Izvor: Politika, 05.Avg.2013, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija u Guči pati, al’ peva i prašta
Stihovanom zdravicom domaćina ovogodišnje svetkovine trube Dobrice Erića juče otvoren Dragačevski sabor trubača
Guča – Pošto je zastava 53. Dragačevskog sabora trubača podignuta na jarbol, ovogodišnji domaćin Dobrica Erić (77) nazdravio je šljivovicom, pa poveo kolo kroz središte Guče. Prve trube, prvi gosti i prvi kolovođa nisu primetili pustinjsku žegu i, puštajući duši na volju, obeležili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su juče početak novog saziva najvećeg narodnog sabora u Srbiji.
Orfej iz Gruže kaže da je „12 godina izbegavao javnost, pa pravo iz zavičajnog zelenila došao u sred ovog veselja” i zdravicu počeo stihovima: „Ova truba, narode moj, ne poziva u rat, u boj, već na veselje, na veliku radost, ova truba vraća nam mladost” – i nastavio stihovima nove pesme, sročene samo za ovu priliku:
„Truba peva usred Dragačeva/truba guče u nedrima Guče/danas sunce iz trube izgreva/pa nam sija u duši Srbija” – deklamovao je Erić prvu strofu radosnice o Guči.
Iza znamenitog srpskog stihotvorca jesu 23 zbirke poezije, pet pozorišnih tekstova i 40 knjiga rima za najmlađe, a na otvaranju sabora, posle prve, nizao je ostale strofe:
„Narode srpski i svi gosti/iz belog sveta – dobro došli/ovaj sabor su sazvale trube/ovde se sve razlike gube/ovde se srca svih ljudi ljube”.
„Srbija je božija bašta/a truba soko što nas sokoli/Srbija pati al’ peva i prašta/i uči svet kako se voli!”
„Sveti Savo i care Dušane/praroditelji naroda mog/nadživeli smo mi sve dušmane/pa ćemo i ove, ako da bog!”
„Truba je naša radost i tuga/a glas trube je zvučni most – duga/koja spaja srce Srbije/sa dušom Pećke patrijaršije”.
„Brišimo reči ružne i grube/truba nas lepim rečima uči/puštajte iz trube bele golube/počinje novi Sabor u Guči/pedeset treći, pa želim reći/budite bar nedelju dana srećni”.
„Narode srpski i svi gosti/iz celog sveta – dobro došli/ovaj sabor su sazvale trube/ovde se srca svih vera ljube/ovde niko nikom ne smeta/saborovali na mnogaja leta”.
Dobrodošlici se pridružio i Mladomir Sretenović, predsednik opštine Lučani i Saborskog odbora:
– Guča je od danas izvor duhovne radosti Srbije. U Dragačevu se odvajkada čula lepa narodna pesma, obavezno uz trubu, ono je satkano pesmom, folklorom i zvukom trube. Na ovom podneblju, mlade generacije izuzetno obrazovane i talentovane, svoju srpsku muzičku tradiciju oživljavaju nadahnućima i snagom kakva se nigde ne sreće, osim u Guči. Dragačevski sabor trubača svake godine biva sve uzvišeniji, raskošniji i bogatiji. Guča je raskršće starih i novih muzičkih, trubačkih i istorijskih vremena, ovde svake godine dolazi na stotine hiljada zaljubljenika trube iz čitavog sveta. S ljubavlju i srdačno ih dočekujemo – kazao je Sretenović.
Među gostima koji nisu želeli da propuste ni prvi minut 53. sabora sreli smo stare znance iz Berlina. Milutin Davinić (58), rodom iz Trnave kod Čačka, 23 godine radi u nemačkoj metropoli i za to vreme još nijednom nije propustio Sabor u Guči. Njegova supruga Irene, Nemica po starom prezimenu Bernaldo, daje mu podršku u svemu što radi. Bila je, pre tri godine, oduševljena Milutinovim zahtevom da uzme pravoslavnu veru i da se venčaju u crkvi u Guči, za vreme sabora.
Juče nas je pozdravila sa tri uzdignuta prsta („po naški” – kaže Berlinka) i ispričala zašto je njen izabranik doterao struk pod momački:
– Neko vreme uopšte nije večeravao ili je uzimao samo voće. Jer, znali smo da ga ovde čeka svašta, od čvaraka do pečenja – rekla je frau.
Milutin je građevinar i nema mnogo dodirnih tačaka sa trubačkom muzikom, osim što je neizmerno voli. Koliko i šajkaču u bojama naše zastave, od koje se ne odvaja.
Savremenik ovog sabora jeste i čovek koji je, istovremeno, njegova istorija. Dragan Jovanović Laf (77), penzioner i potkivač iz Dljina kod Lučana, bio je šef orkestra koji je pobedio na prvom Dragačevskom saboru trubača, 14. oktobra 1961, kad su se takmičile samo četiri kapele. Dragan Jovanović juče, na svečanom otvaranju, izvadio je novčanik i iz njega sliku pobedničku:
– Bilo nas je petorica u sastavu. Dvojica više nisu živi, druga dvojica nikad ne dolaze u Guču, ne zanima ih – ispričao je Jovanović.
Ima u kući jednu trubu starije generacije i ponekad je primoran da je se lati:
– Onomad me probudio sestrić, on svira harmoniku, i morao sam da mu ispunim želju, da zasviramo zajedno.
Ima li posla za njegov drugi zanat, potkivanje?
– U celom ovom delu Srbije ostala su još samo dva para volova, drže ih Vujica Pantelić u Dučalovićima na Ovčaru i Nešo Mitrović u Rošcima na Kablaru. Ali, konja poslednjih godina ima sve više, ljudi ih drže zbog takmičenja u vuči balvana. Svima idem na noge, nov kov je 3.000, a prekivanje 2.000 dinara.
Gvozden Otašević
objavljeno: 06.08.2013.
