Hilari Klinton, pokazuje istraživanje „Internešenel biznis tajmsa”.
Ovo je najnovije otkriće u nizu o tome kako su strane vlade i domaće kompanije kupovale uticaj kod državne sekretarke, koja zasad važi za najjačeg kandidata na predsedničkim izborima sledeće godine. Stejt department je za vreme njenog mandata odobrio isporuku bombardera, pušaka, opreme u vrednosti od 300 milijardi dolara režimima za koje su Vašington i sama Klintonova smatrali da su nedemokratski i da čak tolerišu terorizam. Svim ovim zemljama, poput Saudijske Arabije, Katara, Alžira, Kuvajta, Omana i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) zajedničko je da su na listi sponzora Fondacije „Bil, Hilari i Čelsi Klinton”. Tako je prodaja američkog oružja ovim zemljama za vreme dok je Klintonova bila u vladi (2009–2013) porasla za 143 odsto. Slanje čekova na račun organizacije bivše prve dame pokazalo se kao najkraći put do ostvarivanja uticaja u američkoj vladi. Državna sekretarka je aminovala ugovore sa zemljama koje je istovremeno, kako je svojevremeno otkrio „Vikiliks”, žestoko kritikovala. Depeše su otkrile da se Klintonova žalila na „konstantan napor da ubedi saudijske zvaničnike da se pozabave saudijskim finansiranjem terorista”, Vladu Kuvajta, koja je nevoljna da „preuzme akcije protiv kuvajtskih finansijera” terorizma, UAE zbog tamošnjih donatora koji „obezbeđuju finansijsku podršku velikom broju terorističkih organizacija” i na Alžir zbog „samovoljnih smaknuća”. Ipak, u Rijad su poslati borbeni avioni u vrednosti od 29 milijardi dolara jer je zalivska monarhija uplatila deset miliona dolara njujorškoj organizaciji, dok su američki proizvođači i izvoznici sa „Boingom” na čelu na istu adresu uputili 900.000 dolara. U Kataru su poslove sklopili kompanije „Lokhid Martin”, „Junajtid teknolodžis” i „Dženeral elektrik”, koje finansijski podržavaju organizaciju Klintonovih. Ova poslednja je otišla i korak dalje kada je 2011, dok je posedovala gotovo polovinu deonica En-Bi-Sija, zaposlila Čelsi Klinton, kćerku Hilari i Bila Klintona, upravo na ovoj TV mreži. Sve skupa, „Internešenel biznis tajms” procenjuje da su vlade i biznismeni na fond Klintonovih potrošili između 54 i 141 milion dolara, ali da im se to višestruko isplatilo jer su bez problema uvozili, odnosno izvozili oružje.
Pokazalo se da je fondacija ključna u šemi kupovine uticaja Klintonovih. Stranim vladama namernim da kupe američko oružje zabranjeno je da finansiraju kampanje političara, ali potpomaganje dobrotvornih organizacija nije stavljeno van zakona. Zaobilazni put do središta moći jeste i angažovanje Bila Klintona kao govornika. Pomenuti Kuvajt mu je platio 175.000 dolara za jedan javni nastup. Otkako je napustila Stejt department, Hilari Klinton se i sama posvetila javnim nastupima, pa je ovaj bračni par, kako je preneo „Vašington post”, od početka prošle godine za govornicom zaradio 25 miliona dolara. Uglavnom su se obraćali rukovodstvu i zaposlenima u kompanijama koje mogu da dobiju ili izgube basnoslovne sume novca u zavisnosti od politike Bele kuće, koju će Klintonova probati da osvoji na izborima sledeće godine. Upravo se zato toliko istražuju njene veze sa biznismenima i režimima širom sveta. Republikanci i pojedini mediji i demokrate ističu da je ona loš kandidat jer meša privatne i državne poslove, što je i pokazala kada je, kako je saznao „Volstrit džornal”, izvršila pritisak na strane vlade da potpišu ugovore sa njenim darodavcima, to jest sa „Dženeral elektrikom”, „Ekson mobilom”, „Microsoftom” i „Boingom”. Ono što joj nikako ne ide u prilog zbog pogoršanih odnosa sa Kremljom jeste i nedavno otkriće „Njujork tajmsa” da je ruskoj državnoj kompaniji omogućila da preuzme petinu američkih rezervi uranijuma. Istovremeno su kanadski posrednici u tom poslu poslali novac na adresu poznate njujorške organizacije, dok su Rusi Bilu Klintonu platili pola miliona dolara za jedan govor u Moskvi.
