Izvor: Politika, 06.Maj.2015, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kandidati koji nisu ni Buš ni Klinton
Među republikancima je lekar koji je uporedio SAD sa nacističkom Nemačkom, a među demokratama zagovornik revolucije protiv milijardera
Socijalista, neurohirurg, bivši sveštenik i direktorka iz Silicijumske doline upravo su ušli u trku za predsednika SAD u kojoj sigurno nisu najperspektivniji kandidati, ali su njihove kampanje svejedno prilika da se čuje šta misli neko ko nije Buš niti Klinton, to jest pripadnik političkih dinastija koje će obeležiti i naredne izbore >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za šefa Bele kuće.
Zna se da su najjači pretendenti na presto Hilari Klinton, koja je uveliko u kampanji, i Džeb Buš, koji će tek objaviti kandidaturu. Oboje će prvo morati da pobede stranačke rivale, kojih ima sve više. Senator Berni Senders tražiće nominaciju Demokratske stranke, dok se za isti status kod republikanaca od juče bori Majkl Hakabi, a od prekjuče Ben Karson i Karli Fiorina.
Šezdesetogodišnji Hakabi je bio guverner Arkanzasa nakon karijere baptističkog (jedna od protestantskih denominacija) sveštenika. Važi za tvrdokornog republikanca, ali je u svojoj državi vodio i umereniju politiku – proširio sistem zdravstvene zaštite na siromašnu decu i podržao povećanje poreza da bi se izgradila infrastruktura i poboljšalo školstvo. Kada se 2008. borio među stranačkim kolegama, bio je treći i veruje se da će i ovaj put pobrati glasove u južnjačkim državama i kod društvenih i hrišćanskih konzervativaca. Među obožavaocima Bijonse sigurno neće pošto je napisao da se lascivno ponaša na sceni i da su njeni nastupi pre ljubavna predigra nego igranje uz muziku. Sajt „Salon” ga je zbog toga nazvao belim hrišćanskim rasistom koji bi da stvori „čistu” kulturu.
Afroamerikanac Karson (64) poznatiji je kao neurohirurg, posebno u oblasti razdvajanja sijamskih blizanaca, nego kao političar. Nikada nije držao nijednu izbornu funkciju, što ga prilično diskvalifikuje. Pripada krajnjem desnom krilu Republikanske stranke sa izrazito konzervativnim stavovima prema društvu u kojem, kako smatra, nema mesta za istopolne brakove jer su homoseksualci isto što i pedofili. Nije mu to jedina problematična izjava. Kazao je da je sistem opšteg zdravstvenog osiguranja predsednika Baraka Obame „najgora stvar koja se američkoj naciji desila od ropstva”. Uspeo je i da demonstrante u Fergusonu uporedi sa Hamasom, SAD sa nacističkom Nemačkom zbog straha od iskazivanja mišljenja, a američke očeve osnivače sa pripadnicima Islamske države zbog rešenosti da poginu za svoje ciljeve, prenosi televizija Em-Es-En-Bi-Si.
Karson i Fiorina (61) potrebni su konzervativcima da bi probali da razbiju viđenje Republikanske stranke kao partije bogatih belih muškaraca. Ostvarujući američki san, Karson je od deteta iz siromašne crne porodice u Detroitu i problematičnog tinejdžera koji je probao da nožem ubode druga postao cenjeni neurohirurg. Direktor dečijeg odeljenja neurohirurgije u Bolnici „Džon Hopkins” postao je sa 33 godine. Uspešno je operisao mnogu decu sijamske blizance, ali nije uspeo da razdvoji odrasle sestre Iranke koje su mu 2003. preminule na operacionom stolu.
Bez političke karijere je i Fiorina, dugogodišnja generalna direktorka IT kompanije HP. Izgubila je na izborima za Senat 2010. Može da proba da svoje neiskustvo prikaže kao vrlinu, to jest činjenicu da, za razliku od iskusnih vašingtonskih insajdera, nije kompromitovana. Adut joj je i blagonaklona politika prema krupnom kapitalu, ali biznismeni već uživaju podršku etabliranih kandidata poput Klintonove i Buša. Braća Kok, prebogati industrijalci, obećali su da će na izborima sledeće godine potrošiti neverovatnih 889 miliona dolara na svog favorita, a to je, čini se, republikanac Skot Voker, guverner države Viskonsin, još nepriključen utakmici za naslednika Baraka Obame. Višemilionske sume koje se slivaju u izborne štabove poznatih kandidata u velikoj su suprotnosti sa onim što je prikupio socijalista Berni Senders (74), senator iz Vermonta. On je za Ej-Bi-Si istakao da zasad raspolaže sa 1,5 dolara i da je prosečna donacija njegovih simpatizera 43 dolara. Socijalizam u SAD ima krajnje negativne asocijacije, pa Senders ne uživa neku veću podršku izuzev one liberalnom kraju političkog spektra. Mediji često traže da opravda socijalistička ubeđenja i objasni kako sme da gaji krajnje levičarske stavove poput onog da Amerika treba da liči na Skandinaviju. Kako uopšte može da priziva nordijsku državu blagostanja, pitali su ga nedavno, na šta je odgovorio da su „skandinavske zemlje vrlo demokratske, sa odzivom birača većim nego u SAD, da je zdravstvena zaštita tamo pravo, a fakultet besplatan, dok vlada radi za narod i srednju klasu, a ne, kao što je u slučaj u ovoj zemlji, za milijardere”.
U poređenju sa njegovim stavovima, Klintonova, koja takođe tvrdi da se bori za radničku i srednju klasu, izgleda kao republikanka. Dok on poziva na „političku revoluciju protiv klase milijardera”, ona namerava da od novca te klase finansira svoju kampanju.
