Izvor: Blic, 18.Okt.2010, 01:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Amerika i Srbija

Poseta Hilari Klinton Beogradu unapredila je odnose dve zemlje, ali ih je, takođe, što je od ne manje važnosti, jasno omeđila. Označena su,drugim rečima,polja dobre saradnje (u domenu odbrane, na primer), ali i otvoreno rečeno da se stavovi dve zemlje prema Kosovu bitno razlikuju.

Mada se otvorenost obično tumači kao svedočanstvo veće prisnosti, neke od poruka sadržavale su bar zrnce dvosmislenosti. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Izjava državne sekretarke o tome da Srbija ima veliki potencijal može se, prema tome, shvatiti kao priznanje(što nesumnjivo jeste), ali takođe kao dobronamerno upozorenje da je reč o nečemu što postoji samo kao mogućnost. Kao nešto, dakle, što tek treba da se oživotvori.

Podrška naporima Srbije na njenom evropskom putu izražena je već na mnogo određeniji način. Naglašena, čak, procenom da Srbija ne samo zaslužuje da se pridruži Evropskoj uniji već može u njoj da ima značajnu ulogu. Ako se uz takvo rasuđivanje stavi do znanja da SAD cene saradnju Srbije sa Hagom, to je već poruka koja nije namenjena samo Beogradu već i evropskim zemljama, naročito onima koje smatraju da ta saradnja nije dovoljna.

Na neki način je to očekivano jer SAD - kod toliko žarišta sukoba u svetu - na zaokruženje evropske integracije gledaju kao na poželjan element geopolitičke stabilnosti. Bilo bi, otuda, pogrešno izdvajati posetu Klintonove Srbiji jer je njen put uključivao i Sarajevo i Prištinu, što će reći da je imao regionalni karakter. Već pomenuti strateški interes Amerike za stabilnom Evropom otuda isključuje bitnije ispravke granice i krupnija teritorijalna pomeranja takodje na Balkanu. I to je, najzad, dovoljno jasno obznanjeno na način koji liči na pravnu instituciju „odložne presude": nemojte da stvarate nevolje jer presuda uvek može da se aktivira.

Nastavak na Blic...