Izvor: Mondo, 31.Avg.2015, 13:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Došao red na ove alergije

Kijate, kašljete, slomljeni ste već danima, a niste nazebli i nemate grip? To su simptomi alergije.

Foto: Guliver/Getty/Thinkstock

  Osobe koje su alergične na polen ambrozije ovih dana ne mogu nikuda da krenu bez pakovanja maramica. Iako ova biljka oslobađa izuzetno visoku koncentraciju polenovih zrnaca u vazduhu još od kraja jula, tegobe >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << su najintenzivnije krajem avgusta i početkom septembra.

Procenjuje se da svaki osmi stanovnik u svetu i svaki peti žitelj Srbije ima alergijsku reakciju na ambroziju. Broj obolelih neprestano se povećava, jer se ovaj korov za 365 dana raširi čak i do 20 kilometara u prečniku.

Uobičajeni simptomi preosetljivosti na polen ambrozije su intenzivan svrab očiju i nosa, suzenje, crvenilo, kijanje, obilna vodenasta sekrecija iz nosa, zapušenost nosa. U nekim slučajevima mogu da se jave i kašalj, osećaj teskobe u grudima, sviranje i šištanje. To su alarmantni simptomi koje ne treba zanemarivati, već treba što pre potražiti pomoć lekara.

Terapija koja pomaže

INJEKCIJA I KAPI POTPUNO izlečenje alergije zasada nije moguće, ali imunoterapijom može da se poveća tolerancija na određene alergene. Ova terapija podrazumeva da se pacijentu u malim dozama daje alergen na koji je prisutna preosetljivost. Može da se primenjuje kao injekcije pod kožu ili u vidu kapi koje se stavljaju pod jezik. - Imunoterapija je dugotrajna, i ne preporučuje se svim osobama koje imaju alergiju, ali ako se pravilno postavi indikacija, u više od 50 odsto slučajeva postiže se odlična tolerancija, naročito na ambroziju - objašnjava dr Dušica Jarić. - Kasnije te osobe imaju vrlo blage tegobe koje u većini slučajeva ne zahtevaju posebnu terapiju, ili se simptomi uspešno kontrolišu vrlo malim dozama lekova.

"Osobe koje imaju alergiju na ambroziju, pored tegoba u disajnim putevima, kijavice i astme, mogu da imaju i kožne promene u vidu ekcema, ili takozvani oralni sindrom intolerancije na neke vrste svežeg voća i povrća", kaže za "Novosti" primarijus dr Dušica Jarić, specijalista za plućne bolesti.

"Najčešće to osete kao svrab, peckanje usana, jezika, grla, kada jedu neko sveže, termički neobrađeno voće ili povrće, na primer, krastavac, dinju, lubenicu, kivi, bananu i drugo."

Tegobe vezane za polen ambrozije iz godine u godinu variraju. Kada je leto kišovito, tegobe mogu biti blaže, a kada je suša, bez kiše, sa mnogo sunca i vetra, koncentracije polena su veće, a problemi izazvani polenom ambrozije - intenzivniji. Takođe, tegobe variraju i u zavisnosti od drugih stanja, kao što su udružene virusne infekcije, prehlade i slično.

"Dugotrajan alergijski rinitis je faktor rizika za pojavu astme, pa se dešava da nakon 10 godina osoba primeti da nema samo kijanje i svrab nosa već počinju i kašalj, teskoba i nelagodnost pri disanju, škripanje u grudima. Zato se savetuje da se primeni blagovremena i redovna preventivna terapija, koja treba da počne već krajem jula i da se kontinuirano primenjuje do kraja septembra. To znači, kada treba da udišete vazduh u kome ima polena na koji ste alergični, koristite sprej za nos ili inhalatore koji sadrže lekove protiv upale disajnih puteva", ističe dr Jarić.

Najefikasniji lekovi su lokalni inhalatorni kortikosteroidi, koji se u vrlo malim dozama nalaze u spreju za nos ili inhalatoru.

"Postoje izražen strah i predrasude kod pacijenata a, nažalost, i zdravstvenih radnika da su inhalatorni kortikosterodi opasni lekovi i da ih treba izbegavati. Njihova primena nema sistemske neželjene efekte i prema ARIA smernicama prva su linija u lečenju teškog perzistentnog alergijskog rinitisa. Uz ove lekove se mogu dodavati antihistaminici u obliku tableta i sirupa ili u vidu sprejeva za nos ili kapi za oči."

Nastavak na Mondo...