Izvor: Glas javnosti, 10.Maj.2009, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četnički grip
Dosta Srba i ravnogoraca koji su za poslednjih dvadesetak godina na Ravnu goru ponovo išli u četnike, u neprekidnim borbama, otpalo je ili odustalo, a ono što je ostalo, probrano i prebrano, objasnio nam je juče nasred planine jedan stari Dražin pristalica, bilo je i ovog 9. maja u prvim redovima na hepeningu po ravnogorskim livadama i proplancima. I Vuk je juče ponovo došao na Ravnu goru, dočekan kao u stara slavna vremena, ona od pre deceniju ili deceniju i po kad se na Dražinoj planini >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << pipao puls Srbije, a vođa SPO-a suvereno vladao srbijanskim trgovima i ulicama.
- Vuče, Vuče, svi, svi, svi, Vuk zauvek - grmelo je juče planinom, posebno pošto je Vuk, sav u staroj formi, ispod Dražinog spomenika pomenuo da je konačno došlo vreme da se na dugu i surovu borbu za istinu o vođi trećeg srpskog ustanka - stavi tačka.
- Biće, konačno, posle 63 godine, otkriven grob đenerala Draže, saznaće se, svi ćemo znati kako je i kada Draža ubijen, gde su ga bacili posle ubistva. Biće to i korak ka otkrivanju desetina hiljada tajnovitih grobnica na sličan način likvidiranih pristalica kralja i otadžbine. Srbija mora znati - nema sreće na zločinu, nema istine na laži, ti zločini kao kolektivni greh padaju na ceo narod, a kolektivni grehovi se kažnjavaju i od neba i od zemlje. Jedino istina može isceliti narod - grmeo je Vuk juče sa bine ispod spomenika Draži, praćen povicima odobravanja pristalica Ravnogorskog pokreta.
Jedino čime je Vuk juče pomalo razočarao svoje pristalice bilo je pravilo, verovatno uvedeno zbog meksičkog gripa, da ni sa kim nema ljubljenja, pa ni sa starim četnicima i poznanicima. Momci iz njegove pratnje neprestano su, dok se Vuk probijao kroz narod, ponavljali - nema ljubljenja, nema ljubljenja, pa su mnogi četnici i poklonici ostali bez prilike da se sa vođom SPO-a izljube, onako pošteno, po četnički.
Sem što se vratio Vuk, sve drugo juče na Ravnoj gori bilo je kao i godinama unazad. Drumom kroz planinu patrolirali su momci u crnim uniformama Nikšićkog četničkog korpusa, iza njih u stroju, pod zastavama, četnici iz Pilatovića kod Požege, ispod šatri grmelo je - „ustaj, đedo, iz debelog lada, da vidiš ko Srbijom vlada“. Okolo po četničkim kampovima na sve strane dimili su roštilji...
Stotinama metara niz glavni ravnogorski drum, jedni četnici izneli na tezge kokarde i šubare, šajkače i kame, šlemove, ravnogorska odlikovanja, diskove sa „žestokim četničkim pesmama“, drugi kupuju redom... Za pravog četnika nema krize.
- Zove narod koji pati pop Đujića da se vrati - grmelo je pod sledećom šatrom, par metara dalje gruvala je nova melodija:
-... i bila bi Ravna gora na tri južna srpska mora...
Pod jednom šatrom kraj puta, u podne, iz sve snage, na dva stola đipale su dve polugole igračice... Ispod njih oznojeni četnici, poskidali uniforme, ostavili šajkače i šubare sa kokardama, odložili kame...
Jaćim Jotić, četnički potpukovnik iz Pilatovića, zategnut u uniformi, sa pripasanom sabljom i pod šajkačom, popreko je pogledao scenu pad šatrom i prošao sa svojim četnicima, dalje u patrolu.
- Ovako kod mene ne može! Kod mene u logoru vlada gvozdena disciplina!
Jaćim je već godinama na Ravnoj gori. Pre dva dana, pričao je juče, dok se spremao na planinu, imao je dijalog sa ženom:
- Kaže mi, gde ćeš, crni Jaćime, a ja sam joj onda odgovorio da ona, pod jedan, ne zna šta je Ravna gora, pod dva - ne zna šta su to četnici, i pod tri, ne razume ona tu silu koja mene vuče ovamo!
Malo dalje od Jaćimovog logora, tamo gde je ječala pesma „Srpska se truba s Kosova čuje“ neki mladi četnici poboli u zemlju, kraj stola, crni barjak „sloboda ili smrt“, povadili kame, vitlaju njima pod šatorom, drugi iza njih popeli se na stolove i stolice...
- Ove godine na Ravnoj gori osetno je manje naroda no ijedne ranije godine. Ovde ja pravo bilo kad su milicija i vlast branili da se ide na Ravnu goru, a mi dolazili i pucali po šumi okolo, koliko je god kome na pamet padalo, to su bila vremena, ovo sad, kad nam niko ne brani, nekima izgleda nije zanimljivo, ali oni ne znaju šta je Ravna gora - sa setom su pričali ravnogorci kraj crkve, dok je dalje, niz drum, na sav glas ječalo „silna će borba da bude“... Prošlogodišnji hit „Radovane, promeni stražare, ima Srba koji vole pare“ ove godine nije se čuo ni pod jednom šatrom.
- Što mi sliku ne ostavi, đedo, da ja vidim kako si izgledo... - pevali su treći.
U tipičnoj četničkoj koreografiji, jedni su juče nosili crne majice sa porukom - „da se Dražin barjak vije, ne bilo Albanije“, drugi sa slikama Ratka Mladića i kratkom porukom - „gde je znamo, ali ga ne damo“...
Razjarljena horda koja se ne stidi onoga cega se stidi ceo svet. Pustila Dana svog vernog psa sa lanca kako bi se mogao pridruziti coporu. Kad bi svi ti bbednici znali koliko su bedni sami bi sebi ispalili mwetak u glavu da ne zagadjuju ovaj cisti srpski vazduh.
