Izvor: Vostok.rs, 26.Dec.2011, 00:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
H. Klinton i zaštitnici prava
25.12.2011. -
Na velikom američkom političkom „pijaninu" svaka dirka zvuči onako, kako je naštimuju stručnjaci Stejt departmenta SAD, i zvuči zato što je i plaćena, i isprobana, i snabdevena snažnim pojačalom, kakav je američka mašinerija za proizvodnju informacija i mobilizaciju specijalno izabranih elemenata ruskog „građanskog društva". Svaka „dirka" samo čeka da američki dirigent da znak"
Tu skoro je vrhovni šef Stejt departmenta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Hilari Klinton, govoreći u intervjuu kanalu PBS, bila prinuđena da publiku ubeđuje da protesti protiv rezultata izbora u Rusiji nisu posledica američke intervencije.
U stvari, za dijalog sa g-đom Klinton na tu temu bilo bi sasvim dovoljno samo pokazati spisak onih, koji od američkog Stejt departmana dobijaju dolare i troše ih tokom godine tako, da budu zadovoljni i oni koji su ih dali, te da nastave da ih i dalje daju. To je baš jednostavno – imena onih koji dobijaju „grant" (donacije) nisu tajna, i publikuju se u godišnjim izveštajima službi Departmana. Ljudi koji dobijaju grant predstavljaju samo „sitniš" za raskusurivanje u velikoj političkoj igri SAD. To nisu agenti tajnih službi, mada se bave prljavim poslom kojim su se sve do Votergejtskog skandala, koji se desio sa Ričardom Niksonom, bavili američki „džems bondovi".
Spisak ćemo dati na kraju teksta. A za početak – da se malo podsetimo.
Januara 1970. godine, kada se čulo da je armija SAD špijunirala civile, došlo je do skandala. Odmah je u Senatu započeta istraga Sema Ervina. Nije običan amerikanac još ni uspeo da se privikne na takvu novost, kada je 22.12.1974. godine „Njujork tajms" objavio članak „Porodične dragocenosti CIA" u kome su detaljno opisane njene operacije u nekoliko poslednjih godina, uz detalje tajnih programa, među kojima su obelodanjeni i pokušaji ubistava stranih lidera i svrgavanja stranih vlada, kao i sakupljeni materijal o političkom radu građana SAD. Samo godinu dana posle toga Čerčova komisija je počela da objavljuje svoje izveštaje o obaveštajnim službama SAD, njihovim operacijama, kršenjima zakona i o vlasti, koju su oni prigrabili u svoje ruke. Za šta su američki zakonodavci konkretno krivili CIA? Za pripremu političkih ubistava stranih lidera – Patrisa Lumumbe u Kongu, Rafaela Truhilja u Dominikanskoj Republici, braće Djem u Vijetnamu, generala Rene Šnajdera u Čileu, za korišćenje mafije od strane predsednika Kenedija za ubistvo Fidela Kastra na Kubi.
Pod pritiskom te komisije Džerald Ford, koji je zamenio Niksona, izdao je Ukaz 11905 o zabrani sankcionisanih ubistava stranih rukovodilaca. Regan je 1981. godine taj ukaz ukinuo.
Gromoglasna razotkrivanja su privremeno sputala CIA. I onda se tada i rodila ideja da se organizacija ideoloških diverzija, vođenje informacionih ratova i finansiranje različitih opozicionih grupa poveri„privatnim" i „nezavisnim" organizacijama iz drugih zemalja, koje rade u interesu SAD: Freedom House, RAND Corp., Human Rights Watch, Henry Jacks on Foundation, Mac-Arthur Foundation, Ford Foundation, National Endowment for Democracy (NED)"
Posebno ćemo se zaustaviti na ovoj poslednjoj „privatnoj" i „nezavisnoj" organizaciji.
Fond je 1983. godine osnovao Kongres SAD, uz budžet od 30 milijardi dolara. Njegov rad se finansira iz državnog budžeta kao deo troškova Stejt departmentaAgencije za međunarodnirazvoj SAD. Otprilike pola sredstava Agencija troši na rad 4 povezane organizacije: Američkog centra za međunarodnu solidarnost radnika, Centra međunarodnog preduzetništva - vodi ga Tomas Dž.Donahju, predsednik Trgovinske komore SAD; Međunarodnog republičkog instituta, na čijem je čelu senator Džon Makkejn i Nacionalnog demokratskog instituta za međunarodne poslove, kojim rukovodi dobro nam znana Madlen Olbrajt. Od trenutka kada je Fond osnovan njegov rad je tesno povezan sa CIA; usmeren je na svrgavanje političkih režima, koji su nezgodni za SAD. Upravo je NEDfinansirao opozicionu «Solidarnost" u Poljskoj, „Hartiju 77" u Čehoslovačkoj i „Otpor" u Srbiji. 2004. godine fond je pružio istraživački grant (donacije) Regan–Fascel čečenskom separatisti Iljjasu Ahmadovu, pošto su ruske vlasti već došle do dokaza da je Ahmadov u vezi sa Mashadovom i vođom čečenskih razbojničkih formacija Basajevom. Prošle jeseni Vikiliks je objavio podatke da je taj fond pomagao arapskim pokretima mladih, koji su aktivno učestvovali u revolucijama 2011. na Bliskom Istoku.
