Izvor: Politika, 05.Feb.2013, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hilari Klinton: epilog ili prolog?
Klintonova je popularnija nego ikad, ali bez impresivnih diplomatskih postignuća i otvorenim pitanjem njenih predsedničkih ambicija
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Juče je u Stejt departmentu bio prvi radni dan novog državnog sekretara Džona Kerija, ali mnogo veći publicitet od njegovog dolaska dobio je odlazak prethodnice Hilari Klinton, koja se opraštala cele prošle >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nedelje, da bi konačno, posle govora pred zaposlenima, već u subotu ujutru sebi mogla da dozvoli luksuz da dan provede u pidžami.
Protekle nedelje potrošeno je prilično štamparske boje i vremena na kablovskim TV mrežama da se vrednuje učinak njenog četvorogodišnjeg šefovanja američkom diplomatijom, ali još više da se dokuči da li je njen odlazak epilog jedne izuzetne karijere – bila je prva dama, senatorka i državna sekretarka – ili pak prolog još većem postignuću: da 2016. postane prva „madam prezident”.
Oko prvoga je postignut konsenzus: bila je odličan šef velike spoljnopolitičke mašinerije, energičan i lojalan član tima predsednika Obame, ali nije bila u ulozi dirigenta američke spoljne politike: palica je ostala u Beloj kući. Za njeno ime ne vezuje se neko impresivno diplomatsko postignuće, mada nije bilo ni katastrofalnih neuspeha.
To je možda najbolje sažeto u „Njujorkeru”, bila je „veliki ambasador, ali ne i veliki državni sekretar”.
Izvesnu senku bacio je doduše incident u Bengaziju, gde su 11. septembra prošle godine u terorističkom napadu na američki konzulat ubijeni ambasador i trojica diplomata. U svedočenju u Kongresu, Klintonova je prihvatila (komandnu) odgovornost za tu tragediju, mada ne i ličnu krivicu.
Na sajtu Stejt departmenta predočena je detaljna statistika njene četiri godine u ulozi šefice diplomatije, nabrajanjem da je uknjižila 956.733 avionskih milja (1,54 miliona kilometara), posećujući 112 zemalja, da je na putovanjima provela čak 13 meseci. Ustvari, Hilari Klinton je već pune dve decenije pod reflektorima, zbog čega je najpoznatija žena u Americi i najpoznatija Amerikanka na planeti.
Prema decembarskom istraživanju„Galupa”, ona je i najuvažavanija žena sveta (aktuelna prva dama Mišel Obama je tek na drugom mestu, ali sa značajnom distancom). Nedeljnik „Njusvik” (sada isključivo digitalni), proglasio ju je i najvažnijom ženom u američkoj političkoj istoriji.
U momentu odlaska, njen rejting je izuzetnih 69 odsto – znatno je popularnija od Obame – pa je medijskih spekulacija o njenim namerama za sledeću predsedničku trku proteklih dana bilo u obilju.
„Sada nisam sklona da to učinim”, glasio je njen odgovor dat poslednjeg radnog dana u Stejt departmentu, koji je protumačen kao nešto između ne i da: da su vrata odškrinuta, sa neizvesnošću da li će biti sasvim otvorena ili zalupljena.
Procene su da bi u trci 2016. ona imala veliku početnu prednost. Njeno učešće bi, prvo, obeshrabrilo druge pretendente demokrata, uključujući i potpredsednika Bajdena, koji sve učestalije nagoveštava da će se za njega „još glasati”.
Na pitanje u nedavnom intervjuu da li bi podržao kandidaturu Klintonove, Obama je odgovorio: „Pa ja sam tek pre četiri dana podneo zakletvu.”
Niko ne očekuje da ona svoje namere obelodani pre 2014, uprkos tome što je već osnovan jedan „superpolitički komitet” za njenu kampanju, koji se zakitio adekvatnim imenom „Spremni za Hilari”. Iza tog komiteta je navodno mreža donatora sa dubokim džepovima.
Iako je prerano za raspredanje o tome šta bi njena kandidatura donela, već se ukazuje da bi na vlasti bila drugačija od Obame, naklonjenija biznisu i bliža centru, dakle na liniji politike njenog supruga, predsednika Bila Klintona.
Na drugoj strani terazija je njeno zdravlje: u decembru je jedno vreme bila u bolnici, posle nesvestice i tromba u mozgu zadobijenog padom u kući. Primetno je dobila na težini i nosi specijalne naočare, bez kojih, navodno, vidi dvostruko.
Ima 65 godina, pa bi prvi mandat započela sa 69, što ne bi bio hendikep: Ronald Regan se u Belu kuću uselio sa 70.
Sve u svemu, odgovor na pitanje da li će Amerika već sledećom prilikom dobiti prvu predsednicu u svojoj istoriji, u ovom momentu je onaj koji je za ovakve situacije uobičajen: može da bude, ali ne mora da znači.
Milan Mišić
objavljeno: 05.02.2013.
