Izvor: Politika, 26.Dec.2010, 00:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mungos i zmija
Ovu toksičnu aferu treba što pre isterati na videlo da više ne bi trovala ionako zatrovan region, ali treba biti spreman da i nas i svetsku pravdu globalni moćnici ponovo ućutkaju
Teško da bi neko u poziciji srpske vlasti propustio priliku da ne kapitališe na izveštaju Dika Martija. Političke koristi su jasno prepoznatljive: Hašim Tači se uvodi u krug zločina koji je do sada gotovo ekskluzivno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bio rezervisan za Srbe, a istovremeno se iz očekivanog dijaloga Beograda i Prištine udaljuje jedan od najtvrđih pregovarača kosovskih Albanaca.
Prepoznajući u švajcarskom senatoru mungosa koji bi konačno mogao da savlada zmiju, Srbija je ne časeći odmah pozvala međunarodne organe da povedu novu istragu o tvrdnjama u vezi sa trgovinom organima civila ubijenih po završetku kosovskog rata za otcepljenje 1999.
Pitanje je da li će se sve razvijati po scenariju koji bi da ispišu srpske vlasti. Plašim se naše poslovične euforije, neumerene brzine, diletantske naivnosti. Jer šta je sem ovog poslednjeg zahtev SRS-a da se od država koje su priznale Kosovo – pre utvrđivanja prave istine – zatraži da povodom Martijevog izveštaja povuku priznanja?
Ne kažem, da ne bih bio pogrešno tumačen, da Srbija ne treba da insistira da Strazbur detaljno ispita sve ono što tvrdi Marti. Naprotiv.
Ovu toksičnu aferu treba što pre isterati na videlo da više ne bi trovala ionako zatrovan region.
Treba međutim biti spreman da i nas i svetsku pravdu globalni moćnici ponovo ućutkaju. Ne zaboravimo s kim se suočavamo. Sa onima koji su nas bombardovali da bi Tačijevom Kosovu dali nezavisnost.
Šta će na kraju ispasti od „potpuno nove situacije”, kako je naziva Boris Tadić? Nesumnjivo bi bilo najbolje da se utvrdi istina. To lepo zvuči, ali neće ići glatko.
Vršilac dužnosti predsednika Kosova Jakup Krasnići zatražio je već od zemalja članica Saveta Evrope da ne usvoje izveštaj Martija, „čoveka sa nekontrolisanom mržnjom prema Kosovu i njenoj nezavisnosti”.
Ako se Beograd priprema za pravosudnu akciju protiv Tačija zvanog Zmija, što od nas očekuje senator Marti, onda se treba pažljivo pripremiti. Da naš pravni tim, i diplomatija pride, ne bi prošli kao u slučaju izglasavanja mišljenja Suda pravde u Hagu. Ili u slučaju Ejupa Ganića.
Tačiju je najvažnije kako će izgledati njegova budućnost – u funkcionerskoj fotelji ili na optuženičkoj klupi. Reakcija bivšeg komandanta Dreničke grupe OVK je očekivana. Ponavlja da „nema šta da krije” i da želi da se rastera magla sa ove afere.
Bio on lažno optužen ili je kriv, Tačiju ne preostaje ništa drugo nego da tvrdi da se radi o „zlonamernoj propagandi” potkopavanja kosovske državnosti, kaljanju slike o Kosovu, njegovom narodu i svim Albancima u regionu, usporavanju priznavanja kosovske nezavisnosti, blokira započinjanje dijaloga između Kosova i Srbije i odlaganjauspostavljanja novih institucija posle izbora održanih 12. decembra. Sve to, naravno, podstiču Srbi.
Kosovo ne bi smelo da se blanko identifikuje sa Tačijem. Egzorcizam istine bio bi bitan da se pokaže da je Kosovo na putu stvaranja države koja će uvažavati vladavinu prava, koja bi dobila kredibilnu vladu.
Zar nije logično da se ispitaju pojedinačne odgovornosti? Da se krivci, ma ko to bio, izvedu pred sud i osude, kao što je to bio slučaj sa srpskim zločincima?
Istina je neophodna da se neukaljani kosovski Albanci, poput drugih nevinih na ovim prostorima, suoče sa košmarnom stvarnošću i oslobode pritiska kolektivne krivice? U ratu nema dobrih i loših, već samo žrtava i krvnika.
Iako zvaničnici u Tirani odbacuju izveštaj, premijer Sali Beriša je – mudro po ugled svoje zemlje kojoj se prebacivalo zatezanje istrage – saopštio da želi da se ispitaju Martijevi navodi da je zločin vezan za zarobljeničke logore OVK u Albaniji.