Sve te dobro poznate činjenice nisu naterale ni administraciju SAD, ni, konkretno, H.Klinton sa njenim Stejt departmentom da pocrveni: „NED podržava NPO tako što im omogućava grantove" Onako kako je NED mogao da obezbedi kritičku podršku disidentima Istočne Evrope i Sovjetskog Saveza u periodu do raspada komunizma, isto tako mi možemo da pomažemo demokratske pokrete u Burmi, Kini, na Kubi, Balkanu, Bliskom Istoku i Centralnoj Aziji".
Žestoko izgovoreno, nema šta, ali je u svoje vreme Abraham Linkoln rekao kraće: „Mi, amerikanci, smo poslednja nada čitavog čovečanstva". Na toj ideji izbornosti i gradi svoj rad National Endowment for Democracy: „američka pomoć za zaštitu demokratije u inostranstvu je korisna i za SAD, i za one koji se po čitavom svetu bore za slobodu i samoopredeljenje." Drugačije rečeno – „sve što je dobro i korisno za Ameriku – dobro je i korisno za ceo svet". I donacije se daju samo onim projektima koji pomažu razvoj „slobode i demokratije" onako, kako to shvataju amerikanci, i „samoopredeljenje" naroda koji za sada nisu uspeli da se „samoopredele" sami: na primer – čečenima u Rusiji ili albancima na jugu Srbije. Dobro, a svi narodi Rusije prema donetom u Kongresu SAD 1959.godine „Zakonu o porobljenim narodima" još nisu uspeli da se potpuno samoopredele, tako da ih to tek čeka.
Rečju – ne da imaju da se narade ti amerikanci dok svet ne preopredele! Pa da se ne bi baš preterano namučili, NED u interesu američkih vladajućih krugova finansira strane „demokratske" grupe kojima sredstva trebaju, a spremni su i da u interesu tih istih krugova urade ovaj ili onaj deo njihovog velikog i važnog posla.
Naravno, proamerički zaštitnici prava ne bave se traganjem za tajnama o ruskom naoružanju, ni fotografisanjem vojnih objekata, a ni industrijskom špijunažom ili političkim ubistvima. Oni, kako je to tačno konstatovala glavni ruski zaštitnik prava L.M.Aleksejeva, znaju da „znalački povedu računa o interesima obe strane". E, sad, da se zapitamo, a u čemu je taj zajednički interes obe strane? Verovatno – zaštitnici prava nikako ne uspevaju da osmisle kako da se za svoja građanska prava i slobode izbore bez američkih dolara.
Očigledno – ne dozvoljava savest.
Zamenik gospođe Klinton, Filip Gordon, je ovih dana prebrojao: u poslednjih 35 meseci vlasti SAD su izjave o „ljudskim pravima" u Rusiji davale 84 puta. I Sjedinjene Države se i dalje trude da rade sve, da lica koja krše ta prava, „osete posledice". „Ograničili smo mogućnosti za ulazak tih lica u SAD", - precizirao je Gordon. Logično je da se pretpostavi da oni, koji se za ta, američka, „prava" bore u Rusiji, radi podstreka putuju u SAD besplatno, na teret svojih domaćina. Nema veze, neka samo putuju. Važnije je nešto drugo: činjenica da su vlasti SAD samo za dve i po poslednje godine dale 160 miliona dolara kako bi podržale „građansko društvo" Rusije. Prema Gordonovim rečima, američka budžetska sredstva su iskorišćena za podršku „nezavisnim posmatračima" u vreme izbora u Dumu. „Zahvalni smo Kongresu za to, što on nastavlja da izdvaja sredstva, bez obzira na ovo vreme, koje je zaista teško za budžet". Pa je primaoce grantova u Rusiji obradovao još i važnom novošću: upravo se vrše konsultacije sa Kongresom o osnivanju novog fonda za podršku ruskim nevladinim organizacijama. Pri čemu ta podrška neće biti samo u dolarima, već i u ličnom pokroviteljstvu predsednika SAD. Pa zar se nije još u julu 2009. godine u Rusiji Obama rukovao sa „stotinama lidera građanskog društva i opozicionim političarima u Moskvi"? A zbog čega su ti ruski građani toliko dragoceni za Vašington?
Plaća im se da bi „radili sa lokalnim organima vlasti", kako bi određivali i usmeravali prioritete za razvoj društva" – objašnjava Filip Gordon.
