Izvor: RTS, 30.Apr.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pandemije virusa u prošlosti
Najmasovnija pandemija virusa gripa u 20. veku odnela je najmanje 50 miliona života. Za razliku od sezonskih epidemija gripa, pandemijsko širenje virusa je neredovno i teško se predviđa. Pandemija gripa javlja se kada se nova vrsta virusa prenese sa neke životinjske vrste na čoveka.
Pandemija gripa je epidemija virusa gripa koja se proširila u svetskim razmerama pri čemu je zaražen veliki broj ljudi.
Za razliku od redovnih sezonskih epidemija gripa, pandemijsko >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << širenje virusa ne javlja se u redovnim vremenskim razmacima i teško ga je predvideti.
Najmasovnija pandemija u skorijoj prošlosti zabeležena je 1918. godine kada je virus "španske groznice" odneo 50 miliona života, a prema procenama nekih stručnjaka, konačan broj umrlih dostigao je 100 miliona.
Pandemija gripa javlja se kada se nova vrsta virusa prenese sa neke životinjske vrste, poput svinja, pataka i kokošaka, na čoveka.
Virusi gripa tipa A nekada mogu preći sa zaražene divlje ptice na živinu, što može dovesti do pandemije gripa kod ljudi.
Tokom poslednja tri veka zabeležene su po tri pandemije na svakih 100 godina.
Pandemije gripa kroz istoriju
Prvi podaci o pandemiji datiraju iz 1580. godine i od tada se javljaju na svakih 10 do 30 godina.
"Azijski grip" najpre se pojavio u maju 1889. godine u Uzbekistanu, veoma brzo se proširio ka zapadu i do decembra iste godine stigao do Severne Amerike. U Južnu Ameriku, ali i Indiju stigao je već u februaru naredne godine, a u Australiju mesec dana kasnije.
Oko milion osoba umrlo je u kratkom roku zbog izuzetno visokog stepena mortaliteta i brzog širenja virusa označenog H2N8.
Prvi slučaj "španske groznice" potvrđen je u martu 1918. godine u američkoj državi Kanzas. Do oktobra virusom je zaraženo između 2,5 i 5 odsto svetske populacije na svim kontinentima, a čak 20 odsto svetskog stanovništva imalo je neki oblik gripa.
Nezabeleženo visokog mortaliteta i stepena virulentnosti, to jest zaraze, virus je za 18 meseci gotovo nestao.
U prvih šest meseci od posledica bolesti izazvane virusom tipa H1N1 umrlo je 50 miliona osoba, od čega 17 miliona ljudi u Indiji, 675.000 u SAD, 200.000 u Velikoj Britaniji.
Pandemija "azijskog gripa" 1957. i 1958. godine izazvana je virusom H2N2. Samo u SAD umrlo je 70.000 obolelih, a u svetu dva miliona.
Deceniju kasnije "hongkonški grip" usmrtio je u SAD oko 34.000 osoba tokom 1968. i 1969. godine. Virus tipa A (H3N2) od kojeg je tada umrlo oko milion ljudi u svetu i danas je prisutan.
Najbolja zaštita - pranje ruku
Od posledica virusa gripa koji se javlja redovno svake sezone u svetu umre između 250.000 i 500.000 osoba. Više faktora utiče na smrtni ishod - starije osobe su najpodložnije, ali se nekada dešava da umru i odrasli dobrog opšteg zdravstvenog stanja i deca.
Nekada se dešava da virus gripa oslabi imunitet obolelog i time ga učini podložnijim bakterijskim infekcijama, takozvanim sekundarnim infekcijama, što može dovesti do smrti zbog nemugućnosti organizma da se u isto vreme bori i sa gripom i sa infekcijom.
Još nema podataka da li novi grip koji je do sada u Meksiku i SAD odneo 160 života može prerasti u pandemiju.
Virus gripa prenosi se kijanjem, kašljanjem i preko ruku. Dokazano je da je pranje ruku najbolji način da se zaštitimo od infekcije mikrobima, uključujući virus gripa.
Stručnjaci smatraju da nošenje maske preko nosa i usta pruža veoma slabu zaštitu.
Virus gripa može da se prenese izuzetno malim česticama pljuvačke od jednog do dva metra, ali se zatim mogu preneti do usta, očiju i nosa.
Ministar zdravlja Republike Srbije Tomica Milosavljević rekao je da je zdravstveni sistem Srbije spreman za postupanje ukoliko dođe do pojave svinjskog gripa u našoj zemlji, ali da nema razloga za paniku, jer se Srbija nalazi na trećem nivou uzbune zbog pretnje od pandemije na skali od 1 do 6.
