Izvor: Blic, 30.Nov.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tinejdžerima priča o gripu na poslednjem mestu
Valjevo - Kruna svih ovogodišnjih dešavanja u Istraživačkoj stanici Petnica, osma konferencija "Korak u nauku", okupila je 100 autora, darovitih srednjoškolaca i studenata iz cele Srbije koji su predstavili 69 originalnih istraživačkih projekata. Ono što se retko sreće i na svetskim naučnim skupovima, da na jednom mestu bude zastupljeno 15 različitih nauka, dešavalo se proteklog vikenda u Petnici.
Samostalne istraživačke projekte rađene tokom ovogodišnjih seminara, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kurseva i kampova u Istraživačkoj stanici, mladi, budući srpski naučnici, predstavili su u diskusiji sa ostalim učesnicima konferencije.
Na posteru pod naslovom "Šta me najviše boli", krije se projekat Kragujevčanke Tijane Šušterčić i Ane Stojković iz Velike Plane koje su nakon ispitivanja po 100 srednjoškolaca uzrasta od 15 do 18 godina istražile koje su najstresnije situacije u životu adolescenata. One su svojim vršnjacima ponudile upitnik sa 53 stresne situacije koje su učesnici ankete ocenjivali od 1 do 5, i došle do rezultata da tinejdžeri najburnije negativno reaguju na smrt članova porodice ili tešku bolest. Pri dnu te liste su dobar uspeh u školi i prva ekskurzija, a na poslednjem, što bi možda bilo interesantno da čuje ministar prosvete, prehlada i grip!
Željka Oparnica, učenica Karlovačke gimnazije, nakon učešća na seminaru društvene istorije predstavila je projekat analize ratne štete u valjevskom selu Rebelj posle Drugog svetskog rata.
- Na osnovu građe iz Istorijskog arhiva u Valjevu, moglo se dosta saznati o životu, strukturi, imovini i svakodnevnim potrebama stanovništva Rebelja, od toga koliko im je bila skromna ishrana do toga da je njihova zajednica bila patrijarhalna, pošto ratnu štetu nigde nisu prijavljivale žene, već očevi, muževi ili braća u njihovo ime. Obećanje oslobodilaca da će im šteta biti nadoknađena dosta je uticalo na to da seljani raširenih ruku prihvate nove komunističke vlasti. Svi su prijavili štetu, bilo da se radi o 300 jaja ili 500 kilograma masti, ali im ona nikada nije isplaćena. Bilo je i slučajeva preterivanja, da jedna familija, na primer, traži da joj bude vraćena devojačka sprema, iako je malo verovatno da je neki nemački vojnik iz njihove kuće odneo baš to - navodi Željka rezultate svog istraživanja.
Leskovčanin Miša Jovanović letos je u Petnici i bukvalno bio zagledan u zvezde, i to njih dve u sazvežđu Kasiopeje.
- Dvojni ili trojni sistemi zvezda su česta pojava u svemiru, ali ove dve čije su mase 0,4 i 0,8 mase našeg Sunca, specifične su po tom što su toliko blizu jedna drugoj da razmenjuju masu i toplotu i okrenu se jedna oko druge za samo šest sati, što je neverovatna i teško pojmljiva brzina. Istraživanje je pokazalo da oko njih kruži i jedan "beli patuljak" čija orbita traje 120 godina - priča Miša dodajući da je za dalje istraživanje ove kosmičke pojave ipak potrebna mnogo jača i savremenija oprema i programi.
Kako ljudski mozak u deliću sekunde emotivno reaguje na različite slike, istraživao je polaznik petničkog programa psihologije Filip Nenadić. Mozak ima tri nivoa emotivnog reagovanja, pozitivno, negativno i neutralno, pa je Filip svojim ispitanicima prikazivao srećno i ljuto lice i kuću, pokušavajući da uoči njihove reakcije u magnovenju.
- U eksperimentu su ispitanici posmatrali i njima nepoznate kineske simbole i slova i svaki su nakon gledanja srećnog lica ocenili kao lep i pristupačan, a posle ljutog lica suprotno. Eksperiment je pokazao i da je mozgu za reakciju "sviđa mi se" potrebno mnogo manje vremena - objasnio je Filip.
Nikola Božić, član organizacionog odbora konferencije "Korak u nauku", kaže da kao i svake godine, kvalitet i rezultati projekata su potpuno u kontekstu pravih naučnih istraživanja.
- Međutim, za razliku od pravih naučnih konferencija, ovde je na jednom mestu bilo 15 različitih, prirodnih, tehničkih i društvenih nauka, jedan tako multidisciplinarni sistem se retko sreće u svetu. Najinteresantnije je što su učesnici konferencije mogli da se uporede i da zajedno diskutuju, pa su se rodile i neke nove ideje koje će moći da se realizuju u programima Istraživačke stanice sledeće godine - kaže Božić.
Izabrani radovi sa ove naučne konferencije, po tradiciji će u prvoj polovini januara biti predstavljeni u SANU u Beogradu.
Život u staračkom domu
Život penzionera, i to onih smeštenih u starački dom pak bila je tema projekta studentkinje Filozofskog fakulteta Nataše Stevanović. Penzioneri koji pozitivno gledaju u budućnost i prihvataju starost uklapaju se u život doma i učestvuju u svim njegovim aktivnostima, dok oni drugi smatraju da im je tako ugrožena privatnost, zaključila je Nataša nakon rada sa 24 penzionera u domu na Bežanijskoj kosi.
