Izvor: Vostok.rs, 30.Jun.2011, 10:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Demokratija po ukazu iz Vašingtona
30.06.2011. -
Međunarodni sastanak zemalja članica Udruženja demokratije na nivou ministara inostranih poslova biće održan u Viljnusu od 30. juna do 1. jula. U njemu će učestvovati državni sekretar SAD Hilari Klinton.
Udruženje demokratije je aspicjacija koja se određuje kao globalna međuvladina koalicija demokratskih zemalja, stvorena 2000. godine na incijativu tadašnjeg državnog sekretara SAD >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Medlin Olbrajt i ministra inostranih poslova Poljske Bronislava Geremeka. U njemu su zastupljene države Istočne Evrope i postsovjetskog prostora, koje Zapad određuje kao provodnike demokratije.
Kako se govori u zvaničnom saopštenju stejtdepartmenta SAD, viljnuski sastanak sakuplja činovnike, predstavnike nevladinih organizacija, mladih lidera i predstavnike privatnog sektora. Na njemu će biti razmotrena pitanja jačanja građanskog društva i podrške razvoju demokratije. Tu spadaju ne samo pribaltičke zemlje, već, na primer, i Gruzija – čija dostignuća su u oblasti izgradnje demokratije krajnje sumnjiva, ali zato ona jasno prate Vašington.
U svom aktuelnom vidu Udruženje demokratije izaziva sve više putanja. A najvažnije od njih je kakva je neophodnost za delatnost sličnog udruženja, uzimajući u obzir da su njegovi najaktivniji učesnici već članovi EU i imaju mogućnost da pruže podršku svojim susedima u regionu u okviru struktura EU? Očigledno da je smisao Udruženja demokratije u nečem drugom. I sastoji se u nametljivoj težnji SAD da oko Rusije napravi svojevrsni sanitarni vojno-politički kordon. I mada aktualna američka administracija odustaje od realizacije niza elemenata datog plana – poput razmeštanja elemenata sistema PRO u Češkoj i Poljskoj, što je izazvalo oštro neprihvatanje Rusije, sam kurs izgleda ostaje prethodni.
Osim toga, zemlje Istočne Evrope i postsovjetskog prostora važne su danas za SAD i u pogledu osiguranja političke podrške sopstvenih akcija u strateški važnim regionima sveta. A to neizbežno povlači primenu dvostrukih standarda tolio svojstvenih kako administraciji SAD, tako i mnogim političarima Istočne Evrope, istakao je u intervjuu za Glas Rusije ekspert za evropske probleme, odgovorni urednik Nezavisnog vojnog pregleda Viktor Litovkin. Po njegovim rečima, očigledan primer je različit odnos američkih i istočnoevropskih lidera prema proglašenju nezavisnosti Kosova sa jedne strane i Abhazije i Južne Osetije sa druge.
Nezavisnost Kosova od početka je predstavljala njihov projekat. Oni su se borili na međunarodnoj areni za to da Kosovo postane nezavisno. Zato su SAD i njihovi istočnoevropski saveznici hitno priznali kosovsku nezavisnost, mada su pretpostavke za nju i uslovi mnogo sumnjiviji nego u slučaju nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije.
Danas su na američki dnevni red izbili drugi problemi – preuređenje regiona Severne Afrike, Bliskog i Srednjeg Istoka. Nije slučajno na programu evropske turneje Hilari Klinton, gde osim Litvanije ulazi poseta Mađarskoj i Španiji, razmatranje situacije u Libiji, Siriji i Avganistanu. SAD teže da dobiju podršku za svoje planove od strane najodanijih saveznika. I ne treba sumnjati da će takva podrška biti dobijena. Jer izgradnja demokratije po ukazu iz Vašingtona zahteva poslušnost.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
