Izvor: Vesti-online.com, 18.Nov.2012, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Veliki prorok Hašim Tači

Jedinstveni smo po izvlačenju istorijskih pouka i tumačenju prošlosti. Naša politička i medijska vrhuška redovno zaključuje kako su nam saveznici u prošlosti bili nepouzdani. Pri tom se po pravilu, izrikom ili posredno, misli na Rusiju. I izvodi se originalan zaključak da bi se trebalo najviše držati naših proverenih neprijatelja i ispunjavati njihove naredbe i zahteve. Oni su nam verni i prema njima bi trebalo ravnati i našu državnu politiku.

Milorad Vučelić >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com <<

Može li uopšte neko da zamisli bolju preporuku za pregovarača od one kojom se legitimisao Hašim Tači rekavši da će se "Srbija na kraju svesti na beogradski pašaluk". Kada se tome doda i podrazumevajući stav da će, ukoliko se ne udovolji njegovim i EU zahtevima, Srbi na Kosovu biti satrveni, situacija biva naprosto očaravajuća. Da li ima od te bolje prilike da se s njim pronađe "konačno rešenje" za kosovski problem?

Izgledalo nam je nemoguće da će neko poput Dejana Pavićevića, i ne samo njega, izjaviti kako postavljanje međunarodno integrisane granice između Kosova i Srbije u stvari nije granica i da će to samo dodatno integrisati i ojačati državno jedinstvo Srbije i njenu teritorijalnu celovitost. Originalnost ovakvog načina zaključivanja jeste privid budući da je to samo kopija opštepoznatog stava Josipa Broza o granicama jugoslovenskih republika:

"Granice između jugoslovenskih republika samo su tamne šare na belom mermeru koje mermer učvršćuju, a ne rastresaju iznutra."

Poznato je kako se učvršćivanje završilo! Kao što je poznato da svako nastavljanje vođenja nacionalne i državne politike na ovim tekovinama vodi ponavljanju takvih ishoda.

 

Srbiji predstoji teška bitka za Kosovo i Metohiju  

Ali, na neki način, Srbija je odahnula. Konačno će biti uspostavljena IBM. Ove lepe i stare srpske reči kao što su Integrated Border Management ili što bi običan srpski narod rekao integrisano upravljanje granicom, više nisu puki san nego postaju prava java. Ili što bi naša neodgovorna omladina rekla - granica je keva!

Pomenuti Pavićević je srpskoj javnosti otkrio da je zapravo sve do sada postojala prava granica između Srbije i Kosova, a da sa IBM počinje povratak Kosova u naše ruke. Drugim rečima, ovo je još jedna diplomatska pobeda Srbije. Pavićević ne bi trebalo ni da se osvrće na zlobnike koji govore kako će Srbija sada biti - do Jarinja. Naprotiv, poput Borka, on bi trebalo uzdignutog čela da korača, jer njima dvojici nema ravnih među Srbima. Ako je ko zadužio srpski narod, to su ovi div-junaci.

  Hašim Tači i Ketrin Ešton

Ali nikako ne bi trebalo zanemariti ni zasluge B92 za trijumfalno uspostavljanje IBM. Koliko je samo truda uloženo da se otkrije koliko su Srbi sa Kosova krali jer nije bilo IBM. I pošteno B92 saopštava da sav smisao njegovih emisija o lopovluku na Kosovu jeste da se konačno uspostavi IBM. U svojoj skromnosti B92 nije saopštio javnosti da je njihov posao bio dodatno otežan činjenicom da samo jedan odsto budžeta Srbije ide na Kosovo. Kako razotkriti sve te krađe na samo jednom postotku budžeta?

 

Da, recimo, za Kosovo ide deset posto republičkog budžeta, tada B92 ne bi morao da se muči, već bi to mogla da obavi svaka televizija. Zato bi trebalo odati priznanje B92, jer oni su, pored Borka i Pavićevića, najzaslužniji što ćemo uskoro imati IBM na Jarinju i Merdaru. Kako su lepo rešili IBM, tako će i na Kosovu sve rešiti.

