Izvor: B92, 22.Nov.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hilari Klinton državna sekretarka
Hilari Klinton (FoNet, arhiv)
Vašington, Čikago -- Senatorka iz Njujorka Hilari Klinton prihvatila ponudu novoizabranog predsednika SAD Baraka Obame da bude državna sekretarka u novoj američkoj administraciji.
Iako je iz službe senatorke Hilari Klinton saopšteno da su pregovori u toku, kao i da još uvek nije doneta konačna odluka, Njujork Tajms prenosi da je Klintonova prihvatila poziciju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nove državne sekretarke SAD.
Tajms iz izvora demokratske parije saznaje da je Klintonova funkciju prihvatila posle više razgovora s Obamom o njenoj ulozi šefa američke diplomatije i njegovim planovima za spoljnu politiku, a da se zvanično saopštenje očekuje 27. novembra, posle praznika Dana zahvalnosti.
Tim za saradnju s medijima
Novoizabrani američki predsednik Barak Obama imenovao je svoj tim za saradnju sa medijima. Obama je u saopštenju naveo da će njegov bliski saradnik Robert Gibs biti sekretar za štampu Bele kuće.
Kako prenosi britanska agencija Rojters, Elen Moran će biti direktor za odnose s javnošću, a Den Fajfer njen zamenik.
"Ovakva situacija je veoma neobična. Potreban je jak karakter za takvu odluku imislim da je to vrlo pohvalno za novoizabranog predsednika. Osoba koja preuzme taj položaj, a to će biti Hilari Klinton, dobro razume da je glavna figura spoljne politike. Ipak, iako će njen uticaj biti veliki, tu ima još uticajnih pozicija, tako da će ona nekad moći samo da prihvati njihove odluke", ocenjuje Stefan Hes, saradnik Brukings instituta u oblasti Studija vlasti.
Novoizabrani predsednik ne gubi vreme u odabiru članova svog kabineta.
Iz Demokratske partije je saopšteno da Obama planira da u pondeljak imenuje šefa podružnice federalnih rezervi u Njujorku Timotija Gejtnera za mesto ministra finansija.
Ukoliko Senat potvrdi i odobri nominaciju, 47-ogodišnji Gejtner će se naći u nezavidnoj poziciji sa zadatkom izvlačenja zemlje iz finansijske krize i saniranjem njenih posledica.
Gejtner je u ministarstvu finansija u Klintonovoj administraciji odigrao značajnu ulogu u pregovorima za novčanu pomoć Južnoj Koreji i Brazilu.
Obamin izbor za državnog tužioca je Erik Holder, koji je za vreme Klintonove administracije zauzaimao jedno od najbitnijih mesta u pravosuđu.
Guverner Novog meksika Bil Ričardson se kako mediji prenose, nadao mestu državnog sekretara.
Međutim, Barak Obama Ričardsona vidi kao budućeg ministra trgovine. Još uvek nije poznato ko bi mogao da bude novi ministar odbrane, iako postoje određene spekulacije da bi Robert Gejts mogao da produži svoj mandat u toj funkciji.
Obama za jak plan oporavka privrede
Novoizabrani američki predsednik Barak Obama izjavio je danas da je predložio dvogodišnji stimulativni plan za oživljavanje domaće privrede koja bi, kako je upozorio, mogla da doživi dubok pad i oštru deflaciju ako se program ne ostvari.
"Ukoliko ne preduzmemo brzu i odlučnu akciju, većina eksperata veruje bismo mogli izgubiti milione radnih mesta naredne godine", upozorio je Obama, u nedeljnom obraćanju naciji putem radija i televizije.
I Soroš za dodatnu pomoć
Privredi SAD je potrebna dodatna pomoć u vrednosti 300 do 600 milijardi dolara da bi prevazišla tekuću finansijsku krizu, izjavio je američki milijarder i poznati medjunarodni spekulant Džordž Soroš.
On je rekao za najnoviji broj nemačkog nedeljnika "Špigel" da bi novcem iz dodatnog stumulativnog paketa trebalo finansirati realizaciju infrastrukturnih projekta u SAD, ali i pomoć ugroženim američkim gradovima i federalnim jedinacama.
"To bi nadmašilo moja najsmelija očekivanja", kazao je Soroš, koji je istovremeno kritikovao postojeći interventni paket američke vlade, vredan 700 milijardi dolara, koji je ranije inicirao ministar finansija SAD Henri Polson.
"Mi sada rizikujemo da padnemo u duboku deflatornu spiralu, što bi u budućnosti moglo da izazove masovne dugove", kazao je Obama.
On je prošlog meseca zatražio da se postojeći stimulativni paket za oživljavanje američke privrede, u vrednosti 700 milijardi dolara, pojača sa dodatnih 175 milijardi dolara, ali njegova današnja izjava upućuje na zaključak da je spreman da u tom pravcu učini i mnogo više nego što je do sada najavljivao.
Obama je precizirao da bi realizacija njegovog stimulativnog paketa omogućila otvaranje oko dva i po miliona novih radnih mesta do januara 2011.
Novoizabrani američki predsednik je ocenio da bi navedena suma u interventnom paketu koji predlaže trebalo da bude "dovoljno velika da bi se odgovorilo na izazove sa kojima smo suočeni".
Obamino zalaganje za novi, veliki federalni paket za oživljavanje posustale američke privrede usledilo je posle serije loših privrednih pokazatelja, uključujući i izveštaj Sekretarijata za rad u kome se navodi da je prošle sedmice oko 516 hiljada Amerikanaca zatražilo nadoknadu za nezaposlene, što je najviši nivo za minulih 16 godina.
Vladini ekonomisti su krajem ove sedmice saopštili da se situacija na ionako lošem domaćem tržištu nekretnina dodatno pogrošala, a Obama je rekao, komentarišući te i druge podatke, da "ovonedeljne vesti samo potvrđuju činjenicu da smo suočeni sa krizom (ekonomskom) koja ima istorijske razmere".
Obama je ocenio, komentarišuću dalji razvoj događaja u američkoj privredi, da ne treba očekivati brz ni lak izlazak iz tekuće krize i da bi situacija čak "mogla postati gora pre nego što bude bolja".
.jpg)
