Izvor: Blic, 06.Dec.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kina naručila napad na Gugl
Hakerske napade na “Gugl”, koji su ovaj pretraživač naterali da se povuče iz Kine, organizovao je jedan visoki član politbiroa tamošnje komunističke partije - otkrivaju “procurele” poverljive diplomatske poruke iz američke ambasade u Pekingu upućene Stejt departmentu u Vašingtonu, s Hilari Klinton na čelu. Kako se iz tih dokumenata saznaje, ovaj visoki političar je prema “Guglu” postao neprijateljski nastrojen nakon što je, vršeći pretragu na svoje ime, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na najpopularnijem pretraživaču naišao na članke koji ga lično kritikuju.
To je dovelo do politički inspirisanog napada na "Gugl”, koji ga je na kraju prinudio da u januaru "napusti potencijalno tržište sa 400 miliona korisnika interneta”. Ovaj potez bio je praćen sporom oko cenzure na internetu, kome je dat veliki publicitet.
Tvrdnja da je napad na "Gugl” došao gotovo sa samog vrha Komunističke partije, koja u sebi sadrži veliki eksplozivni naboj, nikada do sad nije bila javno iznesena.
Političar je navodno u nastojanju da se "Gugl” prinudi da sa svog pretraživača na kineskom jeziku ukloni link za svoju necenzurisanu verziju google.com sarađivao sa drugim članom politbiroa, a diplomatska poruka ambasade u Pekingu, koja je bila klasifikovana kao tajna, konstatuje da su nastojanja da se "provali” u korisničke naloge disidenata koji su koristili "Guglov” sistem Gmail bila koordinisana "pod nadzorom” ove dvojice.
Tom prilikom kineski izvor na visokoj funkciji je sajber napad na "Gugl” Amerikancima opisao kao nešto što je "100 odsto političke prirode” i nema "nikakve veze sa uklanjanjem 'Gugla’... kao konkurenta kineskim pretraživačima”.
U decembru prošle godine "Gugl” je saopštio da je bio izložen "veoma tehnološki savremenim i planski usmerenim napadima na infrastrukturu korporacije”, pri čemu je deo ovih napada bio usmeren na korisničke naloge "kineskih aktivista u borbi za ljudska prava" na Gmejlu - mada u saopštenju objavljenom u januaru "Gugl” tvrdi da nema dokaza da su ovi hakerski napadi bili uspešni.
Ubrzo nakon napada, "Gugl” je odlučio da napusti glavnu kinesku teritoriju i da se premesti u Hongkong, odakle je mogao da vodi necenzurisanu verziju svog sajta na engleskom i kineskom jeziku. Na taj način je okončan neobičan pokušaj da se delimično poštovanje kineskih zahteva za cenzuru pomiri sa zapadnim demokratskim vrednostima.
Mada su sumnjali da iza hakerskih napada stoje vodeći kineski političari, ni "Gugl”, a ni vlada SAD u to vreme nisu to javno govorili. Diplomate su, međutim, raspravljale čak i o tome da li je "ovih aktivnosti svestan” najmoćniji čovek Kine, predsednik Hu Đintao, ili pak njegov premijer Ven Đijabao. U tajnoj poruci upućenoj u Vašington priznaje se da "nije jasno" da li je detaljna upućenost u ovaj napad sezala sve do državnog vrha. "Gugl”, čiji je moto "ne budi zao”, u Kinu je ušao 2006. i u pokušaju da od domaćeg rivala, pretraživača "Baidu”, preotme deo tržišta lansirao je Google.
Ugašen server Vikiliksa u Francuskoj
Švajcarska organizacija koja održava veb sajt Vikiliks saopštila je da je glavni server tog sajta u Francuskoj prestao sa radom i da se trenutno radi na prebacivanju trenutno jedinog dostupnog domena - wikileaks.ch - na server smešten u Švedskoj. Denis Simone iz švajcarske organizacije "Piratska partija” nije mogao da kaže zbog čega je server u Francuskoj prestao sa radom.
Pogledaj vesti o: Hilari Klinton
.jpg)
