Izvor: Blic, 09.Avg.2011, 03:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Model nasumičnosti
Moglo je i ovako! Kad su malinari najavili blokadu Sabora u Guči, a „nibensovci“ i Srbi na severu Kosova ne odustaju; ako generalno nema para, a utemeljuju se i državno garantovani oblici nove, krstićemo je, humanitarne ekonomije - ima rešenja.
Sabor trubača je trebalo organizovati na Jarinju. Maline da otkupi država po traženoj ceni i da ih, kao humanitarnu pošiljku uputi četirima srpskim opštinama ponad Ibra. Oni onda da ih izvezu, recimo u Rusiju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u okviru nekog barter posla. A taj aranžman mogao bi da posluži centralnoj banci kao garancija da se puste pare štrajkačima „Nibensa"...
Ako neko misli da su gornji redovi neukusna šala, neka se zapita - zar se mnogo toga, zapravo, i ne odvija na taj način, samo nam političari, maheri za presipanje iz šupljeg u prazno, to prikazuju manje ogoljeno no u gornjem modelu.
U prilog ovome: „tri u jedan" Dačić u ulozi ministra, objašnjava da je povorka i blokada malinara onomad rasturena „po odluci Vlade kojom se ne dozvoljava ometanje saobraćaja". A kad su se Srbi na južnom severu pokolebali u ispravnost uklanjanja „dobrih" barikada, Borko Stefanović je pohvalio sopstveni sporazum:
„Mislim da smo sa te strane u potpunosti uspeli, ali jeste problematičan deo koji se tiče ograničenja prometa robe vozilima preko tri i po tone, jer će u tom slučaju morati da postoje neki humanitarni sertifikati.” Dakle, "neki”, videćemo već kakvi.
Vredi li ponavljati, ako u svem našem haosu ima sistema, on se sastoji samo u tome da se uvek u iznudici kao rešenje nudi nasumičnost. Ili se u odsustvu blagovremenosti trči za izmaštanim rokovima.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
