Izvor: Luftika.rs, 06.Apr.2020, 17:21
Jedan od prvih zaraženih – Beograđanin ispričao je sve o svojoj borbi sa koronom
Četrdesetogodišnji muškarac iz Beograda (N.L.) je donedavno bio pacijent na Infektivnoj klinici. Preležao je koronavirus, što je potvrđeno sa dva negativna testa. Konačno je zdrav, kod svoje kuće. Zbog oslabljenog imuniteta, u kućnoj izolaciji će morati da provede još dve nedelje.
Ovaj Beograđanin dao je intervju za Mondo.rs gde je ispričao sve o svom iskustvu sa virusom Covid-19.
Prenosimo intervju u celosti.
Kada si posumnjao da si zaražen?
Prvih par dana sam mislio >> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << da imam grip, jer nisam imao dodira ni sa kim ko je doputovao iz inostranstva, niti sa nekim za koga se u tom trenutku znalo da je zaražen.
Kada sam saznao da je osoba sa kojom sam bio u društvu dobila virus od, pak, druge osobe koja je boravila u inostranstvu, tada sam pomislio da sam možda i ja zaražen. Pozvao sam dežurnog infektologa, poslali su Hitnu pomoć po mene i odveli me u Infektivnu kliniku. Tamo su mi uzeli bris i izolovali me u posebnu prostoriju gde se čekaju rezultati. Kada je potvrđno da sam zaražen, prebacili su me na odeljenje gde su ležali pozitivni na kovid-19.“
Koliko si čekao na rezultate testa?
Ja sam bio među prvih deset zaraženih u Srbiji, procedura je tada bila drugačija. Rezultati su stizali za najviše par sati, u tom trenutku sve je išlo prilično brzo i efikasno.
Jesi li imao simptome tipične za korona virus, temperaturu, kašalj…?
Na početku su bili kao kod ’običnog’ gripa, samo što nije bilo nikakvog sekreta iz nosa ili grla. Nisam imao problema sa disanjem i slično. Temperaturu jesam imao, varirala je između 37 i 38,5 i onako, uopšteno sam se osećao slabo.
Nisam se uplašio jer nisam ni bio svestan šta se dešava. U tom trenutku nisu postojali strah i panika među ljudima. Razmišljao sam – OK, zaražen sam, idemo dalje, oporaviću se. Porodici, naravno, nije bilo svejedno, ali su se trudili da ne dižu paniku, kao i da je ja ne osetim u njihovom ponašanju.
Svima sa kojima sam bio u kontaktu u to poslednje vreme sam odmah javio da znaju i svi su prilično mirno reagovali. Ipak, u to vreme još nije bilo tolike frke oko svega, epidemija nije uzela maha, tako da nije bilo nikakvih čudnih ili paničnih reakcija. Svako od njih je veoma odgovoran i svestan da je sve što se desilo bilo van moje i njihove kontrole. Srećom, nisam nikome preneo virus. Niko u mom okruženju nije oboleo, niti su osobe sa kojima su, pak, oni bili u kontaktu. Eto, ja sam se jednostavno našao u pogrešno vreme na pogrešnom mestu.
U bolnici si proveo nepune tri nedelje?
Bolnica je specifično mesto i čovek se oseća kao da je u nekoj drugoj dimenziji. Pošto nisam imao teže simptome, terapija je bila blaga – paracetamol za temperaturu i antibiotici koji se daju samo radi zaštite, oni ne utiču virus. Imao sam sreće da se bolest nije razvila i ’otišla na pluća.
Prosto se usredsrediš na sopstveno zdravlje i ne razmišljaš o smrti. Mislim da je jedna od bitnih stvari i to što nikada nisam u sobi bio sam, imao sam s kime da pričam i to je sigurno uticalo da boravak u bolnici lakše podnesem. A imao sam i sreću da oko mene nisu bili neki ’ozbiljniji’ slučajevi, teško oboleli pacijenti.
Da li su se svi osećali kao ti, ili je bilo i uplašenih?
Ne, ljudi su bili zabrinuti, ali ne uplašeni. Bili smo pod najboljim mogućim nadzorom koji smo mogli da imamo u tom trenutku, tako da smo se osećali prilično sigurno. Sestre i lekari su nam stvarno mnogo olakšavali. Možete zamisliti kako je raditi osam sati u skafanderu, sa rukavicama, maskom i zaštitom za oči… Mislim da su sestre definitivno heroji, jer i pored potpuno prirodnog straha da će se zaraziti, one svoj posao obavljaju fantastično. Zaista im svaka čast.
Da li postoji nešto vezano za ovu bolest što te je iznenadilo?
Da, činjenica da postoji ogroman broj ljudi koji ne veruju da virus postoji i da je ovo neka teorija zavere.
A šta je, iz tvog iskustva, najveća zabluda vezano za kovid-19?
Da se prenosi izuzetno lako. Ako pazite na ličnu higijenu, na pranje ruku najviše, ako se ponašate socijalno odgovorno, u smislu ograničavanja kontakta i distance, verovatnoća da ćete dobiti virus je minimalna. Od svih nas koji smo u isto vreme bili u društvu sa zaraženom osobom, jedino sam ja dobio virus. Jedino logično objašnjenje je da je to zato što sam stalno dodirivao nos i usta, što mi je inače tik kojeg nikako da se oslobodim.
Da li pratiš šta se dešava ili ti je korone „preko glave“?
Pratim, naravno, od toga se ne može pobeći. Ali, pokušavam da smanjim prijem informacija na minimum i da se bavim nekim drugim stvarima.
Šta ćeš prvo da uradiš kad prođe vanredno stanje?
Iskreno, ne znam. Znam da mi trenutno mnogo nedostaje da izađem iz stana i prošetam. Posle ću najverovatnije da smislim šta bih dalje. Za sada moje misli ne idu dalje od proste šetnje krajem.
Izvor: Mondo.rs
Doktorka Grujičić: Svi vi koji izlazite u šetnju, imate li mozga?
Pogledaj vesti o: Grip
.jpg)