Isterivanje pravde biće naporno, ali ono je preduslov istinskog pomirenja. Jeste, ali Balkan nikada nije bio najpogodnije tlo za uvežbavanje pravde i logike. Što nagoveštava da bi američki i evropski patroni kosovske nezavisnosti mogli da stanu u odbranu osumnjičenih – pre svega zarad sebe.
Razorne optužbe Švajcarca, koji se pre pet godina proslavio otkrićem tajnih zatvora CIA u Evropi, prete da glavnom patronu najmlađe države sveta nanesu veću štetu od Vikiliksa. Martijev izveštaj baca ljagu na čak tri američke administracije: Klintonovu, Bušovu i Obaminu.
Verujem da će SAD sve učiniti da se to izbegne. Ne bi bilo prvi put da Vašington pokaže kratkovidu sebičnost. Zar SAD nisu pokrivale Sadama Huseina znajući da bojnim otrovima ubija Kurde, zar Americi Slobodan Milošević duge četiri godine nije bio garant mira i stabilnosti na Balkanu?
„Kosovski Džordž Vašington”, kako je Tačija nazvao američki potpredsednik Džo Bajden po svemu sudeći može da računa na saveznika. Ako SAD kod Evropljana isposluju da se izbegne istraga, ostaće zabeleženo da je Tači u pravu kada kaže da je Martijev izveštaj „politički pamflet pripremljen u Srbiji uz blagoslov Rusije”.
Ne sumnjam da bi bilo zaista suviše opasno da arhitekte i saveznici kosovske nezavisnosti propuste mogućnost da se ozbiljno provere Martijevi navodi koji su već naudili kolektivnom imidžu njihovih štićenika.
Ali, da li su međunarodne institucije pripravne da pokrene istragu, a možda i sudski postupak? Da li su SAD i 22 članice EU spremne da se utvrdi istina šta je radio komandant OVK koji je u svojstvu premijera stavio potpis na deklaraciju o kosovskoj (ne)zavisnosti?
Videćemo. Ovo se prvo odnosi na Unmik a potom na civilnu misiju EU koja se od 2008. stara o vladavini prava na Kosovu i nadzire kosovski pravosudni sistem.
Euleks je posle prvobitne panike ipak odlučio da od Martija zatraži sve dokaze koje ima i da ih pošalje tužiocima EU u Prištini. Drugo je pitanje da li će, kako sumnjaju srpski poslanici vladajuće većine, Euleks imati političku volju za istragu.
Mogu li pravosudni organi Srbije da daju svoj doprinos a da izbegnu optužbe da su nepristrastni? Teško. Zato su potrebne nezavisne međunarodne institucije.
Nezavisne? Takve institucije, uči iskustvo, stvara politički odnos snaga a ne pravo. Uostalom, i Marti priznaje da je njegova obaveza bila da napiše izveštaj a da „političke vlasti treba da naprave odgovarajuće zaključke”.
„Međunarodna zajednica ne može više da ignoriše verodostojne tvrdnje da su na Kosovu i u Albaniji činjeni teški zločini”, uzvraća izvršni direktor Hjuman rajts voča Kenet Rot. „Vlasti SAD i evropskih zemalja moraju da traže hitno pokretanje detaljne i nepristrastne istrage”.
Izgleda da će Srbija saveznike tražiti među onima koji su je koliko juče kritikovali zbog odluke da ignoriše dodelu Nobelove nagrade za mir kineskom borcu za ljudska prava.
Ne mislim da će to Beogradu previše smetati. Navikli smo da jednog dana imamo jednu „stratešku viziju” a sutra drugu. Prekosutra je ovde ionako futurizam.
Verujem da u Martijevom izveštaju ima dosta istine, ali sam nekako bliži zaključku da su „političke vlasti” u Vašingtonu i evropski saveznici Prištine bliži cilju.
Pitate se zašto? Ako bi se dokazalo da je Klintonov „pulen” zaista mafijaš i narko-bos kakvim ga predstavlja Marti, to bi bacilo potpuno novo svetlo na intervenciju NATO-a na Kosovu i u Srbiji. Više nego dovoljan razlog da Zapad, štiteći Tačija, štiti sebe.
To bi nesumnjivo razočaralo zvaničan Beograd i bacilo senku na dijalog od kojeg se očekuje da razreši kosovski čvor.
A ima još jedna varijanta. Da Zapad Tačija prepusti njegovoj sudbini pa da, ako se utvrdi da je kriv, zarad budućnosti Kosova ali i pregovora sa Beogradom, nađe nekog ko nije Zmija.
Boško Jakšić
objavljeno: 26.12.2010
