Izvor: Kurir, 11.Jan.2011, 11:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NAROD SE (NE)PITA
Pojavila se vest da će predsednik Samostalne liberalne stranke Slobodan Petrović najverovatnije biti član pregovaračkog tima Prištine protiv Beograda! Ova „srpska“ stranka je učestvovala na tzv. kosovskim izborima i sklona je saradnji s Hašimom Tačijem. Tek da podsetim. Da li je to, posle svega što smo doživeli, iznenađenje? Ne bih rekao!
Liberalno-demokratska partija Čedomira Jovanovića jedina >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << je politička stranka u Srbiji koja otvoreno podržava delovanje SLS Slobodana Petrovića na Kosovu i Metohiji. Demokratska stranka to čini prikriveno. LDP govori otvoreno da Kosovo i Metohiju ne treba više smatrati delom Srbije, a Demokratska stranka javno tvrdi da „nikada neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije“, a čini sve što je tome suprotno. Ostale partije u vlasti nekako se tiho priklanjaju ovom mudrom stavu Borisa Tadića kojim bezuspešno vara sve oko sebe - i građane Srbije i belosvetsku zajednicu.
Ovo eksplicitno ili implicitno pristajanje na otimanje dela teritorije pravda se „višim ciljem“! On je sadržan u evroatlantskoj perspektivi Srbije. Ako se mnogo budemo bunili oko Kosova i Metohije, Evropska unija nas neće prihvatiti u svoj obećani zagrljaj, a i od članstva u NATO ništa! Ne znam samo da li iko narod pita šta bi hteo.
Ako bi i hteo u Evropsku uniju, hteo bi zato što misli da bi bolje živeo. Tu, ipak, postoje dva povezana problema ili uslova.
Prvi je: ne živi se bolje od Evropske unije, nego od sopstvenog rada i ekonomsko-političke umešnosti onih koji vode državu. Do sada se nije dogodilo išta što bi dokazalo postojanje ovog uslova na strani Borisa Tadića i njegovih prijatelja.
Drugi je: da nas EU zaista primi u članstvo! To drugo je neizvesna okolnost daleke budućnosti koja ne zavisi samo od Srbije, već i od sijaset geopolitičkih uslova i posebnih ciljeva EU.
Narod ne bi hteo u NATO, ali već se čuju glasovi iz vladajuće koalicije kako narod ne treba ni pitati, jer narod i ne zna šta je dobro za njega.
Pitam ja sada: da li je takva prodaja državnih interesa za buduću, neizvesnu, ničim nezasluženu lagodnost i članstvo u alijansi koju narod neće zapravo čin izdaje naroda i države? Kako su stvari krenule, očigledno da nije! Ovde je sve rešilo da se iščaši iz zgloba!
Ima jedan što me je ladno tužio sudu zato što sam ga, izazvan pitanjem novinara, navodno nazvao gnjidom i izdajnikom! To sam, navodno, učinio komentarišući njegov izbor za člana Ustavnog suda Kosova, posebno imajući u vidu da je u pitanju Srbin, i to iz jednog grada u Srbiji koji nije Beograd.
Zamislite to! On uradi što niko ko poštuje svoj narod i Ustav ne bi uradio, a ja popijem od njega tužbu usred Beograda (mesto izvršenja mog strašnog zločina,) jer za ono što je on uradio imam lepi i sočni epitet!
Zamislite da sada nešto slično, navodno, kažem za gorepomenutog Slobodana Petrovića!? Mislim da me više ne bi bilo. Mislim da bi me zemlja crna progutala nakon što bi se na mene okomili svi nadležni i nenadležni sudovi Srbije, tzv. nezavisnog Kosova, Evrope i planete Zemlje. Zaista me više ništa ne iznenađuje!
