Izvor: Blic, 09.Avg.2008, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Luda noć uz Bobana Markovića
Petsto evra zalepljenih na znojavom čelu trubača. Neko bi pomislio lako zarađen novac, ali samo članovi orkestra znaju da li je moguće na brzinu uzeti velike pare u Guči. Najviše očekuju od gastrabajtera kojih ovih dana na saboru trubača nije bilo mnogo.
Ipak, u subotu, u ranim jutarnjim satima, pod jednim šatorom odjekivali su zvuci trube uz vesele povike i razigrane ljude koji su igrali kolce oko stolova. Srbin iz Francuske, srednjih godina, došao je da se provede i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nije štedeo pare. Oko njegovog stola poređani su bili članovi orkestra koji su iz sve snage duvali u trube, ne štedeći dah. Znojili su se, ali tako su se i bolje lepile pare na čelo. Ni oni sami nisu znali koliko dugo sviraju, niti koliko će ovo čašćavanje da potraje.
Danas na Saboru
11.00 h defile učesnika programa
12.00 h improvizacija stare
dragačevske svadbe
15.00 h finalno takmičenje
trubačkih orkestara
19.00 h proglašenje pobednika
20.00 h tradicionalno veliko
saborsko kolo
- Ovaj gospodin im je do sada zalepio na čelo više od hiljadu i po evra. Došao je iz Francuske i hoće da se provede. Sviraju već satima - kaže mladić iz društva za stolom, tapšući po leđima Srećka koji je to jutro bio zaista srećan za ovaj orkestar.
Nekome je to veče sreću doneo orkestar pod šatorom, ali desetine hiljada ljudi usrećio je Boban Marković koji je oko ponoći sa svojim orkestrom nastupio na stadionu u Guči. Izlazak ambasadora trube na binu izazvao je oduševljenje u publici, i razlog više za polivanje pivom. Uz prvu melodiju zavijorile su se srpske trobojke sa natpisima raznih gradova iz Srbije i Republike Srpske, a potpuno očarani atmosferom i najrazigraniji bili su stranci koji su se uz pivo i rakiju prepustili ritmu trubača. Mnogi od njih su haotično trčali kroz masu i nazdravljali svakome sa čašom u ruci, dok su neki vrteći se ukrug padali po mokroj travi. Nakon skoro dva sata neprekidnog igranja, poslednje atome snage okupljenih Boban je izvukao hitom „Kalašnjikov".
- Bilo je odlično. Nismo ni zamišljali da je ovako dobro. Mi smo u Mađarskoj čuli za Guču, ali nismo mogli da poverujemo u te priče, pa smo došli da se sami uverimo. Boban Marković je održao sjajan koncert i još smo pod utiskom - rekla nam je Mađarica sa nerazgovetnim imenom, koja je sa porodicom prvi put u Guči.
Tamnoputi Karlos je iz Francuske. Oženio se Srpkinjom. Rodbina i supruga ga doveli u Guču da čuje Bobana i oseti atmosferu poznatu kao '’trubačka groznica’’ koja pet dana trese pola miliona ljudi.
- Ovo je bolje nego svadbeno putovanje. Da sam znao i njega bih oraganizovao u Guči. Uživao sam u svakom zvuku koji se širio varošicom. Gomila pozitivnih ljudi, pevaju, igraju, uživaju... Kada je Boban zasvirao, ostao sam bez daha. Takva atmosfera se ne može iskazati rečima. To se mora doživeti - rekao je Karlos, prava atrakcija za ženski deo publike u Guči.
- Zato i neće da se slika za novine. Spopadaju ga žene na svakom koraku. Znate šta se priča za crnce. One bi da provere, a on sveže oženjen, nema smisla - priča njegov prijatelj.
Juče se, kao što je bilo i očekivano, od jutarnjih sati pravila gužva na prilazima Guči. Iako je najavljeno pretežno oblačno i kišovito vreme, to nije sprečilo brojne saboraše da se za vikend okupe u velikom broju, pa se najbolji provod tek očekuje.
Tri pitanja za najbolje trubače
1. Koji vam je najdraŽi uspeh u karijeri?
2. Koliko ste najduŽe svirali i gde?
3. Najveći bakšiš koji ste dobili?
Boban Marković (Vladičin Han, ambasador trube)
1. Uvek su mi najdraže nagrade iz Guče i titula ambasadora trube. Zato uvek kada me pitaju kako promovišem Guču ja kažem: „Trubom, a kako bih?"
2. Najduže smo svirali oko 15 sati bez prestanka. U Mađarskoj, tačnije u Budimpešti, imali smo maratonski koncert.
3. Pre nekoliko godina, baš ovde na Saboru trubača u Guči, jedan gospodin mi je poklonio auto. Bio je „golf 2", ali u to vreme je baš bio skup.
Ekrem Mamutović (Vranje, prva truba 2007)
1. To je bilo 2007. godine kada sam dobio prvu trubu na Saboru trubača u Guči. Nema većeg uspeha za trubača od Guče.
2. Bilo je to u Danskoj. Počeli smo ujutro oko deset sati, a završili sat vremena iza ponoći. Svirali smo bez prestanka.
3. Pa... mi radimo za pare, ne znam koji je sada najveći bakšiš, ali recimo da smo u nekoliko navrata dobijali i preko hiljadu evra.
Dejan Lazarević (Požega, zlatna truba 2007)
1. Pa... imam tri najdraža uspeha u karijeri i to su nagrade sa Sabora u Guči 2003, 2004. i 2005.
2. Ako govorimo o koncertnom sviranju, jedan od najdužih koncerata održao sam u Briselu. Tu smo svirali duže od dva sata.
3. Sigurno ne merim u novcu. Najveći i najdraži bakšiš je truba koju sam dobio na poklon, ali me raduje i kada urade i okače moj poster u prirodnoj veličini, to mi je bakšiš pred nastup.
Suveniri - nema šta nema
I na ovogodišnjem saboru trubača posetioci na brojnim štandovima mogu da kupe razne suvenire sa motivima trube, ali isto tako prodaju se i čarape, kaiševi, pa i futrole za pištolje. Ipak, najviše ima majica sa raznim šarenim, šaljivim natpisima i aplikacijama, a njihova cena je u proseku oko 400 dinara.
- Prodaju se majice ovih dana, ali biće bolje za vikend. Najbolji kupci su Beograđani i Šumadinci, a stranci gledaju da što jeftinije prođu ovde. Stipse, bre, nema od njih neke vajde - kaže prodavac. Nedaleko odatle na štandu sa raznim suvenirima posetioci kupuju priveske za trubom za sto dinara, a u ponudi su i magneti za kola koji koštaju trista dinara, kopča za kaiš sa grbom Srbije košta 250 dinara... Na sledećem štandu vlasnik sam izrađuje i prodaje figurice od drveta. Tako drveni čikica u narodnoj nošnji i sa šajkačom košta 500 dinara, a ima varijanta da u ruci drži srpsku zastavu ili pečenje na ražnju. Čarape na štandovima koštaju 20 dinara, a kožne futrole za pištolje 1.000 dinara. Na jednoj tezgi mogu da se popiju i atraktivni kokteli kao što su „Sex on the Guca", „Guca sunrise"... a cena jednog koktela je oko 200 dinara.
