Izvor: Politika, 12.Avg.2012, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prve trube Guče odjekuju oko Požege
Veljko Ostojić iz Zlakuse proglašen za najboljeg trubača, najbolji orkestar je „Barka” iz Knjaževca, po oceni publike pobednik je Dejan Jevđić iz Rasne, a nagradu za izvorno sviranje osvojio je orkestar „Zao taro lajt” iz Kalenića
Guča – Veljko Ostojić je po ocenama stručnog žirija prva truba 52. Sabora u Guči i odmah po proglašenju rezultata, u nedelju, čas iza ponoći, dobio je čestitke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << većine ukućana. Poljubili su ga supruga, majka, tetke i dvogodišnji sin Vukašin, a još na pozornici dobio je čestitanja od oca Dragana (56), dobošara u njegovom orkestru, i brata Marka (25), koji svira prvi tenor.
Da li je neko ostao u Zlakusi, kod kuće?
– Mlađi sin Uroš, jer ima samo šest meseci, i deda Boško, jer ima 77 godina – kaže Veljko za „Politiku”.
On je treća generacija saboraša iz kuće Ostojića. I drugi Ostojić majstor trube na Dragačevskom saboru, 45. po redu. Deda Boško je deseti na majstorskoj listi, ispisanoj na spomen-ploči gučkog Doma kulture, s dve trube publike i jednom titulom najboljeg orkestra. Sada Dragan Ostojić nema pravo da u kući priča o trubi, pored majstora kakvi su njegovi otac i sin. Veljko je, pri tom, najškolovaniji srpski trubač.
– Ostao mi je još samo diplomski ispit na Muzičkoj akademiji, odsek trube. U međuvremenu, lane, počeo sam da radim kao nastavnik u Muzičkoj školi „Vojislav Lale Stefanović” u Užicu. Predajem trubu i imam četvoricu đaka, Užičana, iz petog razreda osnovne škole.
Veljko je majstorsko zvanje stekao prošle noći, postavši treći put prva truba Sabora, i treći put odlukom stručnog žirija.
– To su mi jedine prve nagrade na Saboru i zato posebno drage, jer su ih dodelili ljudi koji znaju šta je muzika.
Veljko Ostojić se na ovom saboru takmičio pesmom „Srećo moja, moje zlato” i kolom „Zlatiborska igra”. Iako je svirao kao drugi od ukupno 19 finalista, niko ga do kraja nije dostigao, pa se žiri nije odveć dvoumio. Pobedu i majstorsko pismo proslaviće, kaže, kad se vrati u Zlakusu. Tada će odjekivati trube po selima oko Požege. Jer, od četiri najvažnije nagrade na ovom Saboru, čak tri su odneli Požežani. Orkestar Dejana Jevđića iz Rasne kod Požege dobio je prvu trubu žirija publike („Kradem ti se u večeri” i „Dunjino kolo”), a kapela „Zao taro lajt” Milojka Đurića i Ljubivoja Dikovića iz Kalenića, takođe nedaleko od Požege, nagradu stručnog žirija za najizvornije sviranje („Imao sam jednu ružu” i „Tobdžijsko kolo”). Samo je nagrada stručnog žirija za najbolji orkestar mimoišla Požežane i pripala je kapeli „Barka” iz Knjaževca (pesma „Kokona” i „Crnorečko kolo”).
Inače, na Saboru se, za divno čudo, ovih dana primila i druga vrsta kuhinje, bez izazovne prasetine i masnog kupusa. Pod šatrom „Vodenica” u središtu varošice nudi se, i ima dobru prođu, espap za „vegetarijance”: sendvič od povrća za 150 dinara, pileći ražnjić 200, komad grilovanog sira 100, palačinke i vegetarijanski sendvič po 150, a hajdučki ćevap, za „hajduke vegetarijance” razume se (red mesa, red bilja), 300 dinara po porciji.
Često se događa da organski zalogaj saborašima priprema lično Stambol Geštamov, šef kuhinje hotela „Kontinental” u Beogradu, buduće „Kraun plaze”.
– Mi spremamo organsku hranu, koje ovde ima u izobilju. U to sam se uverio čim sam došao na pijacu u Guči – kaže Geštamov, koji je svih dana Sabora vodio kuhinju „Vodenice”, nudeći nas paprikom šiljom sa roštilja.
