Izvor: Politika, 05.Avg.2013, 16:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Život u znaku trube

Danas počinje 53. Dragačevski sabor trubača i do 11. avgusta domaćini očekuju 49 orkestara iz zemlje i sveta, 48 društava i pevačkih grupa i pola miliona posetilaca

Guča – Otvaranje 53. Dragačevskog sabora zakazano je za danas u 10 sati ispred Spomenika trubaču u središtu Guče, uz hleb i so dobrodošlice, rakiju iz bardaka i zdravicu iz duše ovogodišnjeg domaćina priredbe, pesnika Dobrice Erića. Zastava najvećeg narodnog sabora u Srbiji na jarbol >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ide uz himnu priredbe „Sa Ovčara i Kablara” i trube zavičajaca Gorana Rankovića i Mlađa Čakarevića.

To će, eto, biti prvi trenuci Sabora uz tradicionalnu jeku prangija čija je oveštala snaga, iz praktičnih razloga, još pre mnogo godina ojačana industrijskim eksplozivom. Jedan od 15 najvećih etnofestivala na svetu, a trubački bez premca na planeti, stigao je do 53. izdanja i ovih dana očekuje dolazak treće Srbije. Od prvog trubačkog skupa, 14. oktobra 1961. godine, kroz ovu varošicu koja danas ima 1.768 stanovnika, do naših dana prošlo je ukupno oko 15 miliona stanovnika ili koliko dve današnje Srbije.

– U svim programima 53. Sabora pojaviće se ukupno 1.240 učesnika ili 49 trubačkih orkestara iz zemlje i sveta i 48 kulturno-umetničkih društava i pevačkih grupa. Do 11. avgusta, kad se Sabor završava, očekujemo oko pola miliona posetilaca – kaže za „Politiku” Adam Tadić, direktor Dragačevskog sabora trubača.

Svim Dragačevcima lepo zvuči tih pola miliona gostiju, ali mnoge stalno kopka da li je to tačno jer niko nikad nije brojao ni izbrojao toliki narod. Radovan Ilić, koji je bio predsednik opštine Lučani od 1997. do 2004. godine, priča nam da je, nekako u to doba, šef katastra u Guči Rašo Kuzmanović izračunao da u čitavu varošicu, ako se ucrtaju po dva gosta na metar kvadratni, može istovremeno da stane 98.000 ljudi. Ali, u međuvremenu je saborište prošireno na deo Guče koje meštani nazivaju Kriva bara, pa bi trebalo dodati još polovinu rečene brojke.

– Nama je CIA priznala, crno na belo, da na Saboru imamo 500.000 posetilaca – kaže za na list Joviša Slavković (75), književnik i slikar iz Guče, u svoje doba direktor Doma kulture u varošici.

Taj podatak je, zbilja, objavljen pre dve godine na internet stranici „Vikiliksa” koju je osnovao, i po njoj postao svetski poznat, Džulijen Asanž. Naime, ambasada SAD u Srbiji, po prirodi svog posla, iz Beograda je slala poverljive izveštaje o svemu i svačemu u Stejt department, a Asanž je došao u posed izveštaja koji je odavde u Vašington 2009. godine uputila tadašnja otpravnica poslova u ambasadi, Dženifer Braš.

„Malo srpsko selo Guča domaćin je festivala trubačkih orkestara i tu se okupljaju najbolji trubački orkestri ili ’trubači’ iz Srbije i inostranstva. Iako Guča ima samo oko 2.000 stalnih rezidenata, svake godine ovde se slije više od pola miliona slavljenika”, napisano je u izveštaju koji je Asanž, putem interneta pre dve godine, učinio javnom beleškom.

U istom raportu za Sabor u Guči kaže se da je reč o festivalu tradicionalne srpske muzike u „siledžijskom, pivom podmazanom ambijentu”, ali posetioci svih ovih godina, očigledno, nisu davali pet para za to što im je zakačena neslavna karakteristika u karijeri.

Uostalom, Slovenci se godinama autobusom truckaju 1.500 kilometara od svoje postojbine u EU do Guče samo da bi čuli i videli ovo. I sada se spremaju za put, tipujući da će drugi deo sedmice, razume se, da bude zanimljiviji. Ljubljanska agencija „Balkan ekspres” i ove godine po Sloveniji prodaje aranžmane za Guču, po cenama koje su za njih možda nevažne: trodnevni paket (dva noćenja) s prevozom između Ljubljane i Guče košta 145, četvorodnevni (tri noćenja) 165, a samo prevoz tamo i ovamo 80 evra.

Guče ne bi bilo da se knez Miloš Obrenović nije odlučio da, prema svojim mogućnostima, modernizuje Srbiju i približi je Evropi. Da bi uveličao svečanosti na svome dvoru u Kragujevcu, vladar je osnovao prvi vojni orkestar sa evropskim muzičkim instrumentima, među kojima je bila i truba. Na njegov poziv, 1831. godine došao je u Srbiju Josif Šlezinger (1794–1870), muzičar i kapelnik. Bio je iz Sombora, u to doba prvi muzički pismen stručnjak u kneževini. Srpskog kneza i njegovu svitu do tada je uveseljavao oberlautner (glavni bukadžija) Mustafa, svirajući ćemane i zurle. Zanimao je čak i strance, inače ne mnogo raspoložene prema turskoj muzici, a bez posla je ostao, eto, zbog evrointegracija.

Finalno takmičenje za prvu trubu Dragačeva 2013. na programu je u subotu, 10. avgusta u 21 sat, kad će snage odmeriti 16 danas najboljih orkestara u Srbiji. Već je poznato 12 finalista, dok će još četiri da budu određena na polufinalu, 9. avgusta, takođe u Guči.

Domaćini su u program ovogodišnjeg sabora uvrstili i koncert Ace Lukasa koji će, uz orkestar Dejana Lazarevića, pevati u Guči 8. avgusta (23 sata). Na ovom saboru sviraće i Dejan Petrović s „Big bendom” (9. avgusta u 21), Boban i Marko Marković (10. avgusta u 24) a 11. avgusta najpre Dejan Lazarević (20) a zatim i Goran Bregović sa svojim „Orkestrom za svadbe i sahrane” (21).

Kako beše na početku? Istoričar Narodnog muzeja iz Čačka Miloš Timotijević, u svojoj knjizi „Karneval u Guči”, dokumentuje da je idejni osnivač Sabora Blagoje Blažo Radivojević, dugogodišnji novinar „Politike”, dopisnik iz Čačka i kasnije urednik u redakciji. Timotijević beleži:

„Ideja da se organizuje Dragačevski sabor trubača došla je gotovo sasvim slučajno. Blagoje Radivojević zapazio je 1961. godine na železničkoj stanici u Čačku kako trubači ispraćaju jednu radnu brigadu. Radivojević je ljudima iz Narodnog odbora opštine Lučani predložio da u okviru manifestacije ’Dragačevo kroz pesmu i igru’ uvrste i trubače, kao posebno muzičko nasleđe ovog kraja Srbije”.

Gvozden Otašević

objavljeno: 05.08.2013.

Nastavak na Politika...