Sada je u Rusiji usmeravanje prioriteta baš lako – pa ko ne zna da treba da se bori sa korupcijom? Ili narkomanijom, kršenjem zakona o izborima, zločinima u sferi ekonomije, bekstvom iz zemlje stručnjaka i kapitala? To svi znaju! Ali da se „usmeravaju prioriteti razvoja" mogu samo pojedinci. Oni koje je Barak Obama lupnuo po ramenu i kojima su stigle uplate na račun – njima je mnogo lakše. Za njih radi ne samo ceo zapadni mehanizam informisanja, već i mnoga ruska medijska sredstva, koja Obaminim izabranicima prave besplatnu reklamu.
Ma koliko bile iskrene namere onih koji dobijaju grantove, a koji žive u mojoj zemlji, nikada me neće ubediti da oni štite moja prava i moju Rusiju. Isto kao što ni ja neću, verovatno, njih moći da ubedim da su oni samo „dirke velikog pijanina", iz koga zvuke izvlači američki dirigent.
Pedeset dve takve „dirke" sam prebrojala u budžetu fonda NED za 2012. godinu – godinu predsedničkih izbora u Rusiji. Ko će nas to povesti u američko sutra? Analitičari „Levada-centra"? Agencija za socijalne informacije? Ili „Zaštitnici građanskih prava"? Fond Andreja Saharova? Komitet protiv mučenja? A da neće, možda, Čečenski komitet za nacionalno spasenje?
Izaberite sami. Spisak prilažem; cena usluga, koje se svaka od tih organizacija obavezala da u 2012. godini pruži svojim američkim davaocima granta, je takođe navedena:
All-Russian Public Organization for the Victims of Terrorism "Voice of Beslan” - $20,000
Center for Social and Labor Rights - $60,000
Memorial Centerfor the History of Political Repression Perm-36 - $50,000
Yuri Levada Analytical Center - $61,460
Instituteof Globalization and Social Movements - $22,125
Agency for Social Information (ASI) - $65,000
Mashr - $55,000
Centre de la Protection Internationale - $50,000
Ural Human Rights Group - $57,000
Civil Rights Defenders - $115,000
Dagestan Regional Social Organization "Informational – Analytical Center "Rakurs"” - $54,998
Etudes Sans Frontières - $15,832
Foundation "Independent Press Center” - $60,000
Foundation for the Support of Information Freedom Initiatives - $80,000
Human Rights Resource Center (HHRC) - $39,000
The Andrei Sakharov Foundation - $75,000
Interregional Association of Human Rights Organizations "AGORA” - $100,000
Center for Information and Protection of Human Rights - $40,000
Center for the Development of Social Partnership - $50,000
Committee Against Torture (CAT) - $79,540
Council of Non-Governmental Organizations - $45,000
Center of Social and Educational Initiatives (CSEI) - $28,600
Kabardino-BalkarRepublic Public Human Rights Center- $50,000
National Democratic Institute for International Affairs - $134,200
Non-Profit Partnership "Lawyers for a Civil Society” - $50,000
Media Lawyers Collegium - $27,008
Nonviolence International - $50,000
Ozersk City Socio-Ecological Public Organization "Planet of Hopes” - $45,852
Perm City Public Organization "Center for Civic Education and Human Rights” - $55,000
Pskov Regional Public Organization "Council of Soldiers’ Mothers” - $21,692
Regional Civic Institute Research and Information Center Memorial - $55,000
Regional Civic Organization in Defense of Democratic Rights and Liberties "GOLOS” - $65,000
Regional Human Rights Public Organization "Niiso” - $23,623
InternationalProtection Center- $50,000
Chechen Committee for National Salvation - $75,000
Independent Council of Legal Expertise - $50,000
Information Research Center"PANORAMA" - $65,000
Moscow Group of Assistance in the Implementation of the Helsinki Accords - $50,000
Moscow Group of Assistance in the Implementation of the Helsinki Accords - $55,000
Regional Civic Initiative – The Right to Life and Human Dignity - $47,000
Regional Public Organization for Assistance in Observance of Human Rights "Hot Line” - $65,810
Center for Public Information (CPI) - $60,000
Information and Analysis Center 'SOVA’ - $70,000
Rostov City Nonprofit Organization "Eko-logika” - $25,000
Rostov Regional Public Organization "League for Civil Rights Protection” - $40,000
Russian-Chechen Friendship Society - $49,980
St. Petersburg Human Rights Public Organization "League of Women Voters” - $45,000
St. Petersburg Public Organization "Environmental Human Rights Center 'Bellona’” - $49,720
Soldiers’ Mothers of St. Petersburg - $85,000
Sverdlovsk Oblast Public Organization "Parity” - $30,984
Vladimir Oblast Intellectual Public Movement "Lebed” - $45,570
Yaroslavl Regional Public Organization in support of Civic Initiatives "Dialog” - $24,000
Jelena Pustovojtova,
Izvor: Fond Strategičeskoй Kulьturы, fondsk.ru