Tu smo u subotu uveče zatekli grupu Portugalaca i Brazilaca kako, puni vitamina, uživaju u muzici trubača i plešu po stolovima. Biće da su popili poneku „mučenicu” i zato pali u oduševljenje. Pomažu im momci iz Republike Srpske, u stihu hvaleći prepečenicu kao naš nacionalni aperitiv: „Em je ljut, em je žut, em daje brzinu za put”.
I krčmari pod drugim, klasičnim šatrama, gde su gozbe nešto masnije, pomirili su se s novim običajima. Nekih godina viđali smo ih kako živo prase hvataju za uvo i na licu mesta „privode nameni”, kolju i stavljaju na ražanj, pa na mangal.
– Sad se radi po Hasapu. Kad mi je potrebno prase, pozivam klanicu „NID” u Tavniku kod Kraljeva, i oni za sat hladnjačom dovezu svežu robu. Zaklanu po propisu i standardu, sa pečatima – priča nam Aco Popović iz Čačka, koji još od prošlog veka drži šatre u Guči.
Ova tema – organska hrana i standardi – obrađena je i na prošloj „Nušićijadi” u Ivanjici, koja je za tamošnje veseljake razbibriga isto kao Sabor za Dragačevce. Elem, prvu nagradu dobio je rad profesora Dragana Šipetića iz Čačka, pod nazivom „Deda Miloje u Jevropi”, u kome je potkačena i Guča. Ako je nešto usmereno protiv Dragačevaca, tu su uvek umešani Čačani ili Ivanjičani, ili i jedni i drugi, kao u ovom slučaju. Ta satirična priča vodi nas u prvu sedmicu avgusta 2020. godine, u Prilički Kiseljak i jedan njen deo ide ovako...
„... Srbija je već tri godine deo Jevrope... Miloje ustane sa svoje hoklice i nervozno šeta s kraja u kraj trema, slatko bi zapalio jednu ali ne sme. Pušenje je u Srbiji već tri godine najstože zabranjeno! Utom naiđe snajka Radojka, kaže da sprema za doručak gibanicu. Naravno, peče na plinsku peć jer su šporeti na drva odavno izbačeni iz upotrebe, a i da nisu, drva nema! Austrijska firma koja je kupila Malič i još par okolnih planina ne dozvoljava pristup van ograđenih puteva, čitavo područje je zaštićeno za odlaganje nuklearnog otpada! Ali, navikla je Radojka na plin: sada je muči to što će gibanica biti bez jaja.
– Pa stavi, bre, neko jaje, na šta će da ti liči gibanica, znaš da imamo goste!
– Ne bih se ja igrala sa tim. Znaš da nemamo sertifikat za onu koku – graorku, ja sam je sama izlegla pa nema kontrolisano poreklo ni licencu za jaja. Meni se, bogme, ne ide u zatvor nit` mi se nosi narukvica gde joj mesto nije!
(Miloje je za Vaskrs nožem pojurio jedno pile, dojadilo mu da jede alge, soju i kornfleks, ali se odmah stvorila interventna brigada, odveli Miloja na hospitalizaciju i ispitivanja, pa ga pustili uz obavezni program inkluzije i resocijalizacije)...
... A ni u Guču Miloje više ne ide, otkako je tamo zabranjeno pivo i roštilj. Pod šatrama se služi samo češka safalada i brokoli, a pije se isključivo ’red bul’, koji je i glavni sponzor Sabora. Poslednji put kad je bio, tako ga zaboleo stomak od posne hrane da je jednu devojku zamolio za tabletu. Uzeo je tri dok mu ne rekoše da je to bio ekstazi! Posle je celo veče igrao ’moravac’ bez obzira na to što je na programu bio koncert Bečke filharmonije i takmičenje u jodlovanju...
(A Milojeva unuka Marina upravo razgovara sa svojom novom devojkom Slovenkom, koju je upoznala u Guči, i čim završi školu planira da se venčaju).”
Videćemo još, ko poživi, da li je i ovo moguće. Srećom po saboraše, ispijanje piva je i ove godine bilo jedna od glavnih disciplina Sabora, a generalni sponzor priredbe „Apatinska pivara”.
– Uoči Sabora za ugostitelje u Guči pripremili smo 750.000 boca i konzervi „jelen piva” ali još nemamo povratne izveštaje o prodaji. Sva je prilika da je najveći deo popijen jer je, pored ostalog, nekoliko dana u Guči vladala žestoka žega.
G. Otašević
objavljeno: 13.08.2012.
