Izvor: RTS, 25.Nov.2009, 04:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (25. 11. 2009.)
Press: Apel Dr Latinović: Zabranite kravate, one šire virus!!, Politika: Bitka za budžet, Novosti: Milion ljudi na ivici bede, Blic: Četvorica u borbi za presto Crkve, piše beogradska štampa
Apel Dr Latinović: Zabranite kravate, one šire virus!!
Kravate su veliki prenosioci virusa svinjskog gripa i bilo bi sasvim korisno zabraniti njihovo nošenje tokom epidemije, rekla je juče dr Ljubica Latinović, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << naš stručnjak koji živi u Meksiku i radi u tamošnjem ministarstvu zdravlja.
Ona je juče održala predavanje u Srpskom lekarskom društvu i prenela iskustva zdravstvenog sistema ove zemlje, koja je prva pogođena novim virusom gripa A (H1N1).
Prema rečima dr Latinović, u Meksiku je u jednom momentu zabranjeno nošenje kravata jer je ustanovljeno da one na sebi veoma često nose virus gripa i lako ga prenose na druge osobe.
- Ne znam da li ste vi to ovde radili, ali mi smo rekli da se virus može preneti i putem kravate i svi su morali da ih skinu. Tako da jedno vreme niko nije nosio kravatu. Čak ih nije bilo ni na predsedničkim konferencijama - otkrila je dr Latinović.
Ona kaže da uzbuna koja je u aprilu postojala u Meksiku zbog svinjskog gripa nije prestala ni danas, s tim što sada sve bolje funkcioniše.
- Mi smo u maju paralisali čitavu državu. Zatvorili smo škole, bioskope, pozorišta, stadione, brodovi nisu pristajali u luke. Sve trudnice su otišle na prevremeno porodiljsko jer nismo znali šta da radimo sa njima. Kasnije, kada smo videli da virus ništa više ne napada njih nego ostale, to se promenilo - priča Latinovićeva.
Prema njenim rečima, u Meksiku je u najvećem delu borba protiv gripa zasnovana na prevenciji i održavanju lične higijene. Pored pranja ruku, držanja odstojanja od dva metra, dezinfekcije, vrlo je bilo važno održavanje higijene odeće, pa je zbog toga bila zabranjeno nošenje kravata.
Ona je navela da trenutno u Meksiku ima 64.322 potvrđena slučaja obolevanja od svinjskog gripa i 532 smrtna slučaja. Vakcinacija još nije počela, a stanovništvo Meksika biće vakcinisano cepivom farmaceutske kuće „Novartis", kao i kod nas.
Bitka za budžet
Budžet još nije gotov, biće koliko danas ili sutra, ali u vladi nema sporenja oko ovog dokumenta, tvrdili su juče u Nemanjinoj 11.
Generalno gledano, tvrdnja je sasvim istinita. Jer je budžetski okvir dogovoren sa Međunarodnim monetarnim fondom i on se, ako vladini zvaničnici hoće da bord MMF-a u decembru i zvanično zaključi reviziju - ne može probiti. Prema poslednjim informacijama koje je ministarka Dragutinović iznela na konferenciji za novinare, u prisustvu šefa misije MMF-a Albert Jegera, u dogovoreni ram se mora upakovati 656 milijardi dinara prihoda, ne više od 760 milijardi dinara rashoda i odgovor kako će se pokriti 104-105 milijardi dinara deficita.
Zašto onda budžet kasni, kada je sve, ili gotovo sve, poznato, kad je ostao samo onaj zanatski deo posla? Zato što pojedinačno gledano ona tvrdnja s početka teksta nije baš najtačnija.
Muke i natezanja do poslednjeg daha su, kao i prethodnih godina, i ove jeseni na relaciji Ministarstvo finansija - budžetski korisnici. Jer, kao i svake godine, na budžetu se lome i političke i resorske i lične ambicije, a na Ministarstvu finansija je da te želje svede u zadate okvire. A želje su u odnosu na limite utvrđene još u junu za svakog budžetskog korisnika pojedinačno, u dokumentu pod nazivom Memorandum o budžetu i fiskalnoj politici za 2010. sa projekcijama za naredne dve godine (potom su za neke dodatno uvećane ukupno za oko 30 milijardi), bile veće za čak 130 milijardi dinara. Ili, slikovitije rečeno, da su sve želje uslišene - ukupan deficit srpske javne potrošnje u narednoj godini bio bi dvostruko veći.
Od odlaska MMF-a traje borba da se vrate u zadate okvire oni koji su u svojim predlozima pojedinačnih budžeta prosleđenim Ministarstvu finansija prekoračili limite. I to je, zapravo, i glavni razlog, kako saznajemo, odlaganja najavljenih rokova za predaju nacrta budžeta vladi na razmatranje i utvrđivanje predloga.
Uz ova uobičajena nadmetanja za koju milijardu više na računima pojedinačnih budžetskih korisnika, ove godine, ma koliko to njeni akteri poricali, bije se i tiha bitka oko najvećeg vladinog projekta u narednih nekoliko godina. Nadvlačenje oko toga pod čijom će kapom i formalno i praktično biti sredstva za izgradnju Koridora 10, da li će taj novac nositi i markicu Nacionalnog investicionog plana ili će biti direktno pod patronatom Ministarstva za infrastrukturu.
Milion ljudi na ivici bede
Alarmantne brojke koje pokazuju koliko je u Srbiji siromašnih nudi zvanična statistika, prema kojoj je oko 700.000 odraslih i 300.000 dece na rubu egzistencije. Ali, to nije konačna brojka. Da li su cifre "prenaduvane" ili je reč o realno lošem standardu u zemlji? Deo odgovora su i iznosi koje svakog meseca Ministarstvo rada i socijalne politike namenjuje upravo onima koji ne mogu da prežive od sopstvenih zarada.
- U oktobru je dečji dodatak dobilo čak 384.178 mališana - kaže Zoran Martinović, državni sekretar u ovom ministarstvu. - A pošto je ovaj dodatak namenjen onima koji ispunjavaju određeni imovinski cenzus, jasno je da su ta deca egzistencijalno ugrožena. Prošlog mesecu pravo na dečji dodatak imalo je 202.176 siromašnih porodica, ali je još mnogo onih koji nisu uspeli da to pravo ostvare jer nisu imali dokumenta ili druge papire.
Upravo zato bez ove naknade ostaju mnoga romska domaćinstva, ali i izbegle i raseljene porodice. I prema podacima koje sakuplja Republički zavod za statistiku, broj siromašnih u Srbiji se povećao poslednjih meseci. Tako je zvanična stopa siromaštva u našoj zemlji 9,2 odsto. To znači da 697.000 naših državljana živi sa manje od 8.360 dinara mesečno.
Osim armije nezaposlenih i još 100.000 radnika koji neredovno primaju plate, u najveće žrtve tranzicije ubrajaju se i najstariji. Među penzionerima, kako kaže statistika PIO fonda, njih oko 350.000 mesečno raspolaže sa manje od 11.000 dinara.
U Ministarstvu rada i socijalne politike zato se upravo radi na novom zakonu o socijalnoj zaštiti, čiji autori napominju da će njime biti obuhvaćen veći broj korisnika nego do sada.
Četvorica u borbi za presto Crkve
Svaki vladika ili sveštenik na pitanje ko će biti novi patrijarh SPC, odgovora: „To samo zna Sveti Duh". Međutim, već sada je gotovo izvesno koje vladike će nakon prvog kruga glasanja na predstojećem izbornom Saboru imati najviše glasova. Prema saznanjima „Blica", to su vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije, mitropolit Amfilohije, bački episkop Irinej i vladika zahumsko- hercegovački Grigorije.
Svaki vladika na Saboru glasa za tri kandidata. Da bi kandidat bio izabran u žreb, odnosno da mu se ime nađe u Jevanđelju na Svetom prestolu, potrebna su 22 glasa. Posle biranja prvog u žrebu, vladike glasaju za po dva kandidata, a posle izbora drugog, za jednog kandidata. Iako je to izvodljivo, malo je izgledno da se već u prvom krugu dobiju sva trojica kandidata.
„Blic" je kontaktirao s pojedinim episkopima sa različitih strana. Svoje kandidate ne žele da saopštavaju javno, ali može se naslutiti kako će, bar u početku, glasanje teći.
Najviše izgleda da prođe odmah prvi krug ima vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije. Ovaj vladika ima neupitnih 11 glasova, a može se sa sigurnošću pretpostaviti da će najmanje 17 vladika zaokružiti njegovo ime. Bez ovog episkopa, i vladika njemu bliskih nisu mogle da prođu ni neke pređašnje odluke na Saboru, dok je sada počivši patrijarh Pavle bio u bolnici.
Od vladika koje podržavaju zvorničko-tuzlanskog, zavisiće ponajviše i plasman mitropolita Amfilohija. Sadašnji čuvar trona mitropolit Amfilohije imao bi veće šanse i od zvorničko-tuzlanskog, da je izborni Sabor održan ranije. Međutim, mitropolitu je opala podrška u Saboru.
