Izvor: Blic, 26.Jul.2009, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velegrad kao cela Srbija
Muslimani često žive po principima In’šalah (Daće Bog dobro) i Ma’šalah (Dao Bog dobro), ali je prošle nedelje u Kairu, kao najvećoj arapskoj metropoli, nastupilo posebno uznemirenje kad je od gripa umrla žena koja se vratila sa hadžiluka iz Meke.
Kairo je, naime, kao veliko raskršće uvek bio idealno mesto za sve vrste epidemija, jer ima između 18 i 22 miliona stanovnika i prosečnu julsku temperaturu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << višu od 35 stepeni. dministrativno područje ovog džinovskog grada koje zajedno sa Gizom pokriva 86.000 kvadratnih kilometara tek je nešto manje od Srbije (88.000), a samo najuži urbani deo zapremao bi teren oivičen u Valjevu, Gradištu, Vršcu i Novom Sadu. S obzirom na to da je najveći deo smećem zatrpanog Kaira ispresecan kanalima gde u isto vreme pluta otpad i kupaju se ljudi, pre dvadesetak godina bili su pozvani francuski arhitekti da ga urede i očiste; barem noviji deo na levoj obali Nila. Odustali su posle 14 dana, shvativši da ne mogu prevaspitati stanovništvo koje na isti način živi već oko 60 vekova.
Mada Egipat ima samo dva odsto obradivih površina, Kairo nudi odličnu hranu – od obilja mesa, do tufahija i baklava, uz neizbežni „Mekdonalds" i „Pica hat". Ali specifična bakterija koja se nalazi u vodi, nagoni na oprez. Zbog sveprisutne nečistoće u Egiptu se strada od dizenterije i žutice, mada sve više i od saobraćaja – zvanično, godišnje na drumovima bude 27.000 nesreća, a gine oko 6.000 ljudi.
Putevi su, doduše, bolji nego u Srbiji, ali Egipćani voze po sopstvenom propisu, pa je Kairo simbol specifične ludnice: važno je proći neoštećen uz najveću moguću brzinu. Vozači jedni drugima signaliziraju rukom, lupkaju po sireni, u dve trake formiraju četiri, uz razmake od samo nekoliko centimetara, ubrzavaju kroz crveno, koče u mestu, a što zapadnjake posebno plaši – noću ne pale farove! U osvetljenom gradu se naime, kako tvrde – vidi!
Prelazak kolovoza je specifična avantura, ali završava uspešno ako pešak "ukroti” svakog od dolazećih vozača gledajući ga u oči. Hiljade taksista ne uključuju taksimetre, već, znajući gradske kilometraže, zahtevaju 10 puta više od realne cene. Putnici, sa svoje strane, takođe znaju udaljenosti i obično plate 10 puta manje nego što je traženo. U menjačnicama se za jedan evro dobije 7,7 funti.
Mlađe žene, uvek zabrađene, a često i sasvim pokrivenog lica i ruku, ne idu bez muške pratnje. Živost i vreva najuočljiviji su na trgu Han al Halili gde je najveći bazar Bliskog istoka. Ne postoji stvar koja može da se zamisli, od ajfon telefona do motike, a da je trgovci, spremni za cenkanje i govoreći (nepravilno) sve svetske jezike, ne nude na ovom suku.
U lavirintima uličica mnogi muškarci u čajdžinicama satima puše šišu, ali je većina za tezgama i u prodavnicama, gde sa starijim ženama i decom glasno nude suvenire, odeću, nakit, novine, knjige, slikovnice, diskove; šarenu i jeftinu robu uglavnom iz Kine.
Ali u Kairo se ne dolazi zbog šopinga, već uglavnom zbog obližnjih piramida u Gizi i zbog Egipatskog muzeja. Tamo je, naime, više od 130.000 eksponata iz piramida, hramova i palata, a pored ostalog sala sa čak stotinak mumija i 12 prostorija posvećenih faraonu Tutankamonu.
Ovaj istorijski malo značajan dečak-suveren koji je vladao od svoje devete, a umro u 19. godini, ostavio je za sobom neprocenjivo blago. Samo iznošenje zlata iz njegove grobnice trajalo je tri meseca: u sarkofagu od monolitnog žutog kremen-kamena bila su dva pozlaćena kovčega i jedan od zlata težine 110,4 kilograma, dok je na mumiji bila zlatna maska visine 54 centimetra i težine 11 kilograma, uz brojne druge zlatne posude.
Stari Kairo
Mali kvart poznat kao koptski Kairo najstariji je deo grada gde je i rimska tvrđava Vavilona. To je drevni centar hrišćanstva u kome je sačuvana crkva u kojoj je bio Isus s majkom Marijom nakon progonstva iz Jerusalima, ali tu je i impozantna sinagoga u kojoj navodno postoje tragovi boravka Mojsija.
Grad mrtvih sa četiri miliona žitelja
Poseban bizarni socijalni element Kaira su porodice izbeglica iz ratova s Izraelom i brojni došljaci sa Sinaja i Sueckog kanala koji su stigli pre četrdesetak godina i naselili stare grobnice nekad građene kao kućerci za preminule. Kilometri grobljanskih parcela nazvani su El Arafa – Grad mrtvih, u kome sad živi oko četiri miliona ljudi. Prepričava se da su meštani 1992. godine ubili i pojeli dvoje nemačkih turista, pa ni sad Nemci tamo ne idu, a navodno je i od zalutalog švedskog diplomate policija pronašla samo haubu automobila.
.jpg)
