Izvor: RTS, 17.Mar.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (17. 03. 2009.)
Ostavili smo večeru na stolu i upaljeno svetlo, MMF donosi loše vesti, Bacaju dvesta hiljada vakcina protiv gripa, Javnost traži odgovor - Čedo, otkud pare?, naslovi su iz beogradskih dnevnih novina
Ostavili smo večeru na stolu i upaljeno svetlo
„Danas kad bi mi neko rekao da moram još jednom da doživim 17. mart 2004. godine, pre bih se ubio nego da se ponovo suočio sa tim", kaže Dmitar Tišma, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << penzioner iz Prištine i jedan od stanovnika kontejnerskog naselja u Gračanici. U tom naselju smešteno je četrdesetak porodica, mahom ljudi izbeglih tokom martovskog nasilja. Imaju zajedničku vodu ispred kontejnera, okolo je blato. Svaki od pedesetak kontejnera ima po 12 kvadratnih metara, sto, krevet i šporet.
„Moja sada pokojna žena spremala je večeru kada su 17. marta u našu kuću došli vojnici Kfora i poveli nas kako bi nam spasli glave. Na stolu je ostala večera, uključen šporet i sijalica. Nikad se više nismo vratili, iako već pet godina živimo samo sedam kilometara od svoje kuće", seća se Tišma događaja od 17. marta. „Nekoliko meseci posla toga, u junu, umrla mi je žena. Nije bila bolesna, mislim da je umrla od tuge za kućom i zbog svega što nam se desilo. Sve što smo stvarali celog života nestalo je u jednom trenutku. Pre šest meseci u 48. godini umro mi je i sin i ostavio dvoje dece. Ovde sam sam, obilazim grobove supruge i sina. To je sada moj život".
Na pet godina provedenih u kontejnerskom naselju Tišma se ne žali mnogo. „Na početku je bilo više pomoći i hrane iz Crvenog krsta, sada dnevno dobijamo po jedan hleb i jedan kuvani obrok. Dobili smo drva, pa kad nema struje ložimo.
Obilazili su naselje mnogi, dođu , slikaju se, pitaju kako živimo i to je sve", kaže on.
O povratku ne razmišlja. U njegovoj kući, kako kaže, žive neki Albanci koji su došli sa strane. „Da su tu samo moje komšije, vratio bih se. Moja kuća je pre 17. marta bila svakodnevno kamenovana, a jednom i zapaljena. Komšije su prve počele da gase požar. Sa njima mogu da živim, kao što sam to činio 40 godina,. Ali sada tu nema tih ljudi, sve se promenilo", priča on.
Novica Stolić, iz Obilića, za sebe kaže da je čovek bez adrese jer pet godina živi u dva kontejnera sa suprugom i troje odrasle dece.
„Danas posle pet godina osećam isto, bol, tugu i muku, kad pomislim na 18. mart 2004. godine, kada smo morali za tri minuta da napustimo sve ono što je moj pokojni otac stekao za svog života, izgradivši kuću od 400 kvadrata sa pomoćnim prostorijama. Nakon pogroma kuća mi je obnovljena, a samo mesec dana posle obnove ponovo je porušena. Privikli smo se na život u kontejneru, živ čovek se navikne na sve, ali za decu ne vidim budućnost", kaže Stolić.
„Dok sam bio u Obiliću, od dolaska međunarodnih snaga do 17. marta, zabeležio sam 23 ubistva Srba, a nijedan počinilac nije pronađen. Pošto je pobijena porodica Stolić iz Obilića živela u mom komšiluku, međunarodni policajci i pripadnici KPS-a su u jednom trenutku optužili mene da sam ja izvršilac tog zločina", navodi on.
MMF donosi loše vesti
Pregovori Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom o novom, stendbaj aranžmanu, počeli su u ponedeljak u Narodnoj banci Srbije. Prvom susretu, koji je trajao oko sat i po, prisustvovali su guverner NBS (inače, naš predstavnik u Fondu), potpredsednici Vlade Mlađan Dinkić i Jovan Krkobabić i ministarka finansija Diana Dragutinović. Delegaciju MMF predvodio je Albert Jeger.
Razgovori o novom aranžmanu trajaće, kako je planirano, dve nedelje, a obe strane obavezale su se na tajnost o svim segmentima i detaljima pregovora. Ipak, već u ponedeljak se moglo čuti da su prognoze Fonda „nešto sumornije" nego one koje je, na zajedničkom sastanku prošlog petka, dogovorila srpska delegacija.
MMF, kako nam je potvrđeno iz više izvora, ne vidi da će Srbija u ovoj godini uopšte ostvariti rast bruto društvenog proizvoda. Projekcije MMF idu u suprotnom pravcu, odnosno da će naš bruto društveni proizvod u ovoj godini biti između tri i pet milijardi evra niži nego u godini za nama.
Ostaje, ipak, prostor da naša delegacija iznošenjem svog viđenja teške 2009. godine uspe da ubedi Misiju da promeni brojke sa kojima je krenula u razgovore.
Da sa MMF ne ide tako lako u ponedeljak je potvrdio potpredsednik Vlade Božidar Đelić: - Misija je dosta pesimistična. Mi imamo drugačije cifre i u danima koji dolaze približićemo stavove. Od Misije MMF saznali smo da će uskoro izaći sa još lošijim predviđanjem ekonomske situacije, padu svetske ekonomije. Kada je o Srbiji reč može se govoriti o stagnaciji.
Njegov kolega u Vladi potpredsednik Mlađan Dinkić priznaje da su procene MMF o stagnaciji i padu srpskog BDP - realne.
- Znamo da će ovo biti godina preživljavanja - podsetio je Dinkić, i dodao da se očekuje da se sa MMF postigne dvogodišnji aranžman od ukupno tri milijarde evra za devizne rezerve. - Projekcije o rastu BDP su od minus dva do plus jedan, a realno je da to bude između nula i jedan odsto.
Bacaju dvesta hiljada vakcina protiv gripa
Ukupno 200.000 doza vakcine protiv gripa koje je Institut za imunologiju i virusologiju „Torlak" za ovu sezonu kupio od francuskog proizvođača „Sanofi Paster" biće uništeno. Pogrešan poslovni potez nekadašnjeg najvećeg domaćeg proizvođača cepiva koštaće više od 400.000 evra. Po svemu sudeći, reč je o velikom nemaru Ranka Dakića, direktora „Torlaka", koji bi zbog toga morao da snosi posledice. On sada, međutim, tvrdi da se o deljenju poslovnog gubitka dogovaraju Republički zavod za zdravstveno osiguranje, proizvođač vakcine i „Torlak".
Ranko Dakić, direktor „Torlaka", neće da kaže koliko je tačno novca izgubljeno, ali kaže da sve tri strane: „Torlak", RZZO i „Sanofi Paster" pregovaraju već više od mesec dana kako će podeliti poslovni gubitak. Svetlana Vukajlović, međutim, demantuje da RZZO učestvuje u bilo kakvim pregovorima. Još je manje razumljivo zašto bi francuski proizvođač „Sanofi Paster" delio te gubitke.
„Torlak" već pet godina nema svoju vakcinu protiv gripa. Vakcina dve godine zaredom nije dobila atest ispravnosti, a onda je obustavljena proizvodnja. Da država ne bi ostala bez cepiva, potpisan je trogodišnji ugovor sa „Torlakom" o uvozu vakcina. Ugovor je ove godine istekao, direktor „Torlaka" očekivao je da će se po automatizmu ugovor produžiti i uvezao je 200.000 doza od francuskog „Sanofi Pastera".
Međutim, u isto vreme i „Velefarm" uvozi vakcinu britanskog „GlaksoSmitKlajna". Onda oba uvoznika učestvuju na tenderu RZZO za nabavku 320.000 doza vakcine, koliki je, prema računici „Batuta", plan potreba. „Torlak" je izgubio na tenderu RZZO. Iznenađujuće je da je njegova ponuda bila samo za dinar skuplja po dozi od konkurentske, „Velefarmove". Zato je RZZO kupio vakcine britanskog „GlaksoSmitKlajna". Tako je „Torlaku" ostalo neiskorišćenih 200.000 doza koje nije uspeo ni da proda na tržištu.
Javnost traži odgovor - Čedo, otkud pare?
Sve parlamentarne političke partije, osim DS-a, zatražile su juče od lidera LDP-a Čedomira Jovanovića da odmah objasni poreklo svoje imovine! Posle otkrića Pressa da se Jovanović sredinom decembra tajno preselio u jednu od najekskluzivnijih vila na Dedinju i da vozi skupoceni džip „audi Q7", srpski političari zahtevaju od Jovanovića da objasni odakle mu pare za život u stilu holivudske zvezde.
Lider LDP-a juče je, preko advokata, saopštio da stan u vili na Dedinju nije kupio, već da ga je iznajmio. Međutim, stručnjaci za nekretnine kažu da mesečni zakup luksuznog stana na Dedinju košta najmanje 4.000 evra! Istovremeno, mesečna lizing rata za Jovanovićev novi „audi Q7" teško da može biti manja od hiljadu evra.
Ako pri tom znamo da je Jovanović stalno zaposlen u Skupštini, gde sa sve paušalom zarađuje ukupno oko 100.000 dinara mesečno, postavlja se pitanje odakle mu pare?! Naročito ako znamo da su kirija za stan i lizing rata samo deo životnih troškova Jovanovića.
Press je juče od LDP-a zatražio da objavi koliko tačno njihov lider mesečno plaća na ime zakupa stana na Dedinju i lizing rate za džip i objasni odakle mu taj novac. Takođe, tražili smo od nadležnih informaciju da li je Jovanović podneo prijavu za porez na prihod građana. Međutim, do zaključenja ovog izdanja nismo dobili nikakav odgovor.
U Skupštini nam je potvrđeno da je Jovanović u stalnom radnom odnosu u parlamentu s platom manjom od hiljadu evra.
- Jovanović je ovde prijavljen u radni odnos. I njegova plata kao šefa poslaničke grupe je za 10 odsto veća od plata ostalih poslanika, koji primaju oko 76.000 dinara. Dakle, Jovanovićeva plata je oko 84.000, plus paušal, koji je oko 30.000 - kaže generalni sekretar Skupštine Veljko Odalović.
.jpg)