Ima nešto zaista veliko i značajno u samopožrtvovanju Dačića koji neće dozvoliti da se sa Kosovom naša deca pate i muče. Umesto naše dece problem će rešiti Dačić. Pa zar to nije dirljivo? Lako je zamrznuti kosovsko pitanje i sprečiti uspostavljanje IBM, nego 'ajde učini nešto, potrudi se malo, reši konačno kosovsko pitanje. Kakva je sreća za Srbiju što ima Dačića. On se drži drevne poslovice - što možeš danas ne ostavljaj za sutra. Jednostavno, stisnuo je petlju, odbrusio Tačiju i nadljudskim naporima obezbedio IBM.

Već vidim Srbe kojima ništa nije sveto, koji stalno nešto gunđaju, kojima ni IBM nije za poštovanje. Videli smo i da je Olbrajtova imala muke sa "odvratnim Srbima". Da čovek propadne u zemlju od sramote i bruke što pripada tom narodu. Ali nema predaje. Nama se otvaraju zlatna vrata EU. Tu smo. Nadohvat ruke. Sve naše muke i patnje biće iskupljene kada se dočepamo EU. Uvek pred očima trebalo bi imati sliku Rompeja i Keti, jer nam to daje snagu da ostanemo na nogama i ne propadnemo u močvari zaostale Srbije.

  Drragan Đilas

Možemo uspeti samo ako imamo vere u EU. Eto Dragan Đilas je u svakom pogledu uspeo jer nikada nije posumnjao u snagu evropskih integracija. Šta je sve taj čovek morao da pretrpi kao prikriveni vlasnik "Presa"? A zašto? Samo zato da bi nas iz tmuše Srbije uveo u svetlost EU. Smutljivci kleveću da su Đilas i njegovi žuti drugovi imali prihod od milijardu i dvesta miliona evra, a da je od toga makar šesto miliona iz državnog budžeta. Ako je to tačno, onda alal vera Đilasu, za manje nije trebalo da se bori za evropske vrednosti. Skidamo kapu dole gradonačelniku, to je način kako se evropski čovek žrtvuje za EU.

Koliko su se Srbi duboko zaglibili može se videti i po tome što ima onih koji su tako daleko otišli da osporavaju i velike vrednosti Miodraga Mikija Rakića koji uživa najveće poverenje CIA. Pa ima li veće preporuke za obavljanje srpskih državnih i političkih poslova od poverenja CIA! I logično je što će Miki CIA biti uz rame sa Đidom EU, i što će voditi žuti kartel.

Trebalo bi zato ustanoviti poseban orden za ljude koji su na sve bili spremni ne bi li Srbija ušla u EU. Najviši orden svakako pripada onom tankom sloju koji je učinio sve da po uputstvima Brisela reši kosovski problem. I kada čovek bolje pogleda, vala su ga zaslužili. Prezreni i omalovažavani od sopstvenog naroda, a posebno od zaluđene omladine, ovi heroji evropskih integracija omogućili su da se pređe dug put od davanja saglasnosti za Euleks do priznavanja IBM. Tek će budući naraštaji znati da cene ovaj podvig unijatskih i CIA junaka. O kakvom je podvigu reč najbolje svedoči činjenica da je u vreme uspostavljanja politike da EU nema alternativu trebalo nekako skloniti više milijardi evra, ne bi li se učvrstila vera u EU. Ko to danas zna da ceni?

Jednom će se prepričavati i šta je sve pratilo akciju nabavljanja inkubatora i šta se sve, uz znak pesnice, pretrpelo za našu evropsku stvar. Ali nema evropskog puta bez muke i samopožrtvovanja. Ko se domogao EU, a da nije morao da pati ovoliko koliko je patila Srbija, blago njemu. Mi koji znamo koliku je cenu platila Srbija zarad evropskih integracija, znaćemo i na pravi način da vrednujemo našu borbu. Vreme je i da promenimo našu izmučenu parolu da EU nema alternativu i da je zamenimo novom: EU je keva!

Nastavak na Vesti-online.com...