Izvor: Politika, 27.Dec.2010, 23:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nobelova nagrada za mir i Hašim Tači
Nobelova nagrada služi borbi velikih sila za ostvarenje ideološke hegemonije a ne za ostvarenje mira u svetu
Ono što povezuje „kosovskog Džordža Vašingtona” (DŽ. Bajden) i Nobelovu nagradu za mir je mogućnost da će je Tači dobiti u budućnosti. Naime, ako su istu dobili Henri Kisindžer, koji je bio upleten u događaje koji se mogu okarakterisati kao ratni zločini, i Marti Ahtisari, koji je poznat >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << po nenačelnoj i bespogovornoj odbrani interesa SAD, te Jaser Arafat, koji je prethodno decenijama smatran teroristom, onda je moguće da i Hašim Tači, ratni zločinac i mafijaš koji je po milosti SAD postao vođ nezavisnog Kosova, jednog dana postane i nobelovac.
Drugim rečima, Srbija je imala pravo da ne prisustvuje dodeli ovogodišnje Nobelove nagrade za mir, jer ona je odavno kompromitovana. Ove godine je nagradu dobio kineski borac za ljudska prava, odnosno protivnik kineskog jednostranačkog političkog sistema koji se zbog toga nalazi u zatvoru. Zacelo, njegova borba zahteva poštovanje, ali u kakvoj je vezi ona sa mirom u svetu? Kada bi Kina bila ratoborna sila koja često ratuje, onda bi se veza još i mogla uspostaviti, ali ova velika sila nije ratovala još od kinesko-indijskih pograničnih sukoba 1962. (pre toga u Korejskom ratu ranih pedesetih prošlog veka). Postoji, međutim, teorija da „demokratije” ne ratuju, a naročito ne jedna protiv druge, dok autoritarni režimi vode osvajačke ratove. Ako poredimo Kinu i SAD, onda to nikako nije tačno, jer potonja globalna sila gotovo stalno, naročito posle ,,hladnog rata”, tuče različite neprijatelje po svetu. Osim toga, ova „demokratija” je podržavala različite autoritarne režime poznate po kršenju ljudskih prava; npr. generalu Pinočeu u Čileu je pomogla da svrgne i ubije na regularnim izborima izabranog predsednika Aljendea. Naposletku, SAD i druge braniteljke ljudskih prava okupljene u NATO su tukle Srbiju koju je predvodio uistinu okrutni tlačitelj albanskog življa i podržavale mafijaško-terorističke strukture OVK tokom rata i po njegovom završetku. Danas SAD diplomatski pritiskaju Kinu, glavnog privredno-ideološkog takmaca u svetu, pa je i dodela Nobelove nagrade kineskom disidentu u toj funkciji. Uostalom, činjenica da je prethodne godine nagradu za mir dobio Barak Obama u trenutku kada je preuzimao dužnost predsednika SAD, i dok je najavljivao da nema nameru da povlači vojsku iz Avganistana, jasno pokazuje da su Nobelovu nagradu za mir ovih godina instrumentalizovali američki liberali.
Stoga je ministar Jeremić pravilno postupio odlučivši da na molbu Kine bojkotuje dodelu Nobelove nagrade za mir, iako tu odluku nije odgovarajuće obrazložio. Zaista, obrazloženje da nacionalni interes Srbije ovu sprečava da brani ljudska prava nije održivo. Nacionalni interes Srbije mora biti zasnovan na odbrani ljudskih prava, pa je i Srbija mogla javno zamoliti Kinu da pusti na slobodu borca za ljudska prava pošto ne priliči velikoj sili da se plaši bilo kojeg pojedinca jer time pokazuje slabost. Istovremeno, činjenica da je Nobelova nagrada politizovana i služi borbi velikih sila za ostvarenje ideološke hegemonije a ne za ostvarenje mira u svetu dovoljan je razlog da Srbija u tome ne učestvuje. Uprkos pretnji iz EU, i naročito Jelka Kacina koji reče kako je „samo Srbija” među onima koji žele u EU mogla sebi dozvoliti da se razlikuje od članica EU, nije trebalo pristati na dovođenje u korak sa poslušnima koji greše. Borba za ljudska prava i borba za mir u svetu se često, ali ne i uvek, poklapaju.
Predsednik Tadić, međutim, zaslužuje pohvale za državnički stav da će pregovarati sa Tačijem i pored izveštaja Dika Martija. Tači je najslabiji mogući pregovarač (Haradinaj je već pritvoren) sa albanske strane. Manevarski prostor mu je sužen. Treba iskoristiti priliku i izboriti što veća prava svim ljudima na Kosovu. Valja početi od Srba, jer oni su već više od deset godina najugroženija grupa na teritoriji kojom upravljaju mafijaši po milosti branitelja ljudskih prava – SAD i EU. Potrebno je biti realan, Kosovo će ostati nezavisno od Srbije uprkos izveštaju Dika Martija, jer to je volja najmoćnijih činilaca u svetu i nacionalni interes Srbije. No, prava Srba se moraju zaštititi: sever Kosova treba da ima političku autonomiju, tj. da bude tek formalno u sastavu Kosova sa pravom veta na odluke koje se tiču i Srba; srpske enklave treba da imaju kulturnu autonomiju i sopstvenu policiju; a manastiri treba da budu eksteritorijalne zone pod zaštitom međunarodnih snaga. Pregovore treba početi što pre, jer biće snažnih pokušaja da se izveštaj Dika Martija gurne pod tepih, a njegova ličnost diskredituje. Svijet je ovaj tirjan tirjaninu, a kamoli duši blagorodnoj. (Kako bi ovo zvučalo na crnogorskom?)
docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu
Jovo Bakić
objavljeno: 28.12.2010.
Pogledaj vesti o: Hašim Tači
