Izvor: Radio 021, 13.Apr.2015, 19:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hilari Klinton u trci za predsednika SAD

Hilari Rodam Klinton, bivša američka senatorka, prva dama i državna sekretarka rešila je da ponovo okuša sreću i ostvari svoju dugogodišnju ambiciju - da postane predsednik Sjedinjenih Američkih Država.

Najpoznatija ženska figura američke politike današnjice, zvanično je juče objavila kandidaturu za predsedničke izbore 2016. godine, najavivši u video snimku preko Interneta da želi da bude šampion običnih Amerikanaca.

Hilari Klinton je tako najavila >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << svoj drugi pokušaj da uđe u Belu kuću, pošto je u prethodnoj trci za predsednika 2008. godine, u nadmetanju za kandidata Demokratske stranke za predsednika izgubila od Baraka Obame.

Ako bude izabrana, biće prva žena na čelu SAD.

Ko je Hilari Klinton?

Starija kćerka Hjua Rodama, vlasnika tekstilne radnje, Hilari Dajen Rodam Klinton rođena je 1947. godine u Čikagu, a odrasla u varošici Park Ridž, Ilinois. Politički je bila aktivna od najranijih dana. U mladosti je bila desno orjentisana, i pristalica republikanske stranke, najverovatnije pod uticajem oca. Tada desno orjentisani republikanac, godine 1968. učestvovala je na Nacionalnoj konvenciji te partije. Docnije, tokom školovanja na univerzitetu Velsli, gde je studirala političke nauke, postupno je menjala svoje političko usmerenje, u čemu je navodno, presudnu ulogu imalo iskustvo rata u Vijetnamu i ubistvo Martina Lutera Kinga.

Završila je Pravni fakultet Univerziteta Jejl, gde je tokom studija upoznala i supruga Bila Klintona, potonjeg, u dva mandata, predsednika SAD (1993-2001). Za Bila Klintona udala se 1975. godine.

Godine 1977. zaposlila se u advokatskoj kancelariji "Rouz" i kao advokat, bila je specijalizovana za zaštitu autorskih prava odnosno intelektualnog vlasništva. Nacionalno glasilo pravnika SAD, uvrstilo ju je, ne jednom, među 100 najuticajnijih američkih advokata, a predavala je i pravo na Univerzitetu u Arkanzasu.

Pošto je izabran za predsednika SAD, Klinton ju je imenovao za predsednicu Posebnog saveta za reformu zdravstva. Zalagala se za reformu koja bi dovela do opšteg zdravstvenog osiguranja, što nije naišlo na podršku, nakon čega se povlači iz kruga javnih saradnika predsednika Klintona. Ipak, tokom predsedničkih mandata svog supruga, oglašavala se na temu Bliskog istoka, Severne Irske, i posebno bivše Jugoslavije. Zagovarala je vojnu intervenciju na Kosovu.

Uspešno angažovanje vezano za vojnu intervenciju na Kosovu posebno je pokušavala da kapitalizuje u vreme kampanje demokrata za predsedničke izbore 2008, kada je bila vodeći konkurent Baraka Obame. Njena izjava da je bila izložena riziku 1996. u Tuzli, izazvala je potom seriju podsmešljivih komentara, pošto je rat u Bosni tada već uveliko bio okončan.

Od novembra 2000. godine bila je senator države Njujork, a reizabrana je 2006. Kada je postao predsednik, Barak Obama ju je imenovao za državnog sekretara. Prema jednom istraživanju Galupa, tada je imala podršku čak 62 odsto građana SAD. Na poziciji 67. državni sekretar SAD nalazila se od januara 2009. do februara 2013.

U zvaničnoj poseti Srbiji boravila je krajem oktobra 2012. godine, u sklopu mini turneje po regionu. Tada je izjavila da neće biti pritisaka na Srbiju da prizna Kosovo, ali je i u Beogradu, a prethodno i u Prištini, istakla da se "o statusu, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Kosova ne može raspravljati". Naglašavala je da mnogo toga može da se postigne dobrim odnosima Beograda i Prištine, ističući posebne veze kosovskih Srba s Beogradom.

Krajem mandata državnog sekretara ispostavilo se da ima ozbiljne zdravstvene probleme. Predsednik Barak Obama je 21. decembra 2012. izabrao Džona Kerija za njenog naslednika na poziciji državnog sekretara SAD.

Nastavak na Radio 021...