Izvor: Politika, 06.Avg.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko večera rakiju, doručkuje infuziju
Sastav gostiju 49. sabora u Guči nalik je Skupštini Ujedinjenih nacija
Guča – Kompanija „Britiš ervejz” objavila je pred sabor u Guči da avionska karta za let sa londonskog aerodroma Hitrou do Beograda košta 263 funte (oko 300 evra), dok nemačka „Lufthanza” leti od Birmingema, Liverpula, Njukasla ili Glazgova za oko 300 funti. A od beogradske vazdušne luke do varošice >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Dragačevu, poručuju agencije svojim putnicima, može se doći autobusom, za pet sati i deset funti.
Ovih nekoliko oglasa dovoljno svedoči da je Guča postala svetski poznato selo u kome se, iz leta u leto, okuplja mlad svet sa svih strana planete. Tako je i na 49. saboru gde se od prvog dana slivaju hiljade stranih podanika. Mogu da biraju: ili će iz Londona krenuti u luksuznom, „ol inkluziv”, paketu koji košta 495 funti i još 240 za avion, ili iz Pariza, Strazbura i Remsa za 240 evra autobusom.
„Mi smo svaki prevoz koristili pomalo”, kaže zaljubljeni par saboraša iz Izraela, pričajući nam juče o sebi, u središtu Guče.
Oni su iz rodne zemlje Avramove avionom odleteli u Berlin na školovanje. Ido Nahmijas (23) u Nemačkoj studira psihologiju, dok je njegova partnerka Gal Skolnik (32) doktorand na hemiji, gde izučava probleme životne sredine.
„Iz Berlina do Budimpešte stigli smo kolima, odatle do Guče autobusom jer nismo imali sreće sa stopiranjem”, vele štedljivi akademci.
Gal objašnjava da će oni ovde ostati do kraja sabora jer su od prijatelja čuli da je to „događaj za večno pamćenje”.
„Valjda moji susedi neće videti ’Politiku’”, smeje se buduća doktorka dok stavlja ruku Idu oko pasa.
Zamolili su nas da im pokažemo prodavnicu gde bi kupili štogod namirnica, i tu je druženju bio kraj. Nedugo zatim, središtem Guče projezdio je drugi berlinski par. Srbin i Nemica na rolerima, stalni gosti sabora. On je Milutin Davinić (55) iz Čačka, decenijama vodi građevinsku firmu u Berlinu, ona je njegova frau Irene.
„Od svoje osme godine dolazim na sabor, samo smo 2007. izostali jer je frau bila bolesna”, besedi Milutin.
U kampu u Guči, po okolnim kućama pa i konačištima 30 kilometara udaljene Ivanjice, stranci su sve brojniji, i koliko danas sabor će postati, po državljanstvu gostiju, nalik Skupštini UN. Sve to ne može proći bez Slovenaca jer je agencija „Srbski turistični center” iz Ljubljane najavila dolazak svojih autobusa. Tri dana, dva noćenja – ukupno 170 evra, ili 150 ko prihvati da spava u Lučanima. Plus 6,3 evra za „Koris”, zdravstveno osiguranje sa asistencijom u inostranstvu.
Novo vreme i novi grip primorali su domaćine u Guči da, šta se može, budu pripravni i za takvu vrstu iznenađenja. Direktor ovdašnjeg doma zdravlja dr Duško Šuluburić pokazuje nam izolaciju za, bože ne daj, pojavu saboraša sumnjivih na grip. U posebnoj ambulanti sa izdvojenim ulazom dočekalo bi ih osoblje u skafanderima, takav je propis, a pripremljeno je ukupno 13 postelja ako neko ne bude mogao na noge. Ali, ovde se još niko nije požalio na grip.
„Prvog dana sabora i tokom noći imali smo 93 pregleda, od kojih četiri na terenu, i sve je uobičajeno. Tri od ta četiri bili su slučajevi teškog pijanstva, po jedan Čeh i Nemac i Francuskinja. Doveli smo ih ovde, istreznili, dali infuziju za doručak i otpustili”, veli dr Šuluburić za „Politiku”.
Ta trojka lelujavih gostiju, očigledno, ozbiljno je shvatila dragačevsko učenje o alkoholu po kome „rakija čisti krv, bistri um i naročito jača karakter”.
„Najbolji lek protiv gripa je imunitet, a stiče se uzimanjem vitamina-Ce. Dakle, ko bude jeo svadbarski kupus u zalivao ga ljutom rakijom, nema čega da se plaši”, poručuje dr Šuluburić iz Guče.
Nešto drukčije tumačenje ove oblasti ima Dragan Crnobrnja (35) iz Stare Pazove, koji na tezgi preko puta gučkog Doma kulture prodaje maske protiv novog gripa. Na tom parčetu tkanine piše – „Pivom protiv virusa” – iako medicina još nije stigla do te tačke. Prodavac traži 100 dinara za jedan primerak svog izuma.
Sve to priliči najvećem narodnom saboru u Srbiji koji dogodine puni 50 leta, ali je ostao mlad. Agencija „Profajl” iz Beograda utvrdila je, posebnom anketom, da je prosečna životna dob saboraša u Guči 31 godinu. Onima koji imaju više, ili dva puta više, sve ovo liči na omladinsku žurku, dok junošama sabor može da izgleda i kao ulaznica za ozbiljan život. U toj drugoj, zahtevnoj ulozi, obreo se Aleksandar Radulović (20) iz Čačka, najmlađi ugostitelj na saboru.
„Deda mi je držao šatru u Guči, otac drži i sada, pa sam ja treća generacija Radulovića na saboru”, priča nam mladić, dok naizmenično dežura pored lonaca sa kupusom i posluje oko šatre.
Učio je za kuvara, ali nije doučio. Kaže, završiće školu vanredno:
„Volim ovaj posao, nije mi teško. A i moram nešto da radim.”
Radulovići, otac i sin, pripadaju stotinama ljudi koji su u Guču došli zbog posla. Opštinska uprava je na ovom saboru ljudima sa strane izdala 196 rešenja za obavljanje privremene delatnosti, za šatre, roštilje i ulične tezge, i još 70 rešenja poslovnim ljudima koji ovde stalno žive. Ti brojevi mogu da budu i pokazatelj privrednih prilika u društvu po godinama: 333 rešenja (2006. godine), 222 (2007), 294 (2008) i 266 (2009).
U Guču je, radi popune ličnog budžeta, došao i sveže penzionisani policajac iz Čačka Rade Stanković (51). Na bratovljevoj tezgi prodaje kompakt-diskove sa trubačkom muzikom, spava „u prodavnici” (iza tezge), i priča da se najviše traži disk „Najbolje iz Guče” sa numerama Bobana Markovića, Feata Sejdića i Dragana Ignjića.
„Ovde ima čak 800 različitih diskova, i šta da kažem čoveku koji dođe i traži neku specijalnu pesmu? Nisam toliko pametan, a i onako sam bio policajac”, priča Stanković u šali.
Gvozden Otašević
[objavljeno: 07/08/2009]
Pogledaj vesti o: Guča